Pačinijeva telašca
| Pačinijeva telašca | |
|---|---|
 | |
| Detalji | |
| Identifikatori | |
| Latinski | corpusculum Pacinian |
| MeSH | D010141 |
| TH | H3.11.06.0.00009 |
| FMA | 83604 |
| Anatomska terminologija | |
Pačinijeva telašca je jedan od četiri glavna tipa mehanoreceptora (specijalizovanih nervnih završetaka sa adventivnim tkivom za mehanički osećaj) koji se nalaze u koži sisara. Ovaj tip mehanoreceptora nalazi se i u goloj (bez dlake) i u hirzutnoj (dlakavoj) koži, u unutrašnjosti, zglobovima i pričvršćen za periosteum kosti, prvenstveno odgovoran za osetljivost na vibracije.[1] Nekoliko njih je takođe osetljivo na kvazi-statički ili niskofrekventni stimulans pritiska.[2] Većina njih reaguje samo na iznenadne smetnje i posebno su osetljivi na vibracije od nekoliko stotina herca.[3] Uloga vibracije se može koristiti za otkrivanje teksture površine, na primer, grube naspram glatke. Većina Pačinijevih telašca deluju kao mehanoreceptori koji se brzo prilagođavaju. Reaguju na promene pritiska, npr. pri hvatanju ili puštanju predmeta.
Funkcija[uredi | uredi izvor]
Pačinijeva telašca su brzo adaptirajući (fazični) receptori koji detektuju velike promene pritiska i vibracije u koži. Svaka deformacija u telašcu uzrokuje stvaranje akcionih potencijala otvaranjem kanala natrijum jona osetljivih na pritisak u membrani aksona. Ovo omogućava natrijumovim jonima da uđu u ćeliju, stvarajući potencijal receptora.
Ove korpuskule su posebno osetljive na vibracije, koje mogu da osete čak i na centimetrima udaljenosti. Njihova optimalna osetljivost je 250 herca, a ovo je frekventni opseg koji na vrhovima prstiju stvaraju teksture napravljene od karakteristika manjih od 1 µm. Pačinijeva telašca reaguju kada je koža brzo uvučena, ali ne i kada je pritisak stabilan, zbog slojeva vezivnog tkiva koji pokrivaju nervni završetak. Smatra se da reaguju na velike promene položaja zgloba. Oni su takođe umešani u otkrivanje lokacije dodirnih senzacija na ručnim alatima.
Pačinijeva telašca imaju veliko receptivno polje na površini kože sa posebno osetljivim centrom.[4]
Mehanizam[uredi | uredi izvor]
Pačinijeva telašca osećaju nadražaje usled deformacije njihovih lamela, koje pritiskaju membranu čulnog neurona i izazivaju njeno savijanje ili istezanje.[5] Kada se lamele deformišu, bilo usled pritiska ili oslobađanja pritiska, stvara se generatorski potencijal koji fizički deformiše plazmatičnu membranu receptivnog područja neurona, čineći da ona „propušta“ jone natrijuma. Ako ovaj potencijal dostigne određeni prag, nervni impulsi ili akcioni potencijali se formiraju od natrijumovih kanala osetljivih na pritisak na prvom Ranvijeovom suženju, prvom čvoru mijelinizovanog dela neurita unutar kapsule. Ovaj impuls se sada prenosi duž aksona pomoću natrijumovih kanala i natrijum/kalijum pumpi u membrani aksona.
Kada se receptivno područje neurita depolarizuje, depolarizuje prvi Ranvijeov čvor; međutim, pošto je to vlakno koje se brzo prilagođava, to se ne nastavlja beskonačno i širenje signala prestaje. Ovo je stepenovani odgovor, što znači da što je veća deformacija, veći je generatorski potencijal. Ova informacija je kodirana u frekvenciji impulsa, pošto veća ili brža deformacija izaziva višu frekvenciju impulsa. Akcioni potencijali se formiraju kada se koža brzo deformiše, ali ne i kada je pritisak kontinuiran zbog mehaničkog filtriranja stimulusa u lamelarnoj strukturi. Frekvencije impulsa se brzo smanjuju i ubrzo prestaju zbog opuštanja unutrašnjih slojeva vezivnog tkiva koji pokrivaju nervni završetak.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Biswas, Abhijit; Manivannan, M.; Srinivasan, Mandayam A. (2014-11-11). „Multiscale Layered Biomechanical Model of the Pacinian Corpuscle”. doi:10.1109/toh.2014.2369416.
- ^ Abhijit Biswas (2015). „Characterization and Modeling of Vibrotactile Sensitivity Threshold of Human Finger Pad and the Pacinian Corpuscle” (na jeziku: engleski). doi:10.13140/RG.2.2.18103.11687.
- ^ Biswas, Abhijit; Manivannan, M.; Srinivasan, Mandayam A. (2014-11-11). „Vibrotactile Sensitivity Threshold: Nonlinear Stochastic Mechanotransduction Model of the Pacinian Corpuscle”. doi:10.1109/toh.2014.2369422.
- ^ Kandel, Eric R.; Schwartz, James H. (James Harris); Jessell, Thomas M. (2000). Principles of neural science. Internet Archive. New York : McGraw-Hill, Health Professions Division. ISBN 978-0-8385-7701-1.
- ^ Klein, Stephen B.; Michael Thorne, B. (2006). Biological Psychology. ISBN 9780716799221.
