Pređi na sadržaj

Perilimfna fistula

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Perilimfna fistula
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-9-CM386.8
eMedicineent/

Perilimfna fistula je defekt ili rascep, na membrani koja se nalaze na okrulom i ovalnom prozoru uva i u njemu razdvaja prostor srednja od unutrašnjeg uva koji je ispunjen tečnošću. Fistula je obično prisutna u jednom uvu, a jako retko u oba.[1]

Promene vazdušnog pritiskau srednjem uvu (npr pri naglom usponu na visinu) u normalnim sulovima ne utiče na unutrašnje uvo. Međutim, kod osoba sa perilimfnom fistulom, promene pritiska u srednjem uvu direktno se prenose na unutrašnje uvo, u kome nadražuju senzorne ćelije za održavanje ravnoteže ili sluha i na taj način izazivaju karakteristične simptome ove bolesti.[2]

Akutna ili hronična perilimfna fistula može značajno uticati na kvalitet života.[2]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Prva saznanja za perilimfnu fistulu i njeno istraživanje počelo je sredinom 1960-ih. Početni fokus interesovanja nastao je nakon razvoja stapedektomije kao procedure. Otkriće da gubitak perilimfe nakon obavljene stapedektomije može proizvesti gubitak sluha, neravnotežu i zujanje u ušima dovelo do novih otkrića da isti simptomi mogu nastati, npr. i zbog traumom i drugim uzrocima izazvanim gubicima perilimfe.

Tokom ranih 1970-ih, Viktor Gudhil prvi je uočio da implozivna i eksplozivna sila može biti potencijalni uzrok rupture okruglog ili ovalnog prozora membrane, koja posledično dovodi do perilimfne fistule.[3]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]
Morbiditet

Učestalost perilimfatčnih fistula je nepoznata, jer se radi o veoma retkoj bolesti.[4]

Polne razlike

Prevalencija perilimfnih fistula je veća kod žena nego kod muškaraca.

Starost

Perilimfne fistule se javljaju kod male dece ko urođena anomalijama; u suprotnom, stanje nije poznato kao specifična bolest u ovom uzrastu. Kod dece, stanje ponekad može biti udruženo sa meningitisom.

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

Kao najčešći mogući uzroci perilimfne fistule navode se:

Povreda glave

Najčešći uzrok fistule je povreda glave, koja obično nastaje posle direktnog udarca glave o neku prepreku ili nakon naglog trzaja glave.[5]

Promena unutarlobanjskog pritiska

Fiistula može nastati i nakon nagle promene unutarlobanjskog ili intrakranijalnog pritiska.

Promena atmosferskog pritiska

Nagla promena atmosferskog pritiska može izazvati barotraumtsku perilimfnu fistulu; koja može nastati tokom ronjenja, letenja avionom,[6][7] lečenja ili boravka u hiperbaričnim komorama.[8]

Fizički napor

Fistulu može da uzrokuje i naglo podizanje velike težine ili naprezanje trudnice tokom porođaja.

Urođene anaomalije

Fistula može biti prisutna posle rođenja, kao jedna od razvojnih anomalija u embriogenezi uva.[9]

Prema brojnim istraživanjima perilimfne fistule su jako retko prisutne od rođenja.[2]

Ostali faktori
  • Teška hronična upala uva, navodi se kao jedan od mogućih etiološki faktori u nastanku fistule..[10]

Ostala razmatranja

[uredi | uredi izvor]

Jako dugo postoji oprečan stav po pitanju tzv. „spontane perilimfne fistule“. Većina istraživača smatra de fistula nije nastala spontano, već da ona ima uzročni događaj, ali se posle tog događaja bolesnik nije javio ušnom lekaru. Protok vremena potom je zamaglio sećanje bolesnika na takv događaj, tako da u momentu prvog pregleda perilimfna fistula može izgledati kao spontana.[11]

Preilimfna fistula koja je retko prisutna na oba uva, i jedino se može javiti obostrano posle teške povrede glave.[2]

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Domimantni linički znaci i smptomi pefilimfne fistule su:[12]

  • vrtoglavica,
  • osećaj neravnoteže,
  • mučnina i povraćanje.

Deo bolesnika ima simptome koji se manifestuju subjektivnim osećajem:

  • zujanje i punoće u uvu,
  • pada sluha.

Većine bolesnika sa perilimfnom fistulom u anamnezi navodi da im se simptomi pogoršavaju nakon;

  • promenama nadmorske visine (penjanje na visinu, za vreme letenja avionom),
  • promenom vazdušnog pritiska za (promene vremena kao metorološke pojave),
  • fizičkog naprezanja i drugih aktivnosti.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Znaci i simptomi perilimfatične fistule (PLF) su relativno nespecifični i često se preklapaju u velikoj meri sa onima kod drugih otolaringoloških i neuroloških bolesti. Perilimfatičnu fistulu (PLF) tokom dijagnostike ponekad je veoma teško razlikovati od Menijerove bolesti.

Postavljanje dijagnoze se obično vrši na osnovu simptoma i fizikalnog pogleda i otoloških testova, kod kojih je od posebnog značaja pozitivan fistula testa.

Direktni dokaz postojanja perilimfna fistule moguć je jedino nakon hirurška eksploracija srednjeg uva kada se može direktnim pregledom može videti mesto odakle curi tečnost.

Diferencijalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]
Dijagnoze u razmatranju Diferencijalna dijagnoza
  • Vertebrobazilarna disekcija
  • Cerebelarni hod
  • Autoimuna etiologija
  • Nasledni gubitak sluha
  • Vaskularne bolesti
  • Akustički neurinom
  • Moždani udar, hemoragija

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Kod većine bolesnika vremenom dolazi do spontanog zarastanja fistule. Da bi se to postiglo savetuje se bolesniku da strogo ograniči fizičku aktivnost u periodu od 7 do 14 dana.[2]

Ukoliko su simptomi dugotrajni, izraženi i praćeni progresivnim padom sluha, a fistula ne pokazuje tendenciju zarastanja i pored ležanja (mirovanja), savetuje se hirurško zatvaranje fistule. Osobe koje čekaju na operaciju treba da izbegavaju prekomerno podizanje, naprezanje i savijanje i truge fizičke aktivnosti koje mogu dovesti do pogoršanja simptoma.[2]

Hirurško lečenje fistule podrazumeva stavljanje grafta preko defekta na ovalnom ili okruglom prozoru. Operacija, se najčešće izvodi u opštoj anesteziji, preko ušnog kanala, nakon podizanja bubne opne, i traje oko 45-60 minuta.[13][14]

Nakon operacije bolesnicima se savetuje trodnevno strogo mirovanje kod svoje kuće sa jako ograničenim aktivnostima. Posle tri dana bolesnik može da se vrati svojim radnim aktivnostima koje se obavljaju u sedećem položaju. Ne savetuje se podizanje predmeta težih od 10 kilograma, kao i sportske aktivnosti u nardednim mesec dana. Posle mesec dana od operacije još nekoliko meseci treba ograničiti aktivnosti kao što su kontaktni sportovi, ronjenje, boravak na velikim visinama, letenje avionom, lečenje u barokomorama, dizanje tegova, i spuštanje sa tobogana.[2]

Mere prevencije

[uredi | uredi izvor]

Bolesnicima sa perilimfnom fistulom savetuje se da izbegavaju;[2]

  • Podizanje teških predmeta,
  • Napinjanje, saginjanje
  • Promene atmosferskog pritiska, koje mogu nastati npr. kod vožnje liftom, avionom, putovanjem na planinu (time bi izbegli pogoršanja simptoma).
  • Ostale aktivnosti koje pojačavaju pritisak u glavi (koje bi dovele da pogoršanja simptoma i onemogućile proces zarastanja fistule).

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Al Felasi M, Pierre G, Mondain M, Uziel A, Venail F (jun 2011). „Perilymphatic fistula of the round window”. Eur Ann Otorhinolaryngol Head Neck Dis. 128 (3): 139—41. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Dennis Fitzgerald, Dennis. „Perilymph Fistula”. Vestibular Disorders Association. Pristupljeno 18. 4. 2016. 
  3. ^ Goodhill V. Ben H. Senturia lecture. Leaking labyrinth lesions, deafness, tinnitus and dizziness. Ann Otol Rhinol Laryngol. 1981 Mar-Apr. 90(2 Pt 1):99-106.
  4. ^ Walter Kutz, Joe. „Epidemiology U: Perilymphatic Fistula”. emedicine.medscape.com. Pristupljeno 17. 4. 2016. 
  5. ^ *Glasscock Me, 3rd; Hart, M. J.; Rosdeutscher, J. D.; Bhansali, S. A. (jul 1992). „Traumatic perilymphatic fistula: How long can symptoms persist? A follow-up report”. Am J Otol. 13 (4): 333—8. PMID 1415496. 
  6. ^ Mirza S; Richardson H (2005). „Otic barotrauma from air travel.”. J Laryngol Otol. 119 (5): 366—370. .
  7. ^ Klokker M; Vesterhauge S (2005). „Perilymphatic fistula in cabin attendants: an incapacitating consequence of flying with common cold.”. Aviat Space Environ Med. 76 (1): 66—8. .
  8. ^ Pullen FW 2nd. „Perilymphatic fistula induced by barotrauma”. Am J Otol. 13 (3): 270—2. maj 1992. .
  9. ^ Reilly JS; Kenna MA (novembar 1989). „Congenital perilymphatic fistula: an overlooked diagnosis?.”. Am J Otol. 10 (6): 496—8. .
  10. ^ Flint P, Duckert LG, Dobie RA,; et al. (oktobar 1988). „Chronic perilymphatic fistula: experimental model in the guinea pig.”. Otolaryngol Head Neck Surg. 99 (4): 380—8. .
  11. ^ Kohut RI, Hinojosa R, Ryu JH (1988). „Perilymphatic fistula: a single-blind clinica; jistopathologic study.”. Adv. Otorhinolaryngol. 42: 148. .
  12. ^ Patnaik U, Srivastava A, Sikka K, Thakar A (decembar 2015). „Surgery for vertigo: 10-year audit from a contemporary vertigo clinic”. J Laryngol Otol. 129 (12): 1182—7. 
  13. ^ Black FO, Pesznecker S, Norton T,; et al. (maj 1992). „Surgical management of perilymphatic fistulas: a Portland experience.”. Am J Otol. 13 (3): 254—62. .
  14. ^ Rizer FM; House JW (februar 1991). „Perilymph fistulas: the House Ear Clinic experience”. Otolaryngol Head Neck Surg. 104 (2): 239—43. .

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Hardy PA. Influence of spinal puncture and injection on VIIIth nerve function. J Laryngol Otol. 1988 May. 102(5):452. [Medline].
  • Robertson D. Cochlear neurons: frequency selectivity altered by perilymph removal. Science. 1974 Oct 11. 186(4159):153-5.
  • Böhmer A. Hydrostatic pressure in the inner ear fluid compartments and its effects on inner ear function. Acta Otolaryngol Suppl. 1993. 507:3-24.
  • Ackley RS. Electrocochleographic and histopathologic observation of experimental perilymphatic fistulas in guinea pigs. Boulder: University of Colorado; 1984.
  • Seltzer S; McCabe BF (januar 1986). „Perilymph fistula: the Iowa experience”. Laryngoscope. 96 (1): 37—49. .
  • Grundfast KM, Bluestone CD. Sudden or fluctuating hearing loss and vertigo in children due to perilymph fistula. Ann Otol Rhinol Laryngol. 1978 Nov-Dec. 87(6 Pt 1):761-71.
  • Weber PC, Bluestone CD, Perez B (2003). „Outcome of hearing and vertigo after surgery for congenital perilymphatic fistula in children”. Am J Otolaryngol. 24 (3): 138—42. .
  • Ikezono T, Shindo S, Sekine K,; et al. (septembar 2011). „Cochlin-tomoprotein (CTP) detection test identifies traumatic perilymphatic fistula due to penetrating middle ear injury”. Acta Otolaryngol. 131 (9): 937—44. .
  • Ikezono T, Shindo S, Sekiguchi S,; et al. (2010). „The performance of Cochlin-tomoprotein detection test in the diagnosis of perilymphatic fistula”. Audiol Neurootol. 15 (3): 168—74. .
  • Gibson WP (mart 1992). „Electrocochleography in the diagnosis of perilymphatic fistula: intraoperative observations and assessment of a new diagnostic office procedure”. Am J Otol. 13 (2): 146—51. .
  • Meyerhoff WL; Yellin MW (jun 1990). „Summating potential/action potential ratio in perilymph fistula”. Otolaryngol Head Neck Surg. 102 (6): 678—82. .
  • Modugno GC, Magnani G, Brandolini C, Savastio G, Pirodda A (jun 2006). „Could vestibular evoked myogenic potentials (VEMPs) also be useful in the diagnosis of perilymphatic fistula?”. Eur Arch Otorhinolaryngol. 263 (6): 552—5. .
  • Poe DS, Rebeiz EE, Pankratov MM (novembar 1992). „Evaluation of perilymphatic fistulas by middle ear endoscopy”. Am J Otol. 13 (6): 529—33. .
  • Garg R; Djalilian HR (avgust 2009). „Intratympanic injection of autologous blood for traumatic perilymphatic fistulas”. Otolaryngol Head Neck Surg. 141 (2): 294—5. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перилимфна_фистула&oldid=27881599”