Perifiton
Perifiton je grupa malih biljnih i životinjskih organizama, koji su epifitno povezani sa krupnijim organizmima i predmetima uronjenim u vodu. Veoma su pouzdani indikatori kvaliteta voda, naročito brzotekućih. Kako se kod perifitona javljaju vrste sa različitim hemijskim zahteve, tako da je i njegov sastav u različitim vodama različit.[1]
Opšta razmatranja[uredi | uredi izvor]
U vodi žive i biljke i životinje. Zajednicu živih bića koja živi na nekom delu ili području zovemo biocenoza. Takve zajednice prema načinu života dele se na:
- Neuston (površinski organizmi).
- Perifiton (organizmi, koji su epifitno povezani sa krupnijim organizmima i predmetima uronjenim u vodu).
- Plankton (slabo pokretni lebdeći organizmi).
- Nekton (organizmi koji žive u slobodnoj vodi).
- Bentos (životinjske zajednice vezane za dno).
Karakteristike perifitona[uredi | uredi izvor]
Ovoj grupa malih biljnih i životinjskih organizama čini zajednicu vodenih organizama koji žive pričvršćeni na prirodnim i veštačkim podlogama potopljenim u vodi, ili kao prateće slobodno živeće forme organizama i detritusa.Oni pripadaju zooglealnim i filamentoznim bakterijama, pričvršćenim (sesilnim) protozoama, rotatorijama i algama, kao i slobodnoživući organizmi vezani za njih.[1]
Podela[uredi | uredi izvor]
- Prema terminologiji
Prema terminologiji razlikujemo euperifiton i pseudoperifiton.
- Organizmi koji žive pričvršćeni za podlogu pomoću različitih struktura i čine nepokretni deo perifitona nazivaju se euperifiton,
- Slobodno živeće - mobilne forme organizama koje se na različite načine kreću u ili na perifitonskom obrastaju čine pseudoperifiton.
- Prema tipu
U odnosu na tip supstrata na kome se razvija ovaj organizam, razlikujemo nekoliko kategorija perifitona,prikazani na donjoj tabeli:
| Supstrat | Kategorija perifitona |
|---|---|
| Akvatične biljke | Epifiton |
| Sediment, mulj, blato | Epipelon |
| Drvo | Epiksilon |
| Pesak | Epismalon |
| Kamen | Epiliton |
Morfološka struktura perifitona[uredi | uredi izvor]
U osnovi, perifitona je modifikovana forma planktona, 01:00 individua algi može postojati kao slobodno plivajući organizam ili u formi koja je pričvršćena za supstrat, u zavisnosti od životnog ciklusa, godišnjeg doba ili tipa staništa. Kao i fitoplankton, perifitona je zastupljen u gotovo svim tipovima voda, počev od jezera do okeana i u gotovo svim trofičkim nivoima od oligo do eutrofnih. Morfologija perifitona je vrlo slična morfologiji fitoplanktona, ali sa dodatnim adaptacijama koje perifitonskim organizmima obezbeđuju da se pričvrste za supstrat i prilagode opstanku u zajdnici perifitona.
Alge imaju čitav niz morfoloških adaptacija uz pomoć kojih se prilagođavaju različitim tipovima staništa i supstrata. Te morfološke adaptacije razlikuju se kod različitih grupa algi i različiti taksoni imaju specifične mehanizme kojima se prilagođavaju sedentarna načinu života. U tom smislu, najčešće zastupljene adaptacije su: polisaharidni sluzave drške posredstvom kojih se alge učvršćuju za supstrat, sluzavi omotači, jastučaste grupacije filamenta kao i razne rizoidalne strukture.
Oblik algi varira od jednostavnih, nepokretnih do pokretnih i vrlo složenih, koje mogu biti jednoćelijske, kolonijalne / cenobijalne i složene višećelijske strukture.
- Nepokretni oblici
Za nepokretne oblike karakteristično je da se za podlogu učvršćuju posebno diferenciranim ćelijama ili sluzavim / lepljivim omotačima.
- Pokretni oblici
Pokretni oblici svoju prokretljivost zasnivaju na različitim strategijama: prisustvu sluzavih omotača uz pomoć kojih vrše klizece pokrete (Cyanobacteria), prisustvu bičeva (Chlorophyta, Chrysophyta, Cryptophyta, Dinophyta), pseudopodija (Chrysophyta – Chrysamoeba radians), raznih pektinskih supstanci (Chlorophyta – Spirogyra) i (Closterium).[2]
Odlubljivanje i rekolonizacija[uredi | uredi izvor]
- Odlubljivanje
Autogeno odlubljivanje je specifičan proces koji karakteriše fazu gubitka biomase, a nastaje zbog porasta perifitonskog obrasta na supstratu alge. U blizini samog supstrata alge odumiru zbog nedostatka svetlosti, kiseonika ili nutrijenata, usled čega se površinski živi sloj perifitona prosto odlubljuje.
Stepen odlubljivanje zavisi i od taksonomske strukture zajednice - Peterson i Grim 1992 su istakli da perifitonski obraštaj u kome dominiraju ciajnobakterije opstaje duže i dostiže veću biomasu, dok su u smislu podložnosti odumiranju donjih slojeva mnogo podložniji obraštaji u kojima dominiraju silikatne alge. Na proces odlubljivanje značajno utiču razni vidovi poremaćaja hidrološkog i hidrodinamičkog režima kao što su talasi, bujične kiše, poplave...
- Rekolonizacija
Rekolonizacija je process koji se odvija nakon odlubljivanje i zavisi od preostale biomase i imigracionog kapaciteta organizama iz okolnog sloja vode - planktona.
Značaj[uredi | uredi izvor]
U močvarama, barama i drugih vodama uobičajeno je da se pronađu neke viskozne mase perifitona koje formiraju tepih na dnu. One se ponekad odlome i lebde poput želatinoznih grudve koja se gomilaju u rukavcima i na drugim mestima, pokrenutim od starne vetra. Tokom suše, kada je nivo vode mali, a zemlja se osuši ili voda postane mutna, mnoge alge umiru i raspadaju se, proizvodeći karakterističan miris. Nakupljanje ovog materijala postaje veoma izraženo u plitkim oblastima močvara kada njihova konzistentnost deluje neprivlačno, pa čak i ružno. Na osnovu njihovog izgleda i mirisa, ovaj materijal često se smatra vrstom prirodnog otpada, blata i močvare, ili nekom vrstom otpada nastalog iz mrtvog biljnog materije, i da je bez velikog značaja. Međutim ovaj materijal je pod stalnim istraživanjem od strane naučnika (ekologa), jer perifiton ima važnu ulogu u vodenim ekosistemima jer:
- Uz fitoplankton i makrofitsku vegetaciju perifiton doprinosi primarnoj produkciji, fiksaciji azota i kruženju supstance u ekosistemu.[3] Za ova svojstva perifitona znao je još drevni narod Maja i koristio je njihovo bogatstvo hranljivim materijama za oplodnju vegetacije na svojim njivama.
- Perifitona je dobar bioindikator jer vrlo brzo reaguje na promene u hidrogeološkom režimu i kvalitetu vode.
- Alge u perifitonu imaju sposobnost apsorpcije viška nutrijenata, teških metala, pesticida i različitih toksičnih supstanci iz vode i njihovom apsorpcijom poboljšavaju kvalitet vode.
- Značajno je i to da se različiti tipovi veštačkih supstrata koriste za razvijanje perifitona u svrhe proučavanja ekologije zajednice, biomonitoringa, bioremedijacije, i u akvakulturama.
- Može poslužiti i kao sirovina u ambalažnoj industriji. Naime u kombinaciji sa zemljištem i recikliranim papirom perifiton može da posluži u proizvede biorazgradive ambalaže, materijala koji bi mogao da zameni teško razgradivi ambalažni poliuretan.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Stefan Nehring, Ute Albrecht: Benthos und das redundante Benthon: Neologismen in der deutschsprachigen Limnologie. In: Lauterbornia Band 31, 1997, S. 17–30 (S. 22).
- ^ Yeh, P.-Z. and Gibor, A. (1970), GROWTH PATTERNS AND MOTILITY OF SPIROGYRA SP. AND CLOSTERIUM ACEROSUM. Journal of Phycology, 6: 44–48.
- ^ GlESKES W. W. & KRAAY G. W., 1986: Analysis of phytoplankton pigments by HPLC before, during and after mass occurence of the microflagellate Corymbellus aureus during the spring bloom in the open Northern Sea in 1983. Mar. Biol. 92, 45-52.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- BIGGS B. J. F., GERBEAUX P., 1993: Periphyton development in relation to macro-scale (geology) and micro-scale (velocity) limiters in two gravel-bed rivers, New Zealand. New Zealand J. Mar. Freshw. Res. 27, 39-53.
- BIGGS B. J. F. & HICKEY C. W., 1994: Periphyton responses to a hydraulic gradient in a regulated river in New Zealand. Freshw. Biol. 32, 49-59.
- BOSTON H. L., HILL W. R., 1991: Photosynthesis-light relations of stream periphyton communities. Limnol. Oceanogr. 36, 644-656.
- BOURRELLY P., 1970: Les algues deau douce. Tome HI: Les algues bleues et rouges, Les Eugleniens, Peridiniens et Cryptomonadines. 512 pp. Ed. Boubee, Paris.
- BOURRELLY P., 1972: Les algues deau douce. Tome I: Les algues vertes. 572 pp. Ed. Boubee, Paris.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Perifiton i njegov značaj Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2017) (jezik: španski)