Племенити нежења

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Plemeniti neženja
Ilustracija iz 1892.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Noble Bachelor
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1892.
Hronologija
PrethodnikMajstorov palac
NaslednikBerilna koroneta

„Plemeniti neženja” (engl. The Adventure of the Noble Bachelor) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i deseta je priča u Avanturama Šerloka Holmsa. Objavljena je u časopisu The Strand Magazine u aprilu 1892. godine.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Priča uključuje nestanak Hati, neveste lorda Roberta Sent Sajmona na dan njihovog venčanja. Ona učestvuje u venčanju, ali nestaje sa prijema.

Događaji na dan venčanja najviše zbunjuju lorda Sent Sajmona jer mu se činilo da je njegova nevesta, gospođica Hati Doran iz San Franciska, bila puna entuzijazma zbog njihovog predstojećeg braka. Sent Sajmon govori Šerloku Holmsu da je primetio promenu raspoloženja mlade dame neposredno posle ceremonije venčanja. Bila je neuobičajeno oštra prema njemu. Jedina neobična stvar koja se desila u crkvi u kojoj su se venčali bila je Hatina mala nezgoda: ispustila je svoj venčani buket, a gospodin u prednjoj klupi ga je podigao i vratio joj.

Nakon što je svadbena zabava organizovana u kući Hatinog oca, poznanica Sent Sajmona, plesačica Flora Milar, izazvala je nered na vratima i bila je izbačena. Hati je viđena kako razgovara sa svojom sluškinjom po dolasku u kuću; deset minuta nakon svadbenog doručka, Hati je izjavila da je „iznenada neraspoložena” i povukla se u svoju sobu. Nedugo kasnije, otkriveno je da je napustila kuću.

Postoji mnoga pitanja koja Holms mora da razmotri. Ko je ta žena koja je pokušala da uđe na svadbeni doručak? Ko je bio taj čovek u prednjoj klupi? Ko je taj čovek koji je viđen kako ide u Hajd park sa Hati? Zašto su Hatina venčanica i prsten pronađeni na obali Serpentinskog jezera? Šta se desilo sa njom?

Za Holmsa se to pokazuje kao elementaran slučaj, jer se bavio sličnim slučajevima, a ovaj nije tako složen za rasplet, uprkos konfuziji koju pokazuju doktor Votson i inspektor Lestrad, od kojih je potonji pokušao da istraži Serpentinsko jezero u potrazi za Hatinim telom. Holms pronalazi Hati i neobičnog čoveka iz prednje klupe, te zahteva da se Hati objasni lordu Robertu. Hati i tajanstveni čovek, Frensis H. Molton, bili su muž i žena. Rastali su se na dan svog venčanja kako bi on mogao da pokuša da prikupi bogatstvo tražeći zlato. Kasnije je prijavljeno da je on ubijen u napadu Apača na rudarski kamp u kojem je radio. Hati je nakon njegove navodne smrti upoznala lorda Roberta i odlučila da se uda za njega, iako je njeno srce još uvek pripadalo Frenku. Frenka su zapravo samo zarobili jurišnici Apača, a on je uspeo da pobegne i pratio je Hati do Londona. Stigao je u crkvu na vreme za ceremoniju i ona ga je odmah prepoznala. Umesto da napravi scenu u crkvi, on joj je gestikulirao da ćuti i napisao poruku koju joj je dao dok joj je vraćao buket. Htela je da pobegne, a da nikome nije rekla, ali Holms im je ušao u trag i ubedio ih da bi bilo bolje da otkriju punu istinu. Međutim, lord Robert nije dirnut Hatinim izvinjenjima i oseća da je bio veoma loše iskorišćen.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

„Plemeniti neženja” prvi put je objavljen u britanskom časopisu The Strand Magazine u aprilu 1892. godine, dok je u Sjedinjenim Državama objavljen u američkoj verziji ovog časopisa mesec dana kasnije.[2] Priča je objavljena sa deset ilustracija Sidnija Padžeta u istom časopisu.[3] Ova pripovetka je uključena u zbirku kratkih priča Avanture Šerloka Holmsa,[3] koja je objavljena u oktobru 1892. godine.[4]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Priča je adaptirana kao kratki nemi film objavljen 1921. godine, koji je bio deo filmskog serijala u kojem je Eje Norvud glumio Holmsa.[5]

Televizijska serija Avanture Šerloka Holmsa adaptirala je ovu priču 1993. kao dugometražni televizijski film pod naslovom Kvalifikovani neženja.[6] Film pravi značajne izmene i uključuje elemente iz drugih delova Holmsovog kanona.[6] U njemu se pojavljuju Džeremi Bret kao Šerlok Holms, Edvard Hardvik kao dr Votson i Sajmon Vilijams kao lord Robert Sent Sajmon.[6]

Japanska serija u produkciji HBO Asia/Hulu iz 2018. Gospođica Šerlok labavo prilagođava ovu priču kao epizodu „Nestala nevesta”. U ovoj verziji, rešenje originalne priče je otkriveno kao crvena haringa, a pravi motiv neveste za nestanak je sasvim drugačiji.[7]

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala priču kao epizodu radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda pod nazivom „Plemeniti neženja” emitovana je 22. decembra 1930. u kojoj su glumili Ričard Gordon kao Šerlok Holms i Li Lovel kao dr Votson.[8] Ponovljeno emitovanje epizode ​​emitovano je 1933,[9] a rimejk je emitovan u julu 1936. (sa Gordonom kao Holms i Harijem Vestom kao Votson).[10]

Mejzerova je takođe prilagodila priču kao epizodu radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, koja je emitovana 13. oktobra 1940. godine.[11] Epizoda iz 1943. pod naslovom „Mač koji je obezglavio tri kraljice” u nekim novinama je nazvana „Drugo venčanje plemenitog neženje”, što može ukazivati na to da je epizoda inspirisana „Plemenitim neženjom”.[12]

Radio adaptacija ove priče emitovana je na BBC Light programu 1959. godine, kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson. Adaptirao ju je Majkl Hardvik.[13]

„Plemeniti neženja” je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1991. godine od strane Berta Kulsa, kao epizoda radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. U epizodi se Donald Dži pojavio kao inspektor Lestrad.[14]

Priča je adaptirana kao epizoda radio-serije Klasične avanture Šerloka Holmsa, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson. Epizoda je emitovana 2015. godine.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Conan Doyle, Sir Arthur; Klinger, Leslie S. (2005). The New Annotated Sherlock Holmes, Vol. 1. W. W. Norton & Company. str. 291. ISBN 0-7394-5304-1. 
  2. ^ Smith 2014, str. 65
  3. ^ a b Cawthorne 2011, str. 69
  4. ^ Cawthorne 2011, str. 54
  5. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 131. ISBN 0-06-015620-1. 
  6. ^ a b v Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 59—60. ISBN 9780857687760. 
  7. ^ Peschel, Bill (2. 10. 2018). „"Miss Sherlock": Japan Takes On the Master”. Arhivirano iz originala 07. 11. 2021. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  8. ^ Dickerson 2019, str. 26
  9. ^ Dickerson 2019, str. 51
  10. ^ Dickerson 2019, str. 75
  11. ^ Dickerson 2019, str. 95
  12. ^ Dickerson 2019, str. 131
  13. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 387. ISBN 0-517-217597. 
  14. ^ Bert Coules. „The Adventures of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  15. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 16. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Племенити_нежења&oldid=27391427”