Pređi na sadržaj

Ples Zalonga

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Les Femmes souliotes Arija Šefera (1795-1858).

Ples Zalonga se odnosi na masovno samoubistvo žena iz Sulija i njihove dece koje se dogodilo nakon invazije otomanskih trupa 16. decembra 1803. godine. Ovaj događaj se obeležava u Grčkoj u kontekstu grčkog rata za nezavisnost. Šezdeset žena bilo je zarobljeno u blizini sela Zalongo u Epiru, modernoj Grčkoj, tada u Otomanskom carstvu. One su odlučile da se okrenu ka ivici litice i umru sa svojim bebama i decom radije nego da se pokore otomanskim trupama koje su ih jurile. Po tradiciji su to radile jedna za drugom, dok su igrale i pevale. [1] [2] [3] Naziv se takođe odnosi na brojne grčke pozorišne drame i pesmu u narodnom stilu, u znak sećanja na događaj, pod nazivom „Ples Zalonga“ (grč. Χορός του Ζαλόγγου). [4][5][6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Stene Zalonga sa kojih su se žene Sulija bacile 1803. Spomenik na vrhu otkriven je 1961. godine

Tokom Suliotskog rata u decembru 1803. godine, Sulioti su počeli da evakuišu Suli nakon poraza od snaga lokalnog osmansko-albanskog vladara Ali-paše. [7] Tokom evakuacije, Alijeve trupe su zarobile grupu žena iz Sulija i njihove dece u planinama Zalonga u Epiru. [7] Da bi izbegle porobljavanje i silovanje, žene su prvo bacile svoju decu, a potom i sebe sa strme litice, izvršivši samoubistvo. [4][5][8][9] Incident pominje i Kristoforos Peraivos u svom izdanju Istorije Sulija i Parge iz 1815. godine. [10] Događaj je ubrzo postao poznat širom Evrope. Na Pariskom salonu 1827. godine, francuski umetnik Ari Šefer izložio je dve romantične slike, od kojih je jedna nosila naslov Les Femmes souliotes („Žene Sulija“). [11] Danas se Zalongo spomenik nalazi na planini Zalongo u Kasopu obeležava njihovu žrtvu. [12][9]

O tom događaju postoji popularna grčka plesna pesma, koja je danas poznata i igra se širom Grčke. [13] Bio je deo popularne drame, koju je napisao Sp. Perezijada, objavljena 1903. godine, a prvi put postavljena 1904. godine. [14]

Peresijadis opisuje ovaj deo svoje drame kao „hor žena“, što se može prevesti kao „ples“, ali u tom kontekstu možda znači „grupa žena“, kao što je to u starogrčkoj drami. [15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nikolopoulou, Kalliopi (2013). Tragically Speaking On the Use and Abuse of Theory for Life. Lincoln: UNP - Nebraska Paperback. str. 239. ISBN 9780803244870. 
  2. ^ Karanikas, Dr. Alex. „The Dance of Zalongo”. Hellenic Communication Service. Pristupljeno 21. 6. 2016. 
  3. ^ Tzanelli, Rodanthi (30. 5. 2011). Cosmopolitan Memory in Europe's 'Backwaters': Rethinking Civility (na jeziku: engleski). Routledge. str. 59. ISBN 978-1-136-74159-3. 
  4. ^ a b Royal Society of Canada 1943, str. 100
  5. ^ a b International Folk Music Council 1954, str. 39
  6. ^ Driskel, Michael Paul; Athanassoglou-Kallmyer, Nina M. (jun 1992). „French Images from the Greek War of Independence 1821-1830: Art and Politics under the Restoration”. The Art Bulletin. 74 (2): 339. ISSN 0004-3079. doi:10.2307/3045878. 
  7. ^ a b Sakellariou 1997, str. 250–251
  8. ^ Papaspyrou-Karadēmētriou, Lada-Minōtou & Ethniko Historiko Mouseio (Greece) 1994, str. 47
  9. ^ a b Pritchett 1996, str. 103
  10. ^ Fenerli-Panagiotopoulou Aggeliki, "The theatrical play 'Souliotes' (1809-1827) ", Eranistis 15/16, p. 161 In Greek. The publication refers to a theatrical play, first staged in 1816 in Odessa.
  11. ^ Athanassoglou-Kallmyer 1989, str. 102
  12. ^ Pritchett 1991, p. 219 (Footnote #326)
  13. ^ International Folk Music Council 1954, str. 39
  14. ^ Spyridon Peresiadis, "The Dance of Zalongo", Athens, 1903 (Σπυρίδων Περεσιάδης, Ο χορός του Ζαλόγγου, εκδ. Γεώργιου Φέξη)
  15. ^ Irene Loutzaki, "The Dance of Zalongos: an invented tradition on canvas?" in Barbara Sparti et al. (eds.) "Imaging dance. Visual Representations of Dancers and Dancing", pre-edition version, 2011, p. 7

 

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плес_Залонга&oldid=27823438”