Pređi na sadržaj

Pomodoro tehnika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kuhinjski tajmer Pomodoro, po kome je tehnika i dobila naziv

Pomodoro tehnika je način upravljanja vremenom koju je razvio Franćesko Ćirilo krajem 1980-ih godina.[1] Tehnika koristi tajmer za raščlanjivanje rada na vremenske intervale, uobičajeno duge po 25 minuta, odvojene kratkim pauzama. Svaki interval je poznat je kao pomodoro, od italijanske reči za „paradajz“, a naziv je dobio prema kuhinjskom tajmeru u obliku paradajza koji je Ćirilo koristio još kao student.[2][3]

Tehniku su popularizovale desetine aplikacija i veb lokacija sa tajmerima i uputstvima. Usko povezan sa pojmovima poput vremenskog okvira i iterativnog i postepenog razvoja koji se koristi u softverskom dizajnu; metoda je usvojena u kontekstu programiranja u paru.[4]

Opis[uredi | uredi izvor]

U izvornij tehnici postoji šest koraka:

  1. Odlučite se za zadatak koji treba obaviti.
  2. Podesite pomodoro tajmer (tradicionalno na 25 minuta).[1]
  3. Radite na zadatku.
  4. Završite posao kad zazvoni tajmer i stavite kvačicu na papir.[5]
  5. Ako imate manje od četiri oznake, napravite kratku pauzu (3-5 minuta), a zatim se vratite na korak 2; u suprotnom nastavite sa korakom 6.
  6. Posle četiri pomodora napravite dužu pauzu (15–30 minuta), resetujte broj kvačica na nulu, a zatim idite na korak 1.

Za potrebe tehnike, pomodoro označava interval vremena provedenog u radu.[1]

Prave se redovne pauze, pomažući asimilaciji. Kratki (3-5 minuta) odmor odvaja uzastopne pomodore. Četiri pomodora čine skup. Duži (15–30 minuta) odmor se pravi između skupova.[1][6]

Cilj tehnike je da smanji uticaj unutrašnjih i spoljnih prekida na pažnju i radni zanos. Pomodoro je nedeljiv; kada se prekine rad tokom pomodora, ili se druga aktivnost mora zapisati i odložiti (koristeći strategiju informisanja – pregovaranja – rasporeda – povratka[7]) ili se pomodoro mora prekinuti.[1][6][8]

Nakon završetka zadatka u pomodoru, preostalo vreme bi se moglo posvetiti aktivnostima kao što su:

  1. Pregledajte i uredite upravo završeno delo.
  2. Pregledajte aktivnosti sa stanovišta učenja: Šta sam naučio? Šta bih mogao bolje ili drugačije?
  3. Pregledajte spisak predstojećih zadataka za sledeće planirane pomodoro vremenske blokove i počnite da razmišljate o tim zadacima ili ih ažurirate.

Ćirilo predlaže:

Alati[uredi | uredi izvor]

Tvorac i njegovi zagovornici podstiču niskotehnološki pristup, koristeći mehanički tajmer, papir i olovku. Fizički čin namotavanja tajmera potvrđuje odlučnost korisnika da započne zadatak; otkucavanje sata ispoljava želju da se zadatak izvrši; zvonjenje najavljuje pauzu. Radni zanos i pažnja postaju povezani sa ovim fizičkim stimulusima.[1][9]

Tehnika je inspirisala aplikativni softver za nekoliko platformi.[10][11]

Varijacije[uredi | uredi izvor]

Postoje brojne varijacije Pomodoro tehnike. One omogućavaju pojedincima da prilagode principe Pomodoro tehnike kako bi više odgovarali njihovom ličnom stilu rada.

Neke varijacije uključuju:

  • Radite u vremenskim periodima od 90 minuta. Umesto perioda fokusiranja od 25 minuta, radite u blokovima od 90 minuta. Ovo odražava prirodni ciklus koncentracije.[12]
  • Radite u prirodnim vremenskim periodima. U nečijem životu mogu postojati prirodni vremenski markeri: na primer, period između sastanaka ili vreme dok se deca ili partner ne vrate kući ili vreme dok mašina za pranje posuđa ne završi. Pomoću njih definišite periode fokusa.[13]
  • Pratite periode prirodno visoke produktivnosti i na osnovu ovih podataka razradite najbolji sistem produktivnosti.[14]

Svi ovi pristupi čuvaju osnovni princip Pomodoro tehnike, rada u određenim vremenskim blokovima, ali prilagođavaju periode u skladu sa pojedinačnim potrebama.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Cirillo, Francesco. The Pomodoro Technique. www.pomodorotechnique.com. Arhivirano iz originala 16. 09. 2012. g. Pristupljeno 2011-05-08. 
  2. ^ Cummings, Tucker. „The Pomodoro Technique: Is It Right For You?”. Lifehack. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  3. ^ Cirillo, Francesco. „The Pomodoro Technique (The Pomodoro)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 11. 11. 2020. g. Pristupljeno 30. 12. 2018. 
  4. ^ Olsen, Patricia R.; Remsik, Jim (19. 9. 2009). „For Writing Software, a Buddy System”. 
  5. ^ Cirillo, Francesco. „GET STARTED”. The Pomodoro Technique. Arhivirano iz originala 03. 02. 2018. g. Pristupljeno 2016-01-06. „4. WHEN THE POMODORO RINGS, PUT A CHECKMARK ON A PAPER”  Click the "how" link and see step 4. Presumably, the piece of paper can be one's task list or similar. In any case, four check marks indicate a longer break (step 6).
  6. ^ a b Nöteberg, Staffan (2009). Pomodoro Technique Illustrated. Raleigh, N.C: Pragmatic Bookshelf. ISBN 978-1-934356-50-0. 
  7. ^ https://lifehacker.com/productivity-101-a-primer-to-the-pomodoro-technique-1598992730
  8. ^ Kaufman, Josh (2011). The Personal MBA: A World-Class Business Education in a Single Volume. Penguin UK. ISBN 978-0-14-197109-4. 
  9. ^ Burkeman, Oliver (2011). Help! : how to be slightly happier, slightly more successful and get a bit more done. Edinburgh: Canongate. str. 139–140. ISBN 978-0-85786-025-5. 
  10. ^ „Internet aplikacija za Pomodoro tehniku”. Increaser. 
  11. ^ Pash, Adam (2011). Lifehacker the guide to working smarter, faster, and better. Indianapolis, Ind: Wiley. Hack 29. ISBN 978-1-118-13345-3. 
  12. ^ Schwartz, Tony (18. 5. 2010). „The 90-Minute Solution: How Building in Periods of Renewal Can Change Your Work and Your Life (POLL) (VIDEO)”. Huff Post. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  13. ^ Cooper, Belle Beth (8. 8. 2016). „The best productivity system for procrastinators is to work with your natural tendencies”. Quartz Media. Pristupljeno 13. 7. 2020. 
  14. ^ LightsAndCandy (17. 8. 2016). „The Flowtime Technique”. Medium.com. Pristupljeno 13. 7. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Помодоро_техника&oldid=26977698”