Pomoć:IPA za španski

Pogledajte špansku fonetiku za detaljniju diskusiju o zvucima španskog jezika.


Konsonanti
IPA	Primeri	Srpska aproksimacija
b^[1]	bestia, embuste, vaca, envidia, fútbol	beba
β	bebé, viva, curva, obtuso, apto	beba, ali bez usne u potpunosti zatvorene
d^[2]	dedo, cuando, aldaba	danas
ð	dádiva, arder, admirar, atmósfera,^[3] juventud	nema u srpskom
f	fase	faza
ɡ	gato, guerra, lengua	grmljavina
ɣ	trigo, amargo, signo, doctor^[4]	ovih bi
ʝ^[5]^[6]	ayuno	nema u srpskom
ɟʝ^[7]^[8]	yermo, cónyuge	nema u srpskom
k	caña, quise, kilo	kuća
l	lino	lizalica
ʎ^[9]^[10]	llave	ljuljaška
m^[11]	madre, campo	majka
ɱ^[12]	anfibio	informacija
n^[13]	nido, sin, álbum	nos
ɲ^[14]	ñandú, cónyuge	njiva
ŋ^[15]	cinco, tengo	banka
p	pozo	pas
r^[16]	rumbo, carro, honra, subrayar	reka
ɾ^[17]	caro, bravo, partir	reka, ali jednoudarno
s	saco, espita, xenón	sumnja
θ	cereal, zorro, jazmín	nema u srpskom
t	tamiz	maraton
tʃ	chubasco	čokolada
v	afgano	voda
x	jamón, general, México, hámster	hrčak
z	isla, mismo, riesgo	zvezda
Marginalne foneme
IPA	Primeri	Srpska aproksimacija
ʃ	show, Rocher, Freixenet	šou

Reference[uredi | uredi izvor]

^ /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
^ /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
^ Razlika između /p, t, k/ i /b, d, ɡ/ gubi se u unutrašnjim slogovima-završnim pozicijama reči. Rezultirajuća realizacija varira od [p, t, k] do [b, d, ɡ] do [β, ð, ɣ], pri čemu je ovaj drugi uobičajeni oblik u razgovornom stilu (Hualde (2005:146)).
^ Razlika između /p, t, k/ i /b, d, ɡ/ gubi se u unutrašnjim slogovima-završnim pozicijama reči. Rezultirajuća realizacija varira od [p, t, k] do [b, d, ɡ] do [β, ð, ɣ], pri čemu je ovaj drugi uobičajeni oblik u razgovornom stilu (Hualde (2005:146)).
^ /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
^ Većina govornika više ne razlikuje /ʎ/ od /ʝ/; međutim, stvarna realizacija zavisi od dijalekta. Vidite jeizam i Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) za više informacija.
^ /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
^ Većina govornika više ne razlikuje /ʎ/ od /ʝ/; međutim, stvarna realizacija zavisi od dijalekta. Vidite jeizam i Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) za više informacija.
^ /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).
^ Većina govornika više ne razlikuje /ʎ/ od /ʝ/; međutim, stvarna realizacija zavisi od dijalekta. Vidite jeizam i Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) za više informacija.
^ Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.
^ Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.
^ Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.
^ Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.
^ Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.
^ Rotični suglasnici, [r] i [ɾ], samo suprotstavljaju samoglasnike medijalno, gde se obično pišu ⟨rr⟩ i ⟨r⟩, respektivno. Inače su u komplementarnoj distribuciji: reč-početno, koren-početno, a posle /l, n, s/ nalazi se samo [r]; pre suglasnika ili pauze, ova dva su zamenljiva, ali [ɾ] je češći (otuda je tako predstavljen ovde). Na drugim mestima se nalazi samo [ɾ]. Kada se dva rhotika pojave uzastopno preko granice reči ili prefiksa, oni rezultiraju jednim dugim trilom, koji se u ovom ključu transkribuje kao [ɾr]: dar rocas [daɾ ˈrokas], super-rápido [supeɾˈrapiðo] Hualde (2005:184).
^ Rotični suglasnici, [r] i [ɾ], samo suprotstavljaju samoglasnike medijalno, gde se obično pišu ⟨rr⟩ i ⟨r⟩, respektivno. Inače su u komplementarnoj distribuciji: reč-početno, koren-početno, a posle /l, n, s/ nalazi se samo [r]; pre suglasnika ili pauze, ova dva su zamenljiva, ali [ɾ] je češći (otuda je tako predstavljen ovde). Na drugim mestima se nalazi samo [ɾ]. Kada se dva rhotika pojave uzastopno preko granice reči ili prefiksa, oni rezultiraju jednim dugim trilom, koji se u ovom ključu transkribuje kao [ɾr]: dar rocas [daɾ ˈrokas], super-rápido [supeɾˈrapiðo] Hualde (2005:184).

[1] /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).

[2] /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).

[3] Razlika između /p, t, k/ i /b, d, ɡ/ gubi se u unutrašnjim slogovima-završnim pozicijama reči. Rezultirajuća realizacija varira od [p, t, k] do [b, d, ɡ] do [β, ð, ɣ], pri čemu je ovaj drugi uobičajeni oblik u razgovornom stilu (Hualde (2005:146)).

[4] Razlika između /p, t, k/ i /b, d, ɡ/ gubi se u unutrašnjim slogovima-završnim pozicijama reči. Rezultirajuća realizacija varira od [p, t, k] do [b, d, ɡ] do [β, ð, ɣ], pri čemu je ovaj drugi uobičajeni oblik u razgovornom stilu (Hualde (2005:146)).

[5] /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).

[6] Većina govornika više ne razlikuje /ʎ/ od /ʝ/; međutim, stvarna realizacija zavisi od dijalekta. Vidite jeizam i Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) za više informacija.

[7] /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).

[8] Većina govornika više ne razlikuje /ʎ/ od /ʝ/; međutim, stvarna realizacija zavisi od dijalekta. Vidite jeizam i Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) za više informacija.

[9] /b, d, ɡ, ʝ/ se izgovaraju kao frikativi ili aproksimanti [β, ð, ɣ, ʝ] na svim mestima (osim posle pauze, /n/ ili /m/, ili u slučaju /d/ i /ʝ/ posle /l/). U poslednjim okruženjima one su stope [b, d, ɡ, ɟʝ] kao srpski b, d, g, j, ali su potpuno glasne u svim pozicijama, za razliku od srpskog. Kada se razlikuje od /ʝ/, /ʎ/ se realizuje kao aproksimant [ʎ] u svim pozicijama (Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:257-8)).

[10] Većina govornika više ne razlikuje /ʎ/ od /ʝ/; međutim, stvarna realizacija zavisi od dijalekta. Vidite jeizam i Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:258) za više informacija.

[11] Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.

[12] Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.

[13] Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.

[14] Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.

[15] Nazalni konsonanti uvek asimiliraju svoje mesto artikulacije sa sledećim suglasnikom. Pre velara su [ŋ], a pre labijalnih suglasnika su [m]. Labiodentalni [ɱ] se pojavljuje ispred /f/.

[16] Rotični suglasnici, [r] i [ɾ], samo suprotstavljaju samoglasnike medijalno, gde se obično pišu ⟨rr⟩ i ⟨r⟩, respektivno. Inače su u komplementarnoj distribuciji: reč-početno, koren-početno, a posle /l, n, s/ nalazi se samo [r]; pre suglasnika ili pauze, ova dva su zamenljiva, ali [ɾ] je češći (otuda je tako predstavljen ovde). Na drugim mestima se nalazi samo [ɾ]. Kada se dva rhotika pojave uzastopno preko granice reči ili prefiksa, oni rezultiraju jednim dugim trilom, koji se u ovom ključu transkribuje kao [ɾr]: dar rocas [daɾ ˈrokas], super-rápido [supeɾˈrapiðo] Hualde (2005:184).

[17] Rotični suglasnici, [r] i [ɾ], samo suprotstavljaju samoglasnike medijalno, gde se obično pišu ⟨rr⟩ i ⟨r⟩, respektivno. Inače su u komplementarnoj distribuciji: reč-početno, koren-početno, a posle /l, n, s/ nalazi se samo [r]; pre suglasnika ili pauze, ova dva su zamenljiva, ali [ɾ] je češći (otuda je tako predstavljen ovde). Na drugim mestima se nalazi samo [ɾ]. Kada se dva rhotika pojave uzastopno preko granice reči ili prefiksa, oni rezultiraju jednim dugim trilom, koji se u ovom ključu transkribuje kao [ɾr]: dar rocas [daɾ ˈrokas], super-rápido [supeɾˈrapiðo] Hualde (2005:184).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]