Poplave u Kini 1931.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Poplave u Kini 1931.
Gradska skupština u Hankouu tokom poplava 1931.
Datumjul—novembar 1931. (u zavisnosti od reke)
LokacijaCentralna i istočna Kina
Umrlih422.499—4.000.000[1]

Poplave u Kini 1931. ili Rečne poplave Jangcekjang—Huajhe 1931. bile su niz poplava koje su se dogodile u periodu od juna do avgusta 1931. u Republici Kini. Pogodile su velike gradove poput Hankoua (Vuhana) i Nankinga. Poplave su dostigle vrhunac pri proboju nasipa duž jezera Gaojouhu 26. avgusta.

Procene smrtnosti znatno variraju. Terensko istraživanje Univerziteta u Nankingu na čelu sa Džonom Losingom Bakom odmah nakon poplave utvrdilo je da se „150.000 ljudi utopilo te da je taj broj predstavljao manje od četvrtine svih smrtnih slučajeva tokom prvih 100 dana poplave.”[2] U službenom izveštaju navodi se da se 140.000 ljudi udavilo[3] i tvrdi se da je „2 miliona ljudi umrlo tokom poplave utopivši se ili umrlo zbog nedostatka hrane”.[4] Epidemija kolere u sledećoj godini, od maja 1932. godine u Kini, dovela je do 100.666 slučajeva i 31.974 smrtnih slučajeva.[5] Popularna procena da je bilo 3,7 do 4 miliona smrtnih slučajeva „uživa veliki opticaj na internetu, obezbeđujući poplavi iz 1931. poziciju na senzacionalističkim spiskovima najsmrtonosnijih katastrofa na svetu”.[1]

Meteorološki uzroci i fizičke posledice[uredi | uredi izvor]

Od 1928. do 1930. Kinu je zahvatila duga suša.[6] Sledeća zima 1930. godine bila je posebno oštra, stvarajući velika ležišta snega i leda u planinskim predelima. Početkom 1931, otopljeni sneg i led tekao je nizvodno i stigao u srednji Jangcekjang tokom perioda obilne prolećne kiše. Obično, ovaj region doživljava tri perioda visokog vodostaja tokom proleća, leta i jeseni; početkom 1931. godine postojao je jedan kontinuirani potop. Do juna, oni koji žive u niskim oblastima već su bili primorani da napuste svoje domove.[7] Leto je karakterisala i ekstremna ciklonska aktivnost. Samo u julu te godine, devet ciklona je pogodilo region, što je znatno iznad proseka dva godišnje.[8] Četiri meteorološke stanice duž reke Jangce prijavile su kišu ukupne vrednosti preko 600 mm (24 in) tokom meseca.[8] Voda koja protiče kroz Jangce dostigla je najviši nivo od kada je sredinom devetnaestog veka započeto vođenje evidencije.[7] Te jeseni, dodatne jake kiše uvećale su problem i neke se reke nisu vratile na normalan tok do novembra.

Poplave su preplavile približno 180.000 km2 - površinu jednaku veličini Engleske i polovine Škotske, ili saveznih država Njujork, Nju Džerzi i Konektikat zajedno.[9] Visok vodostaj zabeležen 19. avgusta na Hankou u Vuhanu pokazao je nivoe vode od 16 m (53 ft) iznad proseka, prosečno 1,7 m (5,6 ft) iznad Šangajskog Bunda.[8][10] Na kineskom jeziku, ovaj događaj je opšte poznat kao 江淮 水灾, što otprilike znači „poplavna tragedija Jangce-Huaj”. Ovo ime, međutim, ne uspeva da odrazi ogromne razmere poplava. Vodni putevi u većem delu zemlje su bili poplavljeni, posebno Žuta reka i Veliki kanal. Osam najteže pogođenih provincija bile su Anhuej, Hubej, Hunan, Đangsu, Džeđang, Đangsi, Henan i Šandung. Iza osnovne poplavne zone poplavljene su i oblasti na jugu kao što je Guangdung, na severu poput Mandžurije i zapadno kao što je Sičuan.[11][12]

Broj smrtnih slučajeva i šteta[uredi | uredi izvor]

Žrtve poplave u avgustu 1931

U to vreme, vlada je procenila da je poplava zahvatila 25 miliona ljudi.[13] Istoričari od tada ukazuju na to da je istinski broj mogao biti čak 53 miliona. Procenjene broja smrtnih slučajeva takođe se uveliko razlikuju. Savremene studije koje je sproveo Džon Losing Bak tvrde da se u prvih nekoliko meseci poplave najmanje 150.000 ljudi utopilo, a da su stotine hiljada ljudi umrle od gladi i bolesti tokom sledeće godine. Pomoću savremenih medijskih izveštaja, kineski istoričari na čelu sa Li Venhajom izračunali su da je broj poginulih bio 422.499.[11] Neki zapadni izvori tvrde da je broj poginulih bio između 3,7 i 4 miliona ljudi na osnovu njihovih vlastitih tvrdnji o gladi i bolesti.[14][6] Narod Tanke koji tradicionalno živi na brodovima duž Jangcekjanga je bio posebno pogođen velikom poplavom.[15]

Poplava je uništila ogromne količine stambenog i poljoprivrednog zemljišta. U celoj dolini Jangcea uništeno je oko 15% useva pšenice i pirinča, pri čemu je taj procenat bio mnogo veći u oblastima pogođenim poplavama.[16] Katastrofa je takođe izazvala ekonomski šok sa brzim rastom cena vitalnih proizvoda. Kombinovani ekološki i ekonomski uticaji katastrofe doveli su do toga da mnoga područja zapadaju u glad. Bez hrane, ljudi su bili svedeni da jedu koru drveta, korov i zemlju. Neki su prodavali svoju decu da bi preživeli, dok su drugi pribegli kanibalizmu.[8][17] Najsmrtonosniji efekat poplave bile su bolesti koje su zahvatile izbegličku populaciju usled raseljavanja, prenaseljenosti i raspada sanitacije. Među njima su kolera, boginje, malarija, dizenterija i šistosomijaza.[18]

Osim što je poplavila ruralna područja, poplava je izazvala opsežna razaranja brojnih gradova. Izbeglice su stizale u grad Vuhan od kasnog proleća. Kada je sam grad bio poplavljen u rano leto i nakon katastrofalnog pada nasipa nešto pre 6:00 ujutro 27. jula,[19]‍:270 oko 782,189 urbanih građana i ruralnih izbeglica ostalo je bez krova nad glavom. Poplava je zahvatila površinu od 83 km2 (32 sq mi) i grad je bio poplavljen pod vodom od mnogo stopa skoro tri meseca.[19]‍:269–270 Veliki broj ljudi okupio se na poplavnim ostrvima širom grada, sa oko 30.000 osoba koje su se sklonile na železničkom nasipu u centru Hankoua. Sa malo hrane i potpunim slomom sanitarnih sistema, hiljade su ubrzo počele da podlegavaju bolestima.[18]

Nije bilo upozorenja, samo iznenadni veliki vodeni zid. Većina zgrada u Vuhanu tih dana bila je visoka samo jedan sprat, i za mnoge ljude nije bilo spasa – umrli su u desetinama hiljada. ... Upravo sam dolazio sa dužnosti u glavnoj kancelariji kompanije, prilično novoj trospratnici u blizini centra grada ... Kada sam čuo užasnu buku i video da dolazi zid od vode, pojurio sam na gornji sprat zgrade. ... Bio sam u jednoj od najviših i najjačih zgrada koje su ostale da stoje. Tada niko nije znao da li će voda opasti ili će se još više podići.

— Jin Šilong, viši inženjer u Agenciji za prevenciju poplava Hubeja, [19]‍:270

Grad Nanking, tada glavni grad republikanske Kine, takođe je bio teško pogođen katastrofom.[8] Jedan od najpogubnijih pojedinačnih događaja tokom poplave dogodio se 25. avgusta 1931. godine, kada je voda koja je jurila kroz Veliki kanal odnela nasipe u blizini jezera Gaoju. Samo u okrugu Gaoju, 18.000 ljudi se udavilo, a 58.000 je umrlo od gladi i bolesti sledeće godine.[20]

Obnova nasipa na jezeru Gaojou[uredi | uredi izvor]

Tomas Harnsberger, misionar prezbiterijanske crkve u Tajdžou, Đangsu, bio je jedna od dve centralne ličnosti (pored generala Vang Šuksijanga,[21] doktora nauka u oblasti hidraulike) koje su nadgledale obnovu nasipa na jezeru Gaoju, kao i obezbeđenje sredstva za to.[22][23][24] Međutim, Kinezima je poplava i dalje uglavnom nepoznata. Stiv Harnsberger, unuk Tomasa Harnsbergera, napisao je 2007. godine: „Poplava iz 1931. ubila je 15 puta više od broja ljudi izgubljenih u indonežanskom cunamiju u decembru 2004. godine, a ipak jedva da je o tome išta napisano. Istorija se fokusirala na druge katastrofe te godine. Pažnja Kine je bila na građanskom ratu između komunista i nacionalista i Japancima koji su vršili invaziju na severu,[25][26][27][28] dok je svet bio duboko u Velikoj depresiji.”[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Courtney 2018, str. 249.
  2. ^ Buck 1932.
  3. ^ The figure of 140,000 is also cited in Hsu, Immanuel C. Y. (1990). The Rise of Modern China (4 izd.). New York: Oxford University Press. str. 546-547. 
  4. ^ National Flood Relief Commission 1933.
  5. ^ National Flood Relief Commission 1933, str. 299–300.
  6. ^ a b Glantz, Mickey. Glantz, Michael H (2003). Climate Affairs: A Primer. Island Press. ISBN 1-55963-919-9. p. 252.
  7. ^ a b Courtney 2018, str. 54.
  8. ^ a b v g d Pietz, David (2002). Engineering the State: The Huai River and Reconstruction in Nationalist China 1927–1937. Routledge. ISBN 0-415-93388-9. pp. xvii, 61–70.
  9. ^ National Flood Relief Commission 1933, str. 4.
  10. ^ Winchester, Simon (2004). The River at the Center of the World: A Journey Up the Yangtze, and Back in Chinese Time. Macmillan. ISBN 0-312-42337-3.
  11. ^ a b Li 1994, str. 230–231.
  12. ^ National Flood Relief Commission 1933, str. 303Appendix VII-12 Number of people sick per 1000 persons
  13. ^ National Flood Relief Commission 1933, str. 5, 203.
  14. ^ "Dealing with the Deluge". PBS NOVA Online. 26 March 1996. Retrieved 12 February 2013.
  15. ^ "NOAA'S top global weather, water and climate events of the 20th century" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2011). NOAA.gov. 13 December 1999. Retrieved 29 November 2012.
  16. ^ Kueh, Y.Y. (1995). Agricultural Instability in China, 1931–1990: Weather, Technology, and Institutions. Oxford University Press. ISBN 0-19-828777-1. 
  17. ^ Courtney 2018, str. 64–65.
  18. ^ a b Courtney 2018, str. 76.
  19. ^ a b v William Graves (1982). The Torrent of Life (Journey into China)Neophodna slobodna registracija (5th izd.). National Geographic Society. ISBN 978-0-87044-437-1. 
  20. ^ „被遗忘的1931年中国水灾” (na jeziku: kineski). Tsinghua University Institute of Qing History. Arhivirano iz originala 2016-04-03. g. Pristupljeno 20. 1. 2019. 
  21. ^ 胡彬、季云华 (8. 12. 2009). „追忆苏皖边区政府参议会驻会议员、著名爱国人士----王叔相先生”. 苏皖边区政府旧址纪念馆. Arhivirano iz originala 10. 5. 2020. g. 
  22. ^ Steve Harnsberger (7. 9. 2006). „Forgotten history revealed” (PDF). Shanghai Star. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 5. 2020. g. 
  23. ^ Wu Yingying. „China's worst natural disaster”. Shanghai Star. Arhivirano iz originala 17. 1. 2006. g. 
  24. ^ Beth Ashley (30. 1. 2006). „Flood of memories” (PDF). Marin Independent Journal. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 5. 2020. g. 
  25. ^ „Milestones: 1921–1936 - Office of the Historian”. history.state.gov. Pristupljeno 2023-03-02. 
  26. ^ Walker, Michael (2017). The 1929 Sino-Soviet War: The War Nobody Knew. Modern War Studies. ISBN 978-0700623754. 
  27. ^ Meyer, Michael (9. 2. 2016). In Manchuria: A Village Called Wasteland and the Transformation of Rural China. ISBN 978-1620402887. 
  28. ^ Simkin, John (5. 2. 2007). „Sterling and Peggy Seagrave: Gold Warriors”. The Education Forum. Arhivirano iz originala 13. 6. 2008. g. Pristupljeno 13. 6. 2008. „Americans think of WW2 in Asia as having begun with Pearl Harbor, the British with the fall of Singapore, and so forth. The Chinese would correct this by identifying the Marco Polo Bridge incident as the start, or the Japanese seizure of Manchuria earlier.” 
  29. ^ Steve Harnsberger (25. 9. 2007). „The Great Floods Of 1931 At Gaoyou: August 26, 1931 – The Floods Come”. AboutGaoyou.com. Arhivirano iz originala 10. 5. 2020. g. Pristupljeno 10. 5. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Poplave u Kini 1931. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поплаве_у_Кини_1931.&oldid=27677009”