Поп (film)
| Pop | |
|---|---|
| Žanr | istorijska drama |
| Tvorac | Vladimir Hotinenko |
| Režija | Vladimir Hotinenko |
| Scenario | Aleksandar Segenj |
| Producent | Sergei Kravec, Natalija Gostušina |
| Glavne uloge | Sergej Makovecki
Nina Usatova Elizaveta Arzamasova Kiril Pletnev Anatolij Lobocki |
| Muzika | Aleksej Rubnikov |
| Producentska kuća | KTK «Pravoslavna enciklopedija»
20th Century Fox Mosfilьm |
| Godina | 2009. |
| Trajanje | 130 minuta |
| Zemlja | Rusija |
| Jezik | ruski jezik |
| Nagrade | 17. filmski festival „Prozor u Evropu“. Nagrada Saveza novinara Rusije (2009).
Gran pri 6. međunarodnog filmskog festivala „Sjajni anđeo” (2009). Gran pri međunarodnog festivala pravoslavne kinematografije i medija „Pokrov“ (Ukrajina, 2009). "Zlatni orao". Nagrada u kategoriji "Najbolja sporedna glumica" - Nina Usatova. Prva Patrijaršijska nagrada u oblasti kinematografije Vladimir Hotinenko je nagrađen nagradom Letonske pravoslavne crkve za film „Pop“ |
| Veb-sajt | www |
| 1506452 IMDb veza | |
„Pop” je ruski istorijski film reditelja Vladimira Hotinjenka. Prvi igrani film snimljen pod pokroviteljstvom Moskovske patrijaršije i uz aktivno učešće Patrijarha moskovskog i sve Rusije Aleksija II[1].
Film govori o jednoj od malo proučenih stranica u istoriji Velikog otadžbinskog rata - o aktivnostima Pskovske pravoslavne misije. Od avgusta 1941. do februara 1944. godine, sveštenici iz baltičkih država oživeli su crkveni život na teritorijama koje su okupirali Nemci od Pskova do Lenjingrada[2].
Sinopsis[uredi | uredi izvor]
Juna 1941. malo selo Tihoe u Letoniji. Nastojatelj male parohije, otac Aleksandar Jonin, ležerno razgovara sa majkom Alevtinom, bavi se običnim svetovnim poslovima.
Počinje Veliki otadžbinski rat. Selo je okupirano od strane Vermahta. Otac Aleksandar odlučuje da iskoristi saradnju sa neprijateljem kako bi pomogao ljudima. Snabdeva hranu, odeću i sve što je potrebno sovjetskim ratnim zarobljenicima u nemačkom koncentracionom logoru, usvaja decu zarobljenika Salaspilsa i decu izbeglice iz opkoljenog Lenjingrada. Ali nakon oslobođenja sela u jesen 1944. godine, oficiri NKVD-a uhapsili su Aleksandrovog oca kao saradnika i poslali ga u logore Gulag. Otpušten iz logora nekoliko godina posle rata, otac Aleksandar je otišao da se zamonaši u Pskovsko-pečerski manastir.
Prema rečima režisera Vladimira Hotinjenka[3]:
"...U filmu nema ideološkog ili didaktičkog smisla, ali to su otkrića koja mogu nešto da promene u umu. Uostalom, mi i dalje nemamo drugu nacionalnu ideju osim pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Pamtimo je, ponosimo se njom. Sada smo spremni da shvatimo neke složene stranice rata koje ranije nismo znali ili nismo mogli da razumemo."
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Aleksandr Segenь. Pskovskaя pravoslavnaя missiя v godы Velikoй Otečestvennoй voйnы / Pravoslavie.Ru”. pravoslavie.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ „Svяteйšiй lubok / / Nezavisimaя gazeta”. www.ng.ru. Pristupljeno 2024-05-20.
- ^ Novosti, R. I. A. „Protoiereй Georgiй Mitrofanov: filьm "Pop" vыzval oщuщenie polupravdы”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 20. 5. 2024.