Балтичке државе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Положај балтичких земаља на карти Европе

Балтичке државе је појам којим се означавају три бивше совјетске републике, сада независне државе Естонију, Летонију и Литванију.[1]

Иако се разликују по националном саставу, пореклу (угро-финско према балтичко-словенском), вери (према југу су римокатолици, према северу су протестанти), заједничка судбина у 20. веку их је по многочему зближила:

Становништво[уреди]

Све балтичке државе заједно имају око 6 милиона становника.

Овде живе представници различитих група народа. Најбројнији су народи балтичког и угро-финског порекла. Народи из балтичке групе су најбројнији (66,8 %) а после њих следе народи угро-финске групе (33,2 %). У свим балтичким земљама постоји значајан број Словена (нарочито Руса).[5]

Референце[уреди]

  1. ^ „Baltic Cooperation | Ministry of Foreign Affairs”. vm.ee. Архивирано из оригинала на датум 6. 5. 2017. Приступљено 19. 7. 2019. 
  2. ^ Smele, John (1996). Civil war in Siberia: the anti-Bolshevik government of Admiral Kolchak, 1918–1920. London: Cambridge University Press. стр. 305. 
  3. ^ Calvo, Carlos (2009). Dictionnaire Manuel de Diplomatie et de Droit International Public et Privé. The Lawbook Exchange, Ltd. стр. 246. ISBN 9781584779490. 
  4. ^ Beissinger, Mark R. (2009). „The intersection of Ethnic Nationalism and People Power Tactics in the Baltic States”. Ур.: Adam Roberts; Timothy Garton Ash. Civil resistance and power politics: the experience of non-violent action from Gandhi to the present. Oxford & New York: Oxford University Press. стр. 231—246. ISBN 978-0-19-955201-6. 
  5. ^ „Home – Oficialiosios statistikos portalas”. osp.stat.gov.lt. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]