Poreski efekti

Porez

Porez predstavlja novčanu naknadu, koju su pravna i fizička lica, prema zakonu, ali i njihovoj poreskoj sposobnosti, dužna da plate državi, bez bilo kakve protivnaknade od strane države, a sve to u cilju pokrivanja javnih tereta države.

Razlika između poreskih efekata ugovora o radu i ugovora o delu

Država se porezom i efektima poreza služi, kako bi u skladu sa svojom državnom i ekonomskom politikom, ostvarila svoje postavljene ciljeve. U skladu sa tim, ona donosi određene poreske zakone i propisuje težinu datih poreskih efekata i stopa, kako bi određene grane privrede stimulisala, a neke destimulisala.

Ugovor o delu

Na osnovu člana 199 sklapa se Vikipedija:Seminarski radovi/Ugovor o delu. Ovaj ugovor zaključuje se sa fizičkim licem u pisanom obliku. On se zaključuje radi obavljanja poslova, koji su van delatnosti poslodavca. Ugovor o delu mora biti u pisanom obliku i u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima.

Primer ugovora u Americi, davno.

Ugovor o delu se sastoji iz:

1. Opšte odredbe;
2. Nadzor;
3. Zaključivanje ugovora nadmetanjem;
4. Obaveze poslenika;
5. Odgovornost za nedostatke;
6. Obaveze naručioca;
7. Rizik;
8. Pravo zaloge;
9. Prestanak ugovora;

Ovim ugovorom izvršilac posla se obavezuje da za potrebe naručioca posla, obavi dati posao, na određeni način i pod određenim uslovima. U ugovoru se navodi i datum završetka zadatog posla, kao i mesto na kome se posao obavlja. Prema ugovoru, naručilac posla je nakon isteka zadatog roka, dužan da utvrdi količinu i kvalitet izvršenog posla i o tome sastavi zapisnik o primopredaji ili izda pismenu potvrdu o prijemu završenog posla. Nakon toga, izvršilac ima ugovorom zadat rok da ispravi eventualne nedostatke i nezadovoljstva naručioca, a za sav materijal i potrebne uslove za rad na celom poslu odgovoran je naručilac, ukoliko ugovorom nije drugačije propisano. Nakon završetka posla, naručilac je dužan da izvršiocu isplati naknadu. Ovakvim tipom ugovora, najčešće, se obe strane obavezuju da su saglasne da sve eventualne nesporazume u vezi sa ugovorom rešavaju sporazumno, a ukoliko se rešenje spora ne može postići, saglasni su da se spor reši pred nadležnim sudom. Na sve što nije predviđeno ovim ugovorom, neposredno se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koje se odnose na Ugovor o delu.

Poreski efekti Ugovora o delu

Na prihode po ugovoru o delu plaćaju se sledeće obaveze:

• Porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini iznos bruto naknade umanjen za normirane troškove po stopi od 20%;
• Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana;
• Doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana, ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigurano po drugom osnovu. U ovom slučaju za proračun iz neto u bruto iznos koristi se koeficijent 1,768034.

Ugovor o radu

Ugovor o radu se takođe u skladu sa pomenutim Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima Republike Srbije zaključuje u pisanoj formi, ali sa pravnim licem i to zbog obavljanja poslova koji potpadaju pod delatnost poslodavca.

Prema Zakonu o radu, član 33, ugovor o radu sadrži:

1. naziv i sedište poslodavca;
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3. vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5. mesto rada;
6. način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme;
8. dan početka rada;
9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
12. pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;
13. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze. Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

Poreski efekti Ugovora o radu

Na prihode po ugovoru o radu plaćaju se sledeće obaveze:

• Na prihode koji imaju tretman zarade fizičkog lica plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22%;
• Doprinos za zdravstveno osiguranje od 12,3% na osnovicu bruto zarade;
• Doprinos za nezaposlenost po stopi od 1,5% na osnovicu;
• Porez na zaradu po stopi od 12% po umanjenju za 6554 (neoporezivi deo).

Spoljašnje veze

• Privredna komora Srbije
• Narodna skupština Republike Srbije
• Sindikat visokog obrazovanja Srbije, Zakon o radu
• Aktiva knjigovodstvo, Ugovor o delu
• Privredna Komora Srbije, Ugovor o radu