Портал:Antički Rim/Članak meseca decembar 2012.
Rimske terme su bila javna kupatila u antičkom Rimu. Većina rimskih gradova je imala bar jednu takvu građevinu, koje su bile centar javnog života. Bogatiji Rimljani su ih obično posećivali svakog dana, dok su siromašniji jednom nedeljno.
Odlazak u javno kupatilo u Starom Rimu, predstavljalo je isto zadovoljstvo kao i odlazak u pozorište ili na gladijatorske borbe. Posete kupatilu i priredbama su se u Rimu plaćale, ali su te cene bile skromne (za posetu kupatilu plaćao se jedan kvadrans, dakle najmanji kovani novac koji je postojao). Svi ljudi su imali slobodan pristup na priredbu ili u kupatilo – slobodni ljudi, robovi, žene, deca. Najveći deo privatnog života provodio se na javnom mestu. Kupanje nije predstavljalo samo higijenu, nego složeno zadovoljstvo, kao kod nas danas odlazak na plažu. Ponekad su književnici u termama čitali svoja dela, a retori svoje govore.
Istraživanjima se ispostavilo da su terme na kraju postale ustanove za uživanje. Od helenističlog perioda njihova funkcija nije samo omogućiti higijenu, već i živeti na poželjan način. Najranija javna kupatila za koja se danas zna potiču iz Pompeje i sagrađena su početkom 1. veka p. n. e. U kupatilima je od tada postojalo i podzemno grejanje; više nije bilo dovoljno grejati vodu u kadama i bazenu, nego je narodu ponuđen prostor u kome je bilo toplo. U to vreme, bez obzira na zimu, ljudi su u kućama živeli u kaputu kao i u kući.