Pređi na sadržaj

Портал:Istorija/Izabrani 4

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod Barflera 29. maja 1692.
Bitka kod Barflera 29. maja 1692.

Rat Velike alijanse ili Devetogodišnji rat ili Rat Augzburškog saveza ili Rat za palatinsko nasleđe bio je veliki rat koji je izbio 1688. i trajao sve do 1697. uglavnom na evropskom kontinentu, međutim, takođe je zahvatio i sekundarne frontove u Irskoj (poznatiji kao Vilijamitski rat) i Severnoj Americi (poznatiji kao Rat kralja Vilijama).

Nakon potpisivanja Sporazuma u Najmegenu, kojim je završen Francusko-holandski rat (16721678) Francuska je pod Lujem XIV nameravala da osigura svoju hegemoniju u Evropi. Do osamdesetih godina 17. veka car Svetog rimskog carstva Leopold I dobio je zamah u ratu sa Turcima i ojačao je svoju poziciju u centralnoj Evropi. Leopold I je zajedno sa protestantskim kneževima Nemačke, Španijom i Švedskom stvorio odbrambeni Augzburški savez 9. jula 1686. da bi sprečili hegemoniju ojačane Francuske.

Vilijam III od Engleske je uspešno izvršio invaziju na Englesku i svrgnuo kralja Džejmsa II. Vilijam III od Engleske je od ranije bio holandski šef države. Kada je pored toga postao i kralj Engleske imao je moć da stvara savez protiv Francuske, čemu je dugo težio. Vilijam III od Engleske i Leopold I su 12. maja 1689. oformili Veliku alijansu sa ciljem da vrate Francusku u granice, koje su bile određene Vestfalskim mirom. Povod za rat je bila svađa oko nasledstva u Rajnskom palatinatu.

Rat Velike koalicije završen je bez pobednika potpisivanjem sporazuma u Rizviku 20. septembra 1697. Sporazum su tada potpisali Francuska, Holandija, Engleska i Španija. Leopold I je potpisao kasnije 30. oktobra 1697. Posle rata francuska je vojno ojačala na kopnu, a Engleska i Holandija na moru.

...dalje...