Pravo na zdravlje
Pravo na zdravlje skup je pravnih pravila po kojima svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje kako pojedincu ali i njegove porodice, uključujući hranu, odeću, stan i lekarsku negu, potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, bolesti, nesposobnosti, udovištva, starosti i drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usled okolnosti nezavisnih od njegove volje.[1]
Osnovna načela[uredi | uredi izvor]
Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, koja je usvojena 10. decembra 1948. godine, na Generalnoj skupštini OUN-a, sve njene članice, među kojima i Republika Srbija, obavezale su se da obezbede da nijedna osoba ne bude lišena svog prava na pristup službama za lečenje bolesti i rehabilitaciju zdravlja kao i drugim službama u okvirima zdravstvene zaštite.
Države ugovornice navedenog sporazuma moraju da obezbede potpuno ostvarivanje prava na zdravlje, a posebno svaka članica mora preduzimati sledeće mere:
- Da se bori protiv bolesti i neuhranjenosti
- Da obezbedi pristup informisanju i obrazovanju
- Iskoreni praksu koja ugrožava zdravlje svih ljudi na njenoj teritoriji.
Tipologija obaveza države u ostvarivanju ljudskih prava zasniva se na:
- Ostvarivanju prava
Koje obuhvata preduzimanje svih odgovarajućih mera radi ostvarivanja prava
- Poštovanju prva
Država, koja mora biti na prvom mestu u zaštiti prava, ne sme da krši ta prava
- Zaštiti prava
Država, svojim instrumentima zaštite, mora da spreči kršenje prava.
Prava korisnika u sistemu zdravstve zaštite[uredi | uredi izvor]
Prava korisnika u sistemu zdravstve zaštite (ZZ)a zasnivaju se na; individualnom i društvenom pravu.
1. Individualna prava[uredi | uredi izvor]
- Pravo na korišćenje dostupnih, prihvatljivih i kvalitetnih zdravstvenih usluga
U tom smislu, od zdravstvenih radnika se ne očekuje samo da se staraju o životu i zdravlju svojih pacijenata, već i da poštuju:
- Ličnost pacijenta,
- Ljudsko dostojanstvo pacijenta,
- Pravo pacijenta na samoodlučivanje o vlastitom telu.
- Prava pacijenata
Prava pacijenata zauzimaju jedno od najvažnijih mesta jer se tiču čovekovog života i zdravlja, a to su vrednosti prvog reda prema kojima se mere sve druge ljudske vrednosti.[2]
Prava pacijenata, u tom smislu, zasnivaju se pre svega na njihovoj saglasnosti na osnovu inofrmisanosti, pravu uvida u dokumentaciju, poverljivost podataka itd.
- Posebna prava
Posebna prava obuhvataju dobrovoljnu sterilizaciju, abortus, eutanaѕiju, transplantaciju, eksperimente na ljudima.
2. Društvena prava[uredi | uredi izvor]
Društvena prava su, zdrava životna sredina, hrana, lekovi, unapređenje zdravlja.
Deklaracije, zakoni i drugi akti o pravima na zdravlje[uredi | uredi izvor]
Međunarodne deklaracije o pravima na zdravlje[uredi | uredi izvor]
- Evropska povelja o pravima pacijenata, Rim (2002)
- Deklaracija o promociji prava pacijenata u Evropi, Amsterdam (1994)
- Ljubljanska povelja o reformisanju zdravstvene zaštite (1996)
- Deklaracija o promociji zdravlja u 21. veku iz Džakarte (1997)
- Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini Saveta Evrope (1997)
- Deklaracije Svetskog saveza lekara;
- Lisabonska deklaracija o pravima pacijenata,
- Revidirana Helsinška deklaracija o biomedicinskom istraživanju na čoveku.
Povelje i drugi akti koji se odnose na pravo na zdravlje u Srbiji[uredi | uredi izvor]
- Obaveštenje o zaštitniku pacijentovih prava, Ministarstvo zdravlja RS (2003);
- Povelja o pravima pacijenata, Fond za otvoreno društvo i Centar za unapređenje pravnih studija (2003);
- Pomoć pacijentima u ostvarivanju njihovih prava, Fond za otvoreno društvo i jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo (2004);
- Zakon o zdravstvenoj zaštiti – odeljak sa pravima i obavezama pacijenata, Ministarstvo zdravlja (2005);
- Osnivanje komora zdravstvenih radnika (2006 i 2007),
- Osnivanje etičkih odbora u zdravstvenim ustanovama i Etičkog odobora Srbije (2007).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Generalna skupština OUN, Član 25: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UNIVERSAL DECLARATION OF HUMAN RIGHTS), Usvojena i proglašena 10. decembra 1948. godine.
- ^ Prof. dr Snežana Simić, Prva pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite, Institut za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, Imate pravo! Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2012)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
.
