Право на здравље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Право на здравље скуп је правних правила по којима свако има право на стандард живота који обезбеђује здравље и благостање како појединцу али и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу, потребне социјалне службе, као и право на осигурање у случају незапослености, болести, неспособности, удовиштва, старости и других случајева губљења средстава за издржавање услед околности независних од његове воље.[1]

Основна начела[уреди]

Универзалном декларацијом о људским правима, која је усвојена 10. децембра 1948. године, на Генералној скупштини ОУН-а, све њене чланице, међу којима и Република Србија, обавезале су се да обезбеде да ниједна особа не буде лишена свог права на приступ службама за лечење болести и рехабилитацију здравља као и другим службама у оквирима здравствене заштите.

Државе уговорнице наведеног споразума морају да обезбеде потпуно остваривање права на здравље, а посебно свака чланица мора предузимати следеће мере:

  • Да се бори против болести и неухрањености
  • Да обезбеди приступ информисању и образовању
  • Искорени праксу која угрожава здравље свих људи на њеној територији.

Типологија обавеза државе у остваривању људских права заснива се на:

Остваривању права

Које обухвата предузимање свих одговарајућих мера ради остваривања права

Поштовању прва

Држава, која мора бити на првом месту у заштити права, не сме да крши та права

Заштити права

Држава, својим инструментима заштите, мора да спречи кршење права.

Права корисника у систему здравстве заштите[уреди]

Права корисника у систему здравстве заштите (ЗЗ)а заснивају се на; индивидуалном и друштвеном праву.

1. Индивидуална права[уреди]

Право на коришћење доступних, прихватљивих и квалитетних здравствених услуга

У том смислу, од здравствених радника се не очекује само да се старају о животу и здрављу својих пацијената, већ и да поштују:

  • Личност пацијента,
  • Људско достојанство пацијента,
  • Право пацијента на самоодлучивање о властитом телу.
Права пацијената

Права пацијената заузимају једно од најважнијих места јер се тичу човековог живота и здравља, а то су вредности првог реда према којима се мере све друге људске вредности.[2]

Права пацијената, у том смислу, заснивају се пре свега на њиховој сагласности на основу инофрмисаности, праву увида у документацију, поверљивост података итд.

Посебна права

Посебна права обухватају добровољну стерилизацију, абортус, еутанаѕију, трансплантацију, експерименте на људима.

2. Друштвена права[уреди]

Друштвена права су, здрава животна средина, храна, лекови, унапређење здравља.

Декларације, закони и други акти о правима на здравље[уреди]

Међународне декларације о правима на здравље[уреди]

  • Европска повеља о правима пацијената, Рим (2002)
  • Декларација о промоцији права пацијената у Европи, Амстердам (1994)
  • Љубљанска повеља о реформисању здравствене заштите (1996)
  • Декларација о промоцији здравља у 21. веку из Џакарте (1997)
  • Конвенција о људским правима и биомедицини Савета Европе (1997)
  • Декларације Светског савеза лекара;
    • Лисабонска декларација о правима пацијената,
    • Ревидирана Хелсиншка декларација о биомедицинском истраживању на човеку.

Повеље и други акти који се односе на право на здравље у Србији[уреди]

  • Обавештење о заштитнику пацијентових права, Министарство здравља РС (2003);
  • Повеља о правима пацијената, Фонд за отворено друштво и Центар за унапређење правних студија (2003);
  • Помоћ пацијентима у остваривању њихових права, Фонд за отворено друштво и југословенско удружење за медицинско право (2004);
  • Закон о здравственој заштити – одељак са правима и обавезама пацијената, Министарство здравља (2005);
  • Оснивање комора здравствених радника (2006 и 2007),
  • Оснивање етичких одбора у здравственим установама и Етичког одобора Србије (2007).

Извори[уреди]

  1. ^ Генерална скупштина ОУН, Члан 25: Универзална декларација о људским правима (UNIVERSAL DECLARATION OF HUMAN RIGHTS), Усвојена и проглашена 10. децембра 1948. године.
  2. ^ Проф. др Снежана Симић, Прва пацијената у систему здравствене заштите, Институт за социјалну медицину Медицинског факултета у Београду, Имате право!

Спољашње везе[уреди]