Pravo na prekid veze
Pravo na prekid veze predloženo je ljudsko pravo koje se odnosi na sposobnost lica da prekine vezu sa posla i prvenstveno ne učestvuje u poslovnim elektronskim komunikacijama, poput imejlova ili poruka tokom neradnog vremena.[1][2] Savremeno radno okruženje drastično je promenjeno novim komunikacionim i informacionim tehnologijama. Granica između poslovnog i privatnog života smanjena je uvođenjem digitalnih alatki u zapošljavanje. Iako te alatke donose prilagodljivost i slobodu, u odsustvu ograničenja dovode do preteranog uplitanja u privatni život zaposlenih.[3] Pravo na prekid veze delotvorno je iz tog razloga. Nekoliko zemalja, naročito u Evropi, ima neki oblik ovog prava obuhvaćen u zakonu, dok je u drugim slučajevima prisutno u politici mnogih velikih kompanija. Dana 24. jula 2018, peticija 1057 pozvala je na uvođenje prava (francuski naziv: Le droit à la déconnexion) u Zakonu o radu u Luksemburgu.[4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Staufenberg, Jess (17. 2. 2016). „France may pass a law on the 'right to disconnect' from work emails at home”. The Independent. Pristupljeno 25. 5. 2016.
- ^ Schofield, Hugh (11. 5. 2016). „The plan to ban work emails out of hours”. Pristupljeno 25. 5. 2016.
- ^ Ducorops-Prouvost, Emilie (decembar 2016). „Is the right to disconnect about to become an effective right for employees in France? - Soulier AARPI”. www.soulier-avocats.com. str. 1. Pristupljeno 10. 9. 2017.
- ^ „Petition 1057”. Chambre des députés du Grand Duché du Luxembourg.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- International Labour Organization (jezik: engleski)
- Universal Declaration of Human Rights (jezik: engleski)