Право на прекид везе
Право на прекид везе предложено је људско право које се односи на способност лица да прекине везу са посла и првенствено не учествује у пословним електронским комуникацијама, попут имејлова или порука током нерадног времена.[1][2] Савремено радно окружење драстично је промењено новим комуникационим и информационим технологијама. Граница између пословног и приватног живота смањена је увођењем дигиталних алатки у запошљавање. Иако те алатке доносе прилагодљивост и слободу, у одсуству ограничења доводе до претераног уплитања у приватни живот запослених.[3] Право на прекид везе делотворно је из тог разлога. Неколико земаља, нарочито у Европи, има неки облик овог права обухваћен у закону, док је у другим случајевима присутно у политици многих великих компанија. Дана 24. јула 2018, петиција 1057 позвала је на увођење права (француски назив: Le droit à la déconnexion) у Закону о раду у Луксембургу.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Staufenberg, Jess (17. 2. 2016). „France may pass a law on the 'right to disconnect' from work emails at home”. The Independent. Приступљено 25. 5. 2016.
- ^ Schofield, Hugh (11. 5. 2016). „The plan to ban work emails out of hours”. Приступљено 25. 5. 2016.
- ^ Ducorops-Prouvost, Emilie (децембар 2016). „Is the right to disconnect about to become an effective right for employees in France? - Soulier AARPI”. www.soulier-avocats.com. стр. 1. Приступљено 10. 9. 2017.
- ^ „Petition 1057”. Chambre des députés du Grand Duché du Luxembourg.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- International Labour Organization (језик: енглески)
- Universal Declaration of Human Rights (језик: енглески)