Prva mašina koja se mogla programirati

Prva mašina koja se mogla programirati

Ono što je izuzetno kod današnjih raunara jeste to što mogu da se programiraju za izvršavanje potpuno različitih zadataka. Ipak, ako se zapitamo šta može da se proglasi za prvu mašinu koja se mogla programirati (ili, kako se to još zove – programibilna mašina), to uopšte nije bio računar. Moramo se vratiti kroz istoriju na francuski dvor i setiti se da su tamo zidovi bili prekriveni tkaninama sa cvetnim dezenima ili nekim šarama. Ove tkanine su pravljene na velikim razbojima ručno, određivali šare provlačenjem niti različite boje. Na samom početku 19. veka Žozef Mari Žakar osmislio je razboj koji je olakšao i automatizovao ovaj proces. Razboj je primao bušene kartice na kojima je raspored šara određivao šaru koja se tka. Tako da je ovaj tkački razboj bio prva mašina koja se mogla programirati, i to tako da što se program unosio na bušene kartice i ubacivao u mašinu. Bušene kartice su se koristile veoma dugo za ubacivanje programa i podataka u računar - sve do 1980-ih.

Žakarov razboj

Deo Babidžove mašine koju je sasatavio njegov sin posle njegove smrti koristeći delove pronađene u njegovoj laboratoriji

Ideja računara koja se mogla programirati

Žakarov razboj je bio prva mašina koja se mogla programirati, ali se ne može smatrati prvim programibilnim računarom. Većina ljudi misli da era savremenih računara počinje negde 30-ih ili 40-ih godina 19. veka. Čarls Bebidž je osmislio nekolilko računarskih mašina. Jedna od njih je bila diferencna mašina , koja je služila za tabeliranje vrednosti matematičkih funkcija. Neuporedivo je značajnija analitička mašina, koja je prvi ikada osmišljeni računar, a ne kalkulator, u punom današnjem smislu te reči. Računar je imao skladište (memoriju) za podatke (decimalno zapisane brojeve) i mlin (procesor) koji je mogao da obavlja osnovne aritmetičke operacije (+, -, *, /). Programi su se ubacivali korišćenjem bušenih kartica kakve je koristio Žakar. U pisanju programa mu je pomagala Ada Lavlejs , ćerka Lorda Bajrona, koja se smatra prvim programerom u istoriji. Nažalost, Bebidž nije uspeo da realizuje nijednu mašinu koju je osmislio jer tehnoliogija tog doba to nije dozvoljavala.

Alan Tjuring sa 16 godina

Šta računari ne mogu

Naredni veliki korak na putu ka savremenim programibilnim računarima učinio je britanski matematičar Alan Tjuring. Iako je efektivno učestvovao u izradi nekoliko veoma značajnih računskih mašina i računara, njegovim najvažnijim doprinosom računarstvu često se smatra to što nas je naučio šta računari ne mogu i šta najverovatnije nikad neće moći. Definisao je univerzalnu Tjuringovu mašinu – izuzetno jednostavan teoretski model računara. Pokazalo se, pomalo iznenađujuće da tako jednostavan računar može da izračuna sve ono što mogu da izračunaju svi programibilni računari ikada napravljeni – i oni iz prošlosti i ovi današnji. Takođe, se pokazalo da postoje problemi koji ne mogu da se reše korišćenjem ove mašine i stoga se ne mogu rešiti ni današnjim računarima.

Reference

• Filip Marić: Informatika 1, Beograd, 2014.