Жозеф Мари Жакар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жозеф Мари Жакар
A la mémoire de J.M. Jacquard.jpg
Жозеф Мари Жакар
Датум рођења(1752-07-07)7. јул 1752.
Место рођењаЛион
 Француска
Датум смрти7. август 1834.(1834-08-07) (82 год.)
Место смртиУлен
 Француска
Жакаров разбој

Жозеф Мари Жакар (франц. Joseph-Marie Jacquard, 7. јул 1752 — 7. август 1834)[1] је био француски проналазач. Године 1801. јавно је приказао свој аутоматски разбој са револуционарним технолошким елементима.[2] Овај његов проналазак проглашен је 1806. јавним добром, а Жакар је награђен доживотном пензијом и специјалним повластицама. Његове бушене картице адаптирао је Чарлс Бебиџ, искористивши их за своју аналитичку машину. Технологија Жакаровог разбоја била је основа потоњег, модерног аутоматског разбоја и претеча савременог рачунара.[3]

Биографија[уреди]

Жозеф Мари Шарлсово презиме је било „Жакар”. У генерацији његовог деде, неколико грана Шарлсове породице је живело у Лионском предграђу Кузон о Мон д'Ор (на северној страни Лиона, дуж реке Саоне). Да би разликовале разне гране, заједница им је дала надимке; Жозефова грана се називала „Жакар” Шарлс. Стога је Жозефов деда био Вартоломеј Шарлс звани Жакар.[4][5]

Жозеф Мари Жакар рођен је 1752. године у Лиону у Француској. Његов отац је био ткач и оставио му је у наследство два ткачка разбоја са којима је Жозеф започео сопствени посао. У послу није био успешан, наводно зато што је већ 1790. почео да ради на усавршавању разбоја,[6] у жељи да да олакша дуготрајан, досадан и понављајући посао ткача.[2]

Његов посао је пропао и Жакар је једно време престао да се бави ткачким занатом, а у међувремену је учествовао у Француској револуцији.[6]

Жакаров разбој[уреди]

Године 1801. Жакар је конструисао механички разбој који за ткање шара користи низ бушених картица и представио га на индустријској изложби у Паризу. Разбој је врло брзо прихваћен и већ 1806. године само у Француској је било 11000 оваквих разбоја. За сваки од њих Жакар је добијао накнаду. Исте године овај његов проналазак проглашен је јавним добром, а Жакар је награђен доживотном пензијом и специјалним повластицама.[3] Данас је такав разбој познат као Жакаров разбој.[2]

Принцип рада Жакаровог разбоја[уреди]

Жакаров ткачки разбој је користио бушене картице за контролу операција. Овај разбој је имао програм који се састојао од низа бушених металних картица којим се управљало радом разбоја.[7] Игле су упадале у рупе на картици, а различите комбинације убушења креирале су различите шаре и дезене истканог материјала, чиме је квалитет и дизајн тканина драматично побољшан.[6] Најједноставније понављајуће шаре могле су да стану на једну картицу док су оне сложеније захтевале читав шпил.[2] На основу распореда отвора на картицама ткачки разбој је бирао боје које треба користити на одређеним местима. Када су се картице повезивале у траку разбој је могао да тка шару која ће се понављати.[8]

Револуционарност изума[уреди]

Бушене картице су се у наредном периоду интензивно користиле за аутоматизацију различитих поступака. Током 19. века бушене картице користиле су се и у разнима врстама музичких кутија (вергл).[2]

Жакаров разбој се сматра првом машином са програмираним аутоматским радом.[7] Одиграо значајну улогу и у развоја првих рачунара. Идеја је била да се систем изгради и контролише коришћењем бушених картица, што је постала основа рачунарског програмирања.[2]

Занимљивости[уреди]

Увођење Жакарових разбоја је проузроковало немире у текстилној индустрији јер је примена довела до масовног отпуштања радника.[8] Први Жакаров разбој су уништили ткачи свилених тканина, бојећи се да ће због њега изгубити посао.[6]

Енглески математичар Чарлс Бебиџ је крајем 19. века радио на пројектовању такозване аналитичке машине, која би била програмирана помоћу бушених картица (какве су се користиле код савремених рачунара све до осамдесетих година 20. века). Његова сарадница Ада Бајрон Кинг, ћерка Лорда Бајрона и грофица од Лавлејса, дала је спецификације програма за аналитичку машину. Она је дала је експлицитан опис алгоритма за израчунавање Бернулијевих бројева и тако постала први програмер у историји. Тај рад штампан је 1843. и наравно потписан иницијалима А. Л. Л. јер је било неприкладно да се жена њеног друштвеног статуса бави било каквим послом, па тако и математиком. Ада је аналитичку машину описала следећим речима: „Аналитичка машина тка алгебарске узорке баш као што Жакаров разбој тка цвеће и лишће”.[9]

Жакаров разбој био је инспирација и Херману Холериту, који је на сличном принципу бушених картица конструисао машину помођу које је успешно обављен табеларни приказ пописа становништа у САД 1890. године.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ „Dogodilo se na dan 7. jul/srpanj”. Na današnji dan. Приступљено 24. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Milošević, Divna. „Žozef Mari Žakar” (PDF). ARHIVA SAJTOVA UNIVERZITETSKE BIBLIOTEKE. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković". Приступљено 22. 3. 2019. 
  3. 3,0 3,1 Информатика : Скрипта за први разред гимназије (PDF). стр. 4. Приступљено 24. 3. 2019. 
  4. ^ Delve, Janet. "Joseph Marie Jacquard: Inventor of the Jacquard Loom," IEEE Annals of the History of Computing, vol. 29, no. 4, pp. 98–102 (October–December 2007); see p. 98.
  5. ^ Huchard, Jean. "Entre la engender rt la reality: La faille DE Joseph Marie Charles dit Jacquard" [Between legend and reality: The family of Joseph Marie Charles known as Jacquard], part 1, Bulletin Municipal Official ed la Villa DE Lyon.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Krstev, Cvetana. „Automatizacija proizvodnje”. Zvanični sajt. Matematički fakultet : Univerzitet u Beogradu. Приступљено 24. 3. 2019. 
  7. 7,0 7,1 „Automatske mašine”. Informatika za Prvi Razred Gimnazije. Gimnazija "Svetozar Marković" Niš. Приступљено 24. 3. 2019. 
  8. 8,0 8,1 „Mehanička era”. VIRTUALNI ČAS. Приступљено 24. 3. 2019. 
  9. ^ Petković, Miodrag. „GROFIČIN DUH U RAČUNARIMA”. Galaksija Nova. Приступљено 24. 3. 2019. 
  10. ^ „Herman Holerit”. Istorija računarstva. B612. Приступљено 24. 3. 2019. 

Литература[уреди]

  • Информатика : Скрипта за први разред гимназије (PDF). стр. 4. Приступљено 24. 3. 2019. 
  • Essinger, James (2004). Jacquard's Web: How a Hand-Loom Led to the Birth of the Information Age. Oxford: Oxford University Press. 
  • Razy, C. (1913). Étude analytique des petits modèles de métiers exposés au musée des tissus. Lyon, France: Musée historique des tissus. 
  • de Lamartine, Alphonse (1864). Jacquard. Paris: Michel Lévy Frères. 

Спољашње везе[уреди]