Pregača
Pregača kao vrsta kecelje je jedan od najrasprostranjenijih delova ženske narodne nošnje na teritoriji Srbije. Iz tog razloga postoji jako puno različitih podataka o njoj i u literaturi i na terenu.
Drugi nazivi za pregaču su i pregljača, opregljača ili prljača i bile su tkane od vune i žene su ih opasavale preko haljine sukna. Mlađe devojke su često nosile kecelju od kupovnog platna koja se nazivala pregljača ili jako retko prestilka.
Izgled i nošenje[uredi | uredi izvor]
Za tkanje pregača su se koristile razne tehnike pretkivanja čunkom. Najstarija je bila izrađena oko 1925. godine u Donjoj Koritnici i za ovu pregaču je korišćena tehnika tkanja u četiri niti od crne vune.[1] Imala je oblik ravne pravougaone površine što ukazuje na tragove starih oblika pregača pravljenih od valjanog sukna koja je zabeležena u literaturi. Ipak novinu su predstavljali ukrasni cvetni motivi koji su se nalazili na donjem delu pregače vezeni vunicom raznih boja.
U Gornjoj Glami je sakupljen primer pregače izrađene 1940. godine,takođe pravougaonog oblika i koristile su je starije žene za svakodnevne potrebe. Ova pregača je imala retke poprečne pruge svetlih boja i bila je istkana pretkivanjem potke koja je dvobojna- višnjeve i crne vune.[1]
Drugi oblik pregača predstavljaju dve opregljače iz Klisure i Šljivovika koje su široke i dugačke, sastavljene po dužini od dve poprečne pole, široke i dugačke i tkane na uzdužne pruge od raznobojnog pamuka ukrašene sitnim ornamentima. Ove pregače su nosile mlade žene u svečanim prilikama sve do pred Drugi svetski rat kada su počele da ih zamenjuju kecelje koje su bile šivene od dezeniranih ili jednobojnih kupovnih tkanina i ukrašavane pri dnu sa karnerom ili vezom raznobojnih vunica. [1]
Sačuvane pregače koje se nalaze u zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu svedoče o raznolikosti ovog dela narodne nošnje.