Силав

Силав или силај^[1], силаје је широки кожни појас са преградама и део српске мушке народне ношње, који се носио изнад танког појаса.

Изглед[уреди | уреди извор]

То је широки појас од коже са преградама у коме су се чувале дуванкеса, лула, кресиво, новац и оружје. Силави богате израде били су извезени кожним каишима разних боја.

Носили су га углавном имућнији људи и трговци, за време празника и путовања.^[2] Носио се уз вунене пеленгире и сукнене чакшире.

„

Силав, то је нешто као мекани коферић од неколико слојева који чине посебне просторе у које се мешатају разне ствари. Шири дио је са преднје стране и покрива дио трбуха, од чега одваја каиш са пређицом који опасује тело. Овамо се затакну пиштољи, понекад и по два, или револвер, велики нож за борбу или мањи за разне потребе...^[3]

”

У Вуковом речнику из 1852. на страни 680 стоји: Силај је двојак: један се опаше, па се пиштољи и ножеви уњ задијевају, а у други се пиштољи метну па се објеси преко рамена као јанџик^[а] (и ово се у Хрватској зову свилаји).^[1]

Порекло[уреди | уреди извор]

По Вуку Караџићу, силав има оријентално порекло и познат је под именом силах, бенсилах и листови.^[2]

Познат је у многим ношњама динарских области и у областима које су динарци насељавали, попут Азбуковице, Ваљевске Подгорине, Јадра, рачанског краја, на подручију Ужица, Косјерића и Пожеге. Силав се такође срећеи у Ибарском Колашину, Штабови и новопазарском крају.

У косјерићком крају ова врста појаса носиле је назив силаје, у околини Пожега овај појас називали су свиле, а у ужичком крају листови.