Predikat

Predikat je centralni rečenični član. Može se klasifikovati prema dva kriterijuma.

Vrste predikata

A) Prema sastavu leksičkog jezgra predikati se dele na:

• glagolski predikat;
• kopulativni predikat (imenski i priloški).

B) Prema složenosti predikati se dele na:

• prosti predikat;
• složeni predikat.

Glagolski predikat

Glagolski predikat je jedan od dva glavna rečenična člana, koji zajedno sa subjektom predstavlja gramatički centar rečenice. To je glagol u ličnom potvrdnom (radnja se realizuje) ili odričnom (radnja se ne realizuje) kongruentnom obliku. Njime se imenuje radnja i on se slaže sa subjektom u licu, broju i rodu (kada glagolski oblik razlikuje rod). Postoje prosti i složeni glagolski predikat.

Prosti glagolski predikat

Mnogim glagolima nisu potrebne dopune. Mogu sami da označe situaciju (radnju, stanje ili zbivanje) koja se pripisuje subjekatskom pojmu i obrazuju prosti glagolski predikat.

Miša peva.

Mina će ići u Novi Sad.

Oni su juče stigli.

Složeni glagolski predikat

Postoje glagoli kojima je potrebna dopuna. Ne mogu sami da označe situaciju koja se pripisuje subjekatskom pojmu.Upotrebom jednog od glagola nepotpunog značenja, modalnog ili faznog, obrazuje se složeni glagolski predikat.

Postoje dva tipa nepotpunih glagola.

1. Modalni glagoli su: morati, moći, hteti, trebati (bezličan), smeti.
2. Fazni glagoli su: početi, počinjati, nastaviti, nastavljati, završiti, završavati.

Složen glagolski predikat je sastavljen od modalnog ili faznog glagola i dopunskog dela predikata. Modalni ili fazni deo predikata čini glagol u ličnom obliku. Dopunski deo u složenom glagolskom predikatu čini glagol punog značenja upotrebljen ili u obliku prezenta sa veznikom da ili u obliku infinitiva.

On treba da ode na odmor.

Samo on sme govoriti o tome?

Ona počinje da slika sutra.

Moram raditi.

Kopulativni predikat

Kopulativni predikat može biti imenski i priloški.

Imenski kopulativni predikat upotrebljava se kada subjekatskom pojmu treba pripisati neko svojstvo ili kada ga treba identifikovati. Za sadržaj imenskog predikata bitan je imenski deo predikata, a to je imenica, imenička sintagma, pridev, pridevska sintagma, pridevska zamenica ili redni broj. Glagolski deo predikata čini glagol jesam/biti, koji nema posebno značenje nego povezuje subjekat i imenski deo predikata. Zato glagolski deo predikata ima funkciju kopule (spone), a za imenski deo predikata upotrebljava se naziv imenski kopulativni predikativ.

Ana je košarkašica.

Ana je visoka.

Ana je moja.

Ana je prva.

Priloški kopulativni predikat označava mesto gde se nalazi imenovani pojam, neko stanje ili vreme realizacije (nekog događaja). Za sadržaj priloškog predikata bitan je priloški deo predikata, a to je prilog, priloška sintagma, imenica u zavisnom padežu (sa priloškim značenjem). Glagolski deo predikata ima funkciju kopule, a za priloški deo predikata upotrebljava se naziv priloški kopulativni predikativ.

Škola je daleko.

Mira je u Moskvi.

Kopulativni predikati mogu biti prosti i složeni.

Prosti kopulativni predikat: Bio sam umoran.

Složeni kopulativni predikat: Moram da budem tamo.

Vidi još

• Subjekat

Literatura

Živojin Stanojčić i Ljubomir Popović: Gramatika srpskog jezika, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011.