Predsedništvo Ministarskog saveta
Predsedništvo Ministarskog saveta je bilo posebno nadleštvo vrhovne državne uprave u Kraljevini Jugoslaviji.
Uređenje[uredi | uredi izvor]
Prema Zakonu o uređenju vrhovne državne uprave (1929) vrhovna državna uprava je bila podeljena na 12 ministarstava i Predsedništvo Ministarskog saveta. Nadležnost mu je bila: otpravljanje poslova po pitanjima Kancelarije Kraljevog dvora, Kancelarije kraljevih ordena, Državnog saveta i Glavne kontrole, opšta državna obaveštajna služba i opšta statistika. Predsedništvo se delilo na odeljenja, a odeljenja na odseke ili referate.[1]
Prema Uredbi o podeli na odeljenja Predsedništva Ministarskog saveta i ministarstava (1929) Predsedništvo Ministarskog saveta kao nadleštvo su sačinjavali: Kancelarija Predsedništva, Centralni presbiro i Opšta državna statistika. U nadležnost Kancelarije spadalo je: opšta administracija Predsedništva, personalni poslovi Predsedništva, Državnog saveta, Glavne kontrole, Kancelarije Kraljevog dvora i Kancelarije kraljevih ordena, otpravljanje poslova oko donošenja zakona, Vrhovni zakonodavni savet, arhiva i računski poslovi. Centralni presbiro je vršio opštu državnu obaveštajnu službu. Opšta državna statistika je prikupljala, sređivala, utvrđivala i obznanjivala opšte statističke podatke, i, u cilju prikupljanja i iskorišćavanja ovih podataka, održavala veze sa pojedinim ministarstvima.[2] Postojao je i „Kabinet predsednikov“ koji se nalazio u sastavu Kancelarije Predsedništva, kao i Odsek za računovodstvo.[3]
Kancelarija[uredi | uredi izvor]
Prema Zakonu o uređenju Predsedništva Ministarskog saveta (1929) Predsedništvo Ministarskog saveta se delilo na tri odeljenja: Opšte odeljenje, Centralni presbiro i Opštu državnu statistiku. Ova tri odeljenja su činila Kancelariju Predsedništva. Na njenom čelu je stajao šef Kancelarije koji je bio neposredni referent predsedniku Ministarskog saveta. Šef Kancelarije je vodio sve poslove Predsedništva i starao se o koordinaciji rada svih ministarstava. Predsednik Ministarskog saveta je mogao ovlastiti šefa Kancelarije da umesto njega potpisuje sva akta izuzev onih za koja je zakonom tražen potpis predsednika Ministarskog saveta. Šef Kancelarije, kao državni činovnik, imao je rang, platu i ostale prinadležnosti predsednika Državnog saveta.[4]
Opšte odeljenje se delilo na tri odseka: Administrativni odsek, Zakonodavni odsek i Odsek računovodstva. Sve poslove Opšteg odeljenja je vodio načelnik, a poslove pojedinih odseka njihovi šefovi. U sastav Opšteg odeljenja je ulazio i Kabinet predsednika Ministarskog saveta. Poslove Kabineta je vodio šef Kabineta uz potreban broj osoblja, a po neposrednim naređenjima predsednika Ministarskog saveta.
Centralni presbiro se delio na tri odseka: Administrativni, Informativni i Publicistički. Sve poslove Centralnog presbiroa je vodio šef, a poslove pojedinih odseka njihovi šefovi.
Opšta državna statistika se delila na četiri odseka: Administrativni odsek, Odsek za statistiku stanovništva i javne higijene, Odsek za statistiku privrede, industrije, zanata i cena i Odsek za statistiku nastave, pravosuđa, administracije, finansija, vojske i mornarice. Ovom odeljenju su bili podređeni statistički uredi u Zagrebu i Sarajevu. Sve poslove Opšte državne statistike je vodio načelnik, a poslove pojedinih odseka njihovi šefovi.[5]
Vrhovni inspektorat[uredi | uredi izvor]
Pri Predsedništvu Ministarskog saveta postojao je Vrhovni inspektorat koji je u ime predsednika Ministarskog saveta, i po njegovim neposrednim uputstvima, vršio vrhovnu inspekciju nad svim granama celokupne državne uprave. Inspektori su primali i ispitivali sve predstavke, molbe i žalbe upućene od naroda, ili neposredno ili preko resornih ministarstava i mesnih vlasti. Po svim ovim pitanjima najstariji vrhovni inspektor je referisao predsedniku Ministarskog saveta, primao uputstva i donosio potrebne odluke i vodio sve poslove Vrhovnog inspektorata.[6] Zakon je propisivao najviše tri vrhovna inspektora. Morali su imati fakultetsku spremu ili stručnu školu.[7]
Ministar pri Predsedništvu[uredi | uredi izvor]
Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uređenju Predsedništva Ministarskog saveta (1931) kraljevim ukazom je mogao biti imenovan ministar pri Predsedništvu Ministarskog saveta. On je za predsednika Ministarskog saveta vodio sve poslove iz delokruga Predsedništva osim onih koje je predsednik zadržavao za sebe, kao i sve ostale poslove koje bi mu dodelio predsednik Ministarskog saveta.
Ministar pri Predsedništvu je potpisivao umesto predsednika Ministarskog saveta sva akta osim zakonskih predloga i ukaza i onih akata koje je predsednik zadržavao za svoj potpis. Bio je stalni predsedavajući član svih odbora (komiteta) Ministarskog saveta.[8]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Članovi 1, 3. i 5. Zakona o uređenju vrhovne državne uprave (1929)
- ^ Član 1. Uredbe o podeli na odeljenja Predsedništva Ministarskog saveta i ministarstava (1929)
- ^ Član 15. Uredbe o podeli na odeljenja Predsedništva Ministarskog saveta i ministarstava (1929)
- ^ Član 1. Zakona o uređenju Predsedništva Ministarskog saveta (1929)
- ^ Članovi 3, 7, 8, 9, 10, 11, 15, 18, 23, 24. i 25. Zakona o uređenju Predsedništva Ministarskog saveta (1929)
- ^ Član 2. Zakona o uređenju Predsedništva Ministarskog saveta (1929)
- ^ Članovi 26. i 27. Zakona o uređenju Predsedništva Ministarskog saveta (1929)
- ^ Član 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju Predsedništva Ministarskog saveta (1931)