Priloške odredbe

Priloške odredbe su adverbijali kojima se pruža dodatna informacija o mestu, vremenu, načinu, uzroku itd. realizacije situacije označene rečenicom ili neličnih glagolskih jedinica.

Funkcija, značenje i oblik

Priloške odredbe nam daju dodatnu informaciju o nekoj situaciji koja može biti izražena predikatom (glagolom), subjektom i dopunama.

Na primer, jednostavna informacija:

Milica vozi bicikl.

Može se proširiti različitim informacijama:

Milica vešto vozi bicikl u parku.

Značenje:

Ovakve odredbe su jedinice sa priloškim značenjem: mesnim, vremenskim, načinskim, uzročnim i sl. Da bi se okarakterisao doprinos priloške odredbe značenju rečenice ili glagolske sintagme, nije dovoljno samo utvrditi da se radi o priloškoj odredbi, već je potrebno navesti i njeno značenje:

• odredbe za mesto;
• odredbe za vreme;
• odredbe za način;
• odredbe za uzrok itd.

Tip i oblik konstituentskih jedinica: To su priloške jedinice (prilozi i priloške sintagme) ili imeničke jedinice u takvom konstituantskom obliku (zavisni padež, predloško-padežna konstrukcija) koji im daje priloško značenje (mesno, vremensko, načinsko, uzročno itd.)

Opšte i posebne priloške odredbe

Po svojoj povezanosti sa glagolom, priloške odredbe mogu se podeliti na dva tipa:

• opšte i
• posebne.

Opšte odrebde ne zavise od tipa glagolskog značenja, nego od činjenice da određuje situaciju odnosno njenu realizaciju, jer se podrazumeva da je ta realizacija lokalizovana, da se vrši u određeno vreme, na određen način, da je nečim prouzokovana i slično. Zato, ako rečenica počne sa:

• Ovde ...;
• Juče ...;
• Često ...;
• Zbog lošeg vremena ... i slično,

ne može se predvideti tip glagolskog značenja.

Posebne odredbe su uslovljene značenjem glagola i po tome su srodne sa dopunama. Na primer, uz glagole kretanja javljaju se posebne odredbe kojima se pruža informacija u vezi sa kretanjem, kao što je odredba za pravac.

Na primer:

Milica ide kući.

Pored opšte odredbe za uzrok (zbog + genitiv), koja odgovara na pitanje Zašto? Postoji i posebna odredba za iskazivanje prouzrokovača stanja, u obliku: od + genitiv, koja odgovora na pitanje: Od čega? I stoji uz glagole koji znače stanje.

Na primer:

Nikola se umorio od trčanja.

Podela priloških odredbi

Priloške odredbe se dele na:

• priloška odredba za vreme,
• priloška odredba za mesto,
• priloška odredba za način,
• priloška odredba za količinu,
• priloška odredba za uzrok,
• priloška odredba za cilj,
• priloška odredba za društvo.

Priloška odredba za vreme određuje vreme vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje KADA?

Prilozi i imenice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za vreme:

• juče,
• danas,
• sutra,
• nikad,
• noću,
• uveče i dr.

Priloška odredba za mesto određuje mesto vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanja: GDE? KUDA? ODAKLE? DOKLE?

Prilozi i imenice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za mesto:

• tamo,
• ovde,
• dole,
• blizu,
• daleko,
• napred i dr.

Priloška odredba za način određuje način vršenja glagolske radnje i dobija se na pitanje KAKO?

Prilozi i imenice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za način:

• brzo,
• dobro,
• slabo,
• zajedno,
• veselo,
• tiho i dr.

Priloška odredba za količinu ili meru određuje količinu, meru onoga što znači glagolska radnja i dobija se na pitanje KOLIKO?

Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za količinu i meru:

• mnogo,
• malo,
• previše,
• dosta,
• nimalo,
• sedam sati i dr.

Priloške odredbe za uzrok i cilj određuju uzrok, odnosno cilj vršenja glagolske radnje i dobijaju se se na pitanja

ZAŠTO? ZBOG ČEGA? RADI ČEGA?

Prilozi i menice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za uzrok i cilj:

• zato,
• zbog sestre,
• zbog bolesti,
• od straha,
• od uzbuđenja,
• radi uspeha i dr.

Priloška odredba za društvo određuje društvo s kojim se vrši glagolska radnje i dobija se na pitanje S KIM?

Prilozi i imenice sa predlozima koji se koriste u rečenicama za građenje priloške odredbe za društvo:

• sa sestrom
• sa drugovima i sl.