Prokopije Jerusalimski

Sveti Prokopije - ikona 13. v.

Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije. Bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana.

Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu, Neaniju se desilo nešto slično kao nekada Savlu, kasnije apostolu i svetitelju Pavlu. Desio se jak zemljotres, nakon čega mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?". Na njegovo pitanje: „ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam." pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: „Ja sam Isus raspeti Sin Božji“... „ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom“.

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. On je napravio onakav krst kakav je video, i mesto da pođe protiv hrišćana on krete s vojskom protiv Agarjana, koji udarahu na Jerusalim. Kao pobedilac on uđe u Jerusalim i objavi majci da je on hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara. Posle velikih mučenja bačen u tamnicu, gde mu se javi opet Gospod Isus Hristos, koji ga i krsti i nadede mu ime Prokopije. Jednog dana dođoše mu na tamnički prozor 12 žena i rekoše mu: „i mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one behu bačene u istu tamnicu, gde ih sv. Prokopije učaše veri Hristovoj a naročito tome kako će primiti venac mučenički. Zato se u činu venčanja bračnih pominje sv. Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene. Tih 12 žena biše po tom strašno mučene. Gledajući njihove muke i hrabrost majka Prokopijeva takođe poverova u Hrista, te svih 13 budu pogubljene. Kada sv. Prokopije bi izveden na gubilište on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se i da hrišćanstvo dugovečno traje. I bi mu s neba javljeno da je uslišana molitva njegova, posle čega on radosno prostre glavu svoju pod mač, i ode Gospodu svome u večnu radost. Česno postrada sv. Prokopije u Kesariji Palestinskoj i uvenča se vencem besmrtne slave 8. jula 303. godine.

Pravoslavna crkva slavi Svetog Prokopija Jerusalimskog 8. jula, po julijanskom, odnosno 21. jula po gregorijanskom kalendaru.

Savez srpskih ustaša i dobrovoljaca od 1876. do 1918. slavio je sv. Prokopija, kao uspomenu na „pobedu” na Drini" 1876. Naselje u beogradskom Prokopu takođe je slavilo ovog sveca.

Literatura

• Veliki deo ovog teksta je preuzet iz ohridskog prologa svetog vladike Nikolaja Velimirovića. On ne podleže autorskim pravima