Prokseni

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Napis u čast Stratona, kralja Sidona, o dodeli titule Prokenosa — I Straton kralj Sidona biće proksenos Atinskog naroda, i on sam i njegovi potomci. Akropolj, Atina

Prokseni (lat. proxen, proxeni, grč. προξενία) ili Prokenosi lat. proxeinos, grč. πρόξεινος su u antičkoj Grčkoj bile prve diplomate ili konzularni agenti, koji se danas smatraju nekom vrstom preteče instuticije počasni konzul.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Antička Grčka je, zbog svoje podeljenosti na brojne gradove — države, bila pogodna za razvoj diplomatskih odnosa. U tom smislu grčki gradovi — države su za razliku od diplomatskih odnosa, razvijale paralelno i kontinuirano i komercijalne i druge apolitične odnose među gradovima — državama.[2] Tako su nastali Grčki konzularni agenti, ili prokseni  (grč: προξενία), neka vrsta preteče počasnih konzula.[3] Bili su to građani grada u kome žive, a ne grada — države koja ih je angažovala.[4]  U Grčkoj protestati i prokseni, su takođe bili posrednici u pravnim i političkim odnosima između stranaca koji su živeli u Grčkoj i lokalnih državnih organa.[5]

Kao i izaslanici, i prokseni su imali sekundarni zadatak prikupljanja informacija, mada je njihova primarna odgovornost bila trgovina. U tom smislu oni bi koristili bilo kakav uticaj koji su imali u svom gradu kako bi promovisali politiku prijateljstva ili saveza sa gradom koji je su dobrovoljno zastupali. Najbolji primer za to bio je Kimon, koji je ušao u politiku kad su se Atinjani zasitili Temistokla, i brzo je promovisan do visokih dužnosti. Kada se persijska vojska pod Kserksom približila Atini 480. p. n. e. Temistokle je naredio evakuaciju Atine i odlučio da se oslanja na mornaricu. Kako bi pomogao realizaciju evakuacije Kimon je tada predvodi procesiju mladih do hrama, posle čega su se omladinci masovno prijavili da budu mornari. Kimon je srca Atinjana osvoji je 475. p. n. e. kada je našao navodni grob i kosti Tezeja. Kao Spartin proksen u Atini Kimon se za života istakao u atinskoj politici, pre izbijanja Prvog Peloponezskog rata, snažno se zalažući za politiku saradnje između dve države. Kimon je bio poznat i po tome što je toliko voleo Spartu da je jednog od svojih sinova nazvao Lacedaemonius.[6][7] Za Kimona se kaže da je kao proksen bio ključan za rast moći Atine. Osnova njegove politike je bila transformacija Delskog saveza u Atinsko carstvo, odnosno pretvaranje saveznika u obične vazale, koji plaćaju danak.

Biti proksen u drugom gradu, nije ograničavalo funkciju ove institucije, da učestvuje u ratu protiv tog grada, ako on izbije - budući da je krajnja lojalnost proksenosa bila prema njegovom gradu, bez obzira na njegovo poreklo. Međutim, proksen bi se, uvek trudio da spreči izbijanje takvog rata i da ispravi bilo kakve razlike u interesima između sukobljenih strana koje bi mogle izazvati rat. I kada su mirovni pregovori bili u toku, njegovi kontakti i dobra volja u neprijateljskom gradu omogućavali su mu i da profitabilno koristiti njegov grad.

Položaj proksena, u određenom gradu, često se prenosio sa kolena na koleno, što znači da je ova ustanova bila nasledna u izabranim porodicama.

Iako su prokseni u početku predstavljali jednu grčku državu u drugoj grčkoj državi, na kraju su postali i neka vrsta začetnika savremenih konzula u drugim državama, o čemu u svom čuvenom delu Istorija, Herodot ukazuje na to da je bilo grčkih konzula u Egiptu oko 550. godine p.n.e.[4]

Na osnovu brojnih saznanja neki istraživači smatraju da je npr. ustanova konzul poreklom iz antičkog perioda, i da vodi poreklo od magistrata koje su ih imenovali stari Grci, koji su živeli u Egiptu, a koji su sudili međusobne sporove na osnovu sopstvenih zakona.[8]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ronald Peter Barston, Modern diplomacy, Pearson Education, (2006). str. 1
  2. ^ Monceaux, P., Les Proxénies Grecques (Paris, 1885).
  3. ^ Walbank, M., Athenian Proxenies of the Fifth Century B.C. (Toronto, 1978).
  4. ^ a b Chas. W., Freeman Sally Marks Diplomacy Encyclopedia Britannica Pristupljeno 22.4.2019.
  5. ^ Graham H, Stuart, American Diplomatic and Consular Practice, New York 1952: 277-280.
  6. ^ The History of the Peloponnesian War by Thucydides, Donald Lateiner, Richard Crawley. ISBN 978-0-486-43762-0. str. 33.
  7. ^ Hazel, John (1999). Who's who in the Greek world. str. 56. ISBN 978-0-415-12497-3. 
  8. ^ Biswanath, Sen (1979): A Diplomat’s Handbook of International Law and Practice, The Hague-Boston, London

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hazel, John (1999). Who's who in the Greek world. str. 56. ISBN 978-0-415-12497-3. 
  • Igor Janev, Teorija međunarodne politike i diplomatije, Institut za političke studije, Beograd, 2006.
  • Igor Janev, Diplomatija, Institut za političke studije, Beograd, 2013.
  • Berridge, G., R, Diplomatija, teorija i praksa, Politička misao, Zagreb, 2004.
  • Marek, C., Die Proxenie (Frankfurt am Main, 1984) (Europäische Hochschulschriften: Reihe 3, Geschichte und ihre Hilfswissenschaften, 213).
  • Gerolymatos, A., Espionage and Treason: A Study of the Proxeny in Political and Military Intelligence Gathering in Classical Greece (Amsterdam, 1986).
  • Knoepfler, D., Décrets Érétrians de Proxénie et de Citoyenneté (Lausanne, 2001) (Eretria Fouilles et Researches, 11).
  • Gastaldi, Enrica Culasso, Le prossenie ateniesi del IV secolo a.C.: gli onorati asiatici (Alessandria: Edizioni dell'Orso, 2004) (Fonti e studi di storia antica, 10).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Проксени&oldid=26983432”