Тукидид
Тукидид | |
---|---|
![]() Тукидид | |
Датум рођења | 454. п. н. е. |
Место рођења | Халимунт |
Датум смрти | 396. п. н. е. |
Место смрти | Атина |
Тукидид (антгрч. Θουκυδίδης [Thoukydídēs, модерно Thoukydídis]; Халимунт, мало пре 454. п. н. е. — Атина, око 396. п. н. е.) је био грчки историчар из Халимунта код Фалера и аутор монографије Историја Пелопонеског рата, која обрађује сукоб из 5. века између Спарте и Атине од догађаја који су му претходили до 411. п. н. е.[1]
У исти мах, Тукидид се сматра творцем политичке и научно-критичке историографије, због тога што је далеко превазишао своје претходнике интензивним удубљивањем у страсти и у међухеленске социјалне, економске и војне односе, као и тежњом да чињенице прикаже у њиховој пуној природности ослобађајући их притом од свега што није у вези са њима.[1]
И античка и модерна наука слажу се у оцени да је Тукидид највећи историчар Антике. Он је своју Историју Пелопонеског рата написао не само као савременик оних од којих је прикупљао чињенице проверавајући их са више страна, него и као учесник многих догађаја како ратних тако и политичких.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
О Тукидидовом животу најзнатније информације пружа нам управо његово дело. Од осталих дела посвећених њему, издваја се најопширнији животопис у рукопису, а саставио га је Марцелин из 5. века н. е. Поред тога, вреди споменути анонимни Θουκίδιδου βίος и кратак чланак од Суиде.[3]
Рођен је у атичком селу Халимунту код Фалера, што је потврђено на основу натписа на његовом гробу који је забележио Марцелин у шеснаестој глави поменутог му дела: „Овде почива Тукидид, Олоров син, Халимунћанин“. Отац му се звао Олор, што осим гробног натписа потврђује и сам Тукидид:
... у договору са Еуклидом, заповедником који је дошао из Атине да чува ово место (Амфипољ), пошаљу по другога заповедника трачке области, Тукидида, сина Олоровог, писца ове књиге (тј. Историја пелопонеског рата).[4]
Изабран је за заповедника атинске флоте и војске на Тасосу зато што је његова породица поседовала руднике сребра у близини Амфипоља, стога је добро познавао област и имао везе међу битнијим људима у области. Није стигао на време да сачува да Амфипољ освоји спартански заповедник Бразида што је био разлог за његово протеривање из Атине, како он сам наводи у свом делу. Такође нам говори да због природе своје позиције могао је лако да се креће и сарађује са Пелопонежанима што је значајно за изворе информација о самом рату и објективност његовог дела.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 2003.
- Тукидид, Пелопонески рат, Београд 2010. (на (језик: српски) — превод Душанка Обрадовић)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Тукидид на Викимедијиној остави. |
- Ксенија Б. Марицки-Гађански: Још једанпут о Тукидиду, Истраживања, број 16, 2005. године
![]() | Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
![]() | Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |