Protesti u Čileu (od 2018)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Protesti u Čileu (od 2018)
Datum14. oktobar 2019. – u toku
(4 godine, 7 meseci, 1 sedmica i 1 dan)
Lokacija
 Čile
Povod
  • Povećanje cene gradskog prevoza
Ciljevi
  • Pojeftinjenje gradskog prevoza
  • Zdravstvene, obrazovne, socijalne reforme
  • Povećanje plate i minimalne zarade
  • Ostavka predsednika Sebastijana Pinjere
  • Novi ustav
  • Smena vlasti
Metodeprotesti, izbegavanje plaćanja gradskog prevoza, građanska neposlušnost, neredi, pljačka
Status
  • Zatvaranje metroa grada Santijaga tokom vikenda 19. i 20. oktobra
  • Vanredno stanje i policijski čas proglašeni u 16 regiona Čilea
  • Drugi talas protesta zbog vladinog upravljanja pandemijom Kovida-19
Strane u civilnom sukobu
Čile Vlasti Čilea
Demonstranti
Vodeće figure
bez centralizovanog vođstva
Broj
preko 3,7 miliona demonstranata
Žrtve
Smrt(i)36 (februar 2020)
Povrede11,564
Hapšenja28,000 (februar 2020)

Godine 2019. u Čileu je započeto niz protesta, politikih demonstracija i nereda koji su potekli iz Santijaga, a proširili se na sve regije Čilea, sa većim uticajem u većim gradovima, kao što su Valparaiso, Konsepsion, La Serena, Arika, Ikike, Antofagasta, Rankagva, Čiljan, Temuko, Valdivija, Osorno, Puerto Mont i Punta Arenas, gde su se razvili između oktobra 2019. i marta 2020. godine. Građanski protesti su održavani kao odgovor na porast cene metroa u Santijagu, korupciju, troškove života,privatizaciju i veliku nejednakost u Čileu.[1][2][3][4][5]

Tok protesta[uredi | uredi izvor]

Protesti su započeli u glavnom gradu Čilea, Santiajgu, kao koordinirana kampanja izbegavanja plaćanja metro prevoza od strane srednjoškolaca koja je dovela do spontanih preuzimanja glavnih železničkih stanica u gradu i otvorenih sukoba sa policijom. Dana 18. oktobra situacija je eskalirala kada je grupa ljudi počela da vandalizuje gradsku infrastrukturu; zaplenjujući, vandalizujući i paleći mnoge stanice mreže metroa Santijaga i onesposobljavajući ih velikom infrastrukturnom štetom, i jedno vreme uzrokujući prekid rada mreže u celini. 81 stanica je pretrpela veliku štetu, uključujući 17 izgorelih.[6][7]

Istog dana, predsednik Čilea Sebastian Pinjera najavio je vanredno stanje, odobrivši razmeštanje snaga čileanske vojske širom glavnih regiona radi sprovođenja reda i sprečavanja uništavanja javne imovine, i pred sudovima se pozvao na „Zakon o državnoj bezbednosti“ protiv desetina pritvorenika. Policijski čas proglašen je 19. oktobra u širem području Santiaga.[8][9]

Sledećih dana protesti i neredi proširili su se i na druge čileanske gradove, uključujući Konsepsion, San Antonio i Valparaiso. Vanredno stanje prošireno je na provinciju Konsepsion, svu regiju Valparaiso (osim Uskršnjeg ostrva i arhipelaga Huan Fernandez) i gradove Antofagasta, Kokimbo, Ikike, La Serena, Rankagva, Valdivija, Osorno i Puerto Mont. Protesti se smatraju „najgorim građanskim nemirima“ koji su se dogodili u Čileu od kraja vojne diktature Augusta Pinočea zbog obima štete na javnoj infrastrukturi, broja demonstranata i mera koje je vlada preduzela.[10] Široka pljačka dogodila se u prodavnicama i preduzećima.

Dana 25. oktobra 2019. preko 1,2 miliona ljudi izašlo je na ulice Santijaga u znak protesta protiv socijalne nejednakosti, zahtevajući ostavku predsednika Pinjere, u, kako je to nazvano, „najvećem maršu Čilea“.[11][5] Do 28. decembra 2019. godine 29 ljudi je poginulo,[12] skoro 2,500 povređeno, a 2,840 uhapšeno.[5][13] Organizacije za ljudska prava primile su nekoliko prijava o kršenju ljudskih prava i zločinima koje su protiv demonstranata izvršile snage bezbednosti, uključujući osakaćivanje očiju, mučenje, seksualno zlostavljanje i seksualni napadi.[14][15][16] Dana 28. oktobra 2019. predsednik Pinjera promenio je osam ministara svog kabineta kao odgovor na nemire, razrešivši ministra unutrašnjih poslova Andresa Čedvika.[17][18] Nacionalni kongres je 15. novembra 2019. godine potpisao sporazum o održavanju referenduma o promeni ustava. Referendum je zakazan za april 2020. ali pomeren za oktobar 2020. godine zbog pandemije virusa Kovid-19. Pandemija je prekinula proteste, merama socijalnog distanciranja i eventualnim merama zabrene kretanja koje je nametnula vlada. Dana 25. oktobra 2020. 78,28% Čileanaca je glasalo za novi ustav, dok je 21,72% glasalo protiv. Odziv birača bio je 51%. Drugo glasanje zakazano je za 11. april 2021. godine za izbor 155 Čileanaca koji će formirati konvenciju koja će izraditi novi ustav.[19][19]

Posledice protesta[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da su 3,5 milijarde dolara i 300 hiljada radnih mesta ekonomski gubici usled uništavanja i oštećenja javne i privatne infrastrukture, uključujući metro grada Santijaga, kao rezultat protesta i vandalizma izvedenih uglavnom između oktobra i novembra 2019. godine. Do današnjeg dana, demonstracije su se nastavile održavati svakog petka gotovo isključivo oko Plaze Bakuedano, gde se između 100 i 500 ljudi sukobljava sa policijom i vandalizuje okolinu. Vlada je ovaj nastavak definisala kao „dela zločina koja ne odgovaraju demonstracijama ili društvenim zahtevima“.[20][21][22][23][24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Chile protests: Cost of living protests take deadly toll”. BBC News (na jeziku: engleski). 2019-10-21. Pristupljeno 2021-04-04. 
  2. ^ McGowan, Charis. „Chile protests: What prompted the unrest?”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  3. ^ CNN, Helen Regan and Christopher Ulloa. „Chile extends curfew again as violent unrest paralyzes capital and death toll rises to 15”. CNN. Pristupljeno 2021-04-04. 
  4. ^ Cambero, Aislinn Laing, Dave Sherwood, Fabian (2019-10-24). „Explainer: Chile's inequality challenge: What went wrong and can it be fixed?”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  5. ^ a b v Larsson, Naomi. „Chile protests: More than one million bring Santiago to a halt”. www.aljazeera.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  6. ^ „BNamericas - Metro de Santiago: 80 estaciones dañadas o d...”. BNamericas.com. Pristupljeno 2021-04-04. 
  7. ^ Digitalproserver; Agricultura, Radio. „Usuarios reportan nuevo incendio en la Estación de Metro Plaza de Maipú”. Radio Agricultura (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 26. 10. 2019. g. Pristupljeno 2021-04-04. 
  8. ^ „General Iturriaga decreta toque de queda en Santiago para afrontar graves disturbios”. BioBioChile - La Red de Prensa Más Grande de Chile (na jeziku: španski). 2019-10-19. Pristupljeno 2021-04-04. 
  9. ^ „Decretan inédito toque de queda en Santiago tras fracaso del gobierno en contener ola de protestas”. El Desconcierto - Prensa digital libre (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  10. ^ Mostrador, El (2019-10-19). „Bloomberg: “Santiago despierta en la devastación””. El Mostrador (na jeziku: španski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  11. ^ ElPais. „Al menos un millón de personas protestan en Santiago contra Piñera y la desigualdad social”. Diario EL PAIS Uruguay (na jeziku: spanish). Pristupljeno 2021-04-04. 
  12. ^ „Death toll rises to 29 in Chile protests”. Al Arabiya English (na jeziku: engleski). 2019-12-28. Pristupljeno 2021-04-04. 
  13. ^ „At least 18 dead and thousands arrested in Chile protests”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  14. ^ „Amnesty announces research mission to document human rights violations in Chile”. www.amnesty.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  15. ^ „Chile protests: Social reform pledges fail to quell unrest”. BBC News (na jeziku: engleski). 2019-10-24. Pristupljeno 2021-04-04. 
  16. ^ „18 Killed As Thousands of Protestors Take to the Streets in Chile. Here’s What to Know”. Time. Pristupljeno 2021-04-04. 
  17. ^ „Chile: protesters light bonfires and clash with police despite cabinet reshuffle”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2019-10-29. Pristupljeno 2021-04-04. 
  18. ^ „Chile protests: Concerns grow over human rights abuses”. BBC News (na jeziku: engleski). 2019-11-07. Pristupljeno 2021-04-04. 
  19. ^ a b „Chile Celebrates Voters' Decision To Scrap Constitution, Start Over”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-04. 
  20. ^ Alejandra Jara (2021-02-22). „“Lo que hay es delincuencia”: Galli asegura que protestas de los viernes en Plaza Italia no responden a una “demanda social””. La Tercera. Pristupljeno 2021-04-04. 
  21. ^ Pulso (2019-11-03). „Ministro de Hacienda anticipa Imacec negativo para octubre y confirma ajuste en proyección de crecimiento 2019”. La Tercera. Pristupljeno 2021-04-04. 
  22. ^ „Dura pérdida para el Metro: no tiene seguros para estaciones ni trenes”. CIPER Chile (na jeziku: španski). 2019-10-24. Pristupljeno 2021-04-04. 
  23. ^ Editor (2019-11-18). „Las cifras económicas y los cambios en las proyecciones para Chile a un mes del inicio del estallido social”. El Diario de Santiago (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 17. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-04-04. 
  24. ^ „Ministro Briones estima que cerca de 300 mil empleos se perderán a fin de año por crisis social”. BioBioChile - La Red de Prensa Más Grande de Chile (na jeziku: španski). 2019-11-14. Pristupljeno 2021-04-04. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Протести_у_Чилеу_(од_2018)&oldid=26983739”