Валпараисо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Валпараисо
Valparaíso
Montaje de Valparaíso.jpg
Колаж града Валпараиса
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Чиле
РегионВалпараисо
Становништво
Становништво
 — 2006.276.474 [1]
 — густина688,43 ст./km2
Географске карактеристике
Координате33°02′52″ ЈГШ; 71°36′04″ ЗГД / 33.047778° ЈГШ; 71.601111° ЗГД / -33.047778; -71.601111Координате: 33°02′52″ ЈГШ; 71°36′04″ ЗГД / 33.047778° ЈГШ; 71.601111° ЗГД / -33.047778; -71.601111
Ндм. висина19 м
Површина402[1] км2
Валпараисо на мапи Чилеа
Валпараисо
Валпараисо

Валпараисо (шп. Valparaíso, рајска долина) је лучки град у Чилеу са око 278.000 становника. У ширем подручју града живи 905.300 људи (подаци из 2004), и то га чини другим градом по величини у Чилеу. Град је седиште Чилеанског конгреса (скупштине), као и главни град истоимене провинције и региона.

Валпараисо је најважнији културни центар Чилеа и убраја се међу најлепше градове света. Град је изграђен на падинама планина које се спуштају ка океану. Познат је по лавиринту калдрмисаних старих уличица и успињачама.[2] Јула 2003, историјски центар града, изграђен у стилу колонијалне архитектуре, проглашен је светском баштином Унеска. У граду су рођени бивши чилеански председник Салвадор Аљенде, генерал и диктатор Аугусто Пиноче, а ту је живео и песник Пабло Неруда. Пабло Неруда је Валпараисо назвао „невеста океана“ (novia del océano).

Друга половина 20. века била је неповољна за Валпараисо, јер су многе богате породице напустиле град. Отварање Панамског канала и смањење бродског саобраћаја озбиљно су погодили Валпараисову лучку економију. Током првих 15 година двадесет првог века у граду је дошло до опоравка заваљујући привлачењу уметника и културних предузетника који су се настанили на историјским градским падинама. Данас, хиљаде туриста посећује Валпараисо из целог света да би уживали у градском лабиринту камених уличица и живописних зграда. Лука Валпараис је и даље главни дистрибутивни центар за контејнерски саобраћај, извоз бакра и воћа. Валпараисо такође добија све већу пажњу од стране крузера, који посећују током јужноамеричког лета. Валпараисо се исто тако трансформисао у велики образовни центар са четири велика традиционална универзитета и неколико великих стручних факултета. Град је пример чилеанске културе. У њем се сваке године одржавају фестивали, са мноштвом уличних уметника и музичара.

Географија[уреди]

Валпараисо се налази на јужној обали залива Тихог океана (Bahía de Valparaíso), око 120 km западно од престонице Чилеа Сантјага. На другој страни залива се налази монденско летовалиште Виња дел Мар.

Клима у Валпараису је медитеранска. Лета нису претопла јер са океана дувају освежавајући ветрови.

Клима[уреди]

Валпараисо има благу медитеранску климу (Кепен Csb). Лета је у углавном сува, али град је под утицајем магле од Хумболдтске струје током већег дела године. Зими, падавине понекад могу бити изузетно тешке када снажан фронтални систем прелази преко централног Чилеа, мада учесталост таквих киша увелико варира из године у годину. Снег се ретко јавља у највишим деловима града. Зими, јаки ветрови могу да доведу до пада температуре испод нивоа замрзавања.

Клима Валпараиса, Чиле (1961–1990, екстреми 1961–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 31,2
(88,2)
31,9
(89,4)
28,9
(84)
29,6
(85,3)
28,6
(83,5)
24,2
(75,6)
25,8
(78,4)
26,4
(79,5)
28,4
(83,1)
28,5
(83,3)
28,9
(84)
31,2
(88,2)
31,9
(89,4)
Максимум, °C (°F) 20,8
(69,4)
20,7
(69,3)
19,4
(66,9)
17,9
(64,2)
16,5
(61,7)
15,2
(59,4)
14,3
(57,7)
14,8
(58,6)
15,4
(59,7)
16,5
(61,7)
18,2
(64,8)
19,9
(67,8)
17,5
(63,5)
Просек, °C (°F) 17,0
(62,6)
16,8
(62,2)
15,6
(60,1)
14,2
(57,6)
13,3
(55,9)
12,0
(53,6)
11,4
(52,5)
11,7
(53,1)
12,1
(53,8)
13,2
(55,8)
14,7
(58,5)
16,2
(61,2)
14,0
(57,2)
Минимум, °C (°F) 13,5
(56,3)
13,5
(56,3)
12,7
(54,9)
11,4
(52,5)
10,8
(51,4)
9,6
(49,3)
9,2
(48,6)
9,3
(48,7)
9,5
(49,1)
10,4
(50,7)
11,5
(52,7)
12,8
(55)
11,2
(52,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) 3,0
(37,4)
2,8
(37)
0,4
(32,7)
−0,3
(31,5)
−1,2
(29,8)
−2,3
(27,9)
−3,6
(25,5)
−2,4
(27,7)
−3,2
(26,2)
−1,2
(29,8)
0,4
(32,7)
1,2
(34,2)
−3,6
(25,5)
Количина падавина, mm (in) 0,4
(0,016)
0,0
(0)
3,7
(0,146)
13,3
(0,524)
54,5
(2,146)
83,1
(3,272)
111,2
(4,378)
60,0
(2,362)
26,7
(1,051)
10,4
(0,409)
7,9
(0,311)
1,3
(0,051)
372,5
(14,665)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 0,1 0,0 0,4 1,3 3,7 5,6 6,3 4,0 2,7 1,5 0,7 0,3 27,3
Релативна влажност, % 72 74 76 78 80 80 80 79 78 75 71 70 76,1
Сунчани сати — месечни просек 279,0 245,7 217,0 174,0 114,7 81,0 93,0 117,8 147,0 170,5 216,0 263,5 2.119,2
Извор #1: Meteorología Interactiva,[3] Latin American Climate Assessment & Dataset (extremes 1961–2010)[4][5][a]
Извор #2: Climate & Temperature (humidity and sunshine hours)[6]

Историја[уреди]

Трг Сотомајор

Подручје града је у доба пре доласка Европљана насељавао народ Чангос, који се бавио рибарством и пољопривредом. Залив Валпараиса је 1536. открио Шпанац Хуан де Саведра. Град је основан 1544. Валпараисо су често нападали гусари. Између осталих, Франсис Дрејк је 5. децембра 1578. напао и опљачкао ово насеље.

У време пре изградње Панамског канала Валпараисо је уз Сан Франсиско био најважнија лука западне обале Америке. Земљотреси су погодили Валпараисо 1822. и 1851, а 1906. земљотрес и цунами. У периоду 1850–1860 у граду је отворена берза и прва приватна банка Чилеа. Саграђена је и железничка пруга која је град повезивала са Сантијагом. Град је био магнет за имигранте из Енглеске, Немачке, Француске, Италије и САД, који су граду донели своје традиције, отварали школе и подизали грађевине у стилу земаља одакле су дошли. Локалне дневне новине, Меркур из Валпараиса (El Mercurio de Valparaíso), основан 1827, је најстарији активни дневни лист на шпанском језику у свету.

Валпараисо 1905. (пре земљореса и цунамија)

Дана 31. марта 1866. град је разрушен у Рату за независност Чилеа када га је бомбардовала шпанска ратна флота. На град је испаљено 2600 граната.

Становништво[уреди]

Привреда[уреди]

Лука Валпараиса је једна од најважнијих у Јужној Америци. У 19. веку Валпараисо је био највећа лука целог Пацифичког региона. По отварању Панамског канала 1914, значај луке је нагло опао. По количини транспортоване робе, оближња лука Сан Антонио је данас престигла Валпараисо.

Знаменитости[уреди]

Једна од успињача у граду

Град је израстао у заливу облика природног амфитеатра и одликује се са два јасно одређена дела: народним обликом урбаног ткива прилагођеног обронцима који су накићени разноликим црквеним торњевима и шпанским геометријски организованим градом у равници. Град има добро очувану и занимљиву рану индустријску инфраструктуру, попут бројних успињача (њих 16) на стрмим обронцима града. Због тога је 2003. године постао Унескова светска баштина.

Старо језгро града се састоји од пет међусобно повезаних четврти:

  • Тргом св. Доминика (Plaza Santo Domingo), смештеном између брда и равнице, домира најстарија градска црква, Ла Матрíз, која неколико пута обнављана, након што су је уништили пирати и потреси (последњи пут након потреса 1842. године). Због тога она представља прелаз из колонијалног стила у републикански стил архитектуре.
  • Трг Ечаурен и Улица Серано, с лучном пијацом, су били трговачко средиште града и садрже три врсте зграда: „блоковске зграде” (тзв. „острва”) окружене са четири улице, „чеоне зграде” окружене с три улице, и зграде окружене са две улице. Од њих је најупадњивија изразито вишеугаона и симетрична трговачка и стамбена зграда Асторека (1906.).
  • Пристаништа Пер и Сотомајор, те четврти Хустисија и поморског музеја, представљају главну осу града и највеће отворене просторе. Они су окружени главним управним и друштвеним зградама различитих стилова. Поморски музеј је смештен у бившем дворцу Сан Хозе на брду Кордилера, који је изворно саграђен како би се град одупро пиратима.
  • Улица Прат и трг Тури (Plazuela Turri) се пружају око брда и као јединствен простор спајају трг Сотомајор са улицом Есмералда. Они су окружени монументалним грађевинама и четвртастим стамбеним блоковима.
  • Два брда, Керо Алегре и Керо Консепсион, која спаја улица Уриола, испланирали су немачки и енглески емигранти првом половицом 19. века и обилежена су многим јавним просторима као што су тргови, видиковци, променаде, алеје, степеништа и постаје успињача.

Партнерски градови[уреди]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Instituto Nacional de Estadísticas
  2. ^ Between Two Worlds: Memoirs of a Philosopher-Scientist ISBN 978-3-319-29250-2. p. 120
  3. ^ „Información climatológica de estaciones chilenas-Chile Centro” (на језику: Spanish). Universidad de Chile. Архивирано из оригинала на датум 13. 06. 2013. Приступљено 2013-09-03. 
  4. ^ „Climatology Maps: Wet days (RR>= 1 mm)”. Centro Internacional para la Investigación del Fenómeno de El Niño. Приступљено 13. 8. 2015. 
  5. ^ „Indices data: Minimum of daily minimum temperature and Maximum of daily maximum temperature”. Centro Internacional para la Investigación del Fenómeno de El Niño. Приступљено 12. 8. 2015. 
  6. ^ „Valparaíso Climate Guide to the Average Weather & Temperatures with Graphs Elucidating Sunshine and Rainfall Data & Information about Wind Speeds & Humidity:”. Climate & Temperature. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2011. Приступљено 2010-03-06. 
  7. ^ „Barcelona internacional – Ciutats agermanades” (на језику: Catalan). Ajuntament de Barcelona. Архивирано из оригинала на датум 5. 08. 2009. Приступљено 13. 07. 2009. 
  8. ^ „Town Twinning Agreements”. Municipalidad de Rosario – Buenos Aires 711. Приступљено 14. 10. 2014. 

Спољашње везе[уреди]