Ускршње острво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ускршње острво
Isla de Pascua
RapaNui L7 03jan01.jpg
Ускршње острво на мапи Pacific Ocean
Ускршње острво
Ускршње острво
Географија
Координате 27°07′01″ ЈГШ; 109°22′01″ ЗГД / 27.117° ЈГШ; 109.367° ЗГД / -27.117; -109.367 Координате: 27°07′01″ ЈГШ; 109°22′01″ ЗГД / 27.117° ЈГШ; 109.367° ЗГД / -27.117; -109.367
Површина 163,6 km2
Администрација
Највећи град Ханга Роа
Демографија
Становништво 5761  (2012.)
Густина ст. 35,21 стан./km2

Ускршње острво (шп. Isla de Pascua; Рапа Нуи језик: Rapa Nui, превод: „Велики Рапа“) је полинезијско острво у јужном Пацифику које припада Чилеу. Налази се 3.600 километара западно од континенталне обале Чилеа и 2.075 километара источно од Острва Питкерн. Отуда, ово је једно од најизолованијих острва на свету.

Рапа Нуи није изворно име острва. Њега су донели радници са острва Рапа Ити (острва Аустрал, Француска Полинезија). Изворно име је Te pito o te henua (Пупак света), али и ово име изгледа потиче са острва Маркиз.

Мапа и положај Ускршњег острва

Острво је троугластог облика, има површину од 163,6 km² и 3.791 становника (по попису из 2002). У главном насељу Ханга Роа живи њих 3.304.

Биљни и животињски свет је данас јако проређен. Острво је, у основи, покривено травом. Некада су на острву постојале ендемичне врсте палми, грмова и других биљака и птица.

Статуа моаи на Ускршњем острву

Ускршње острво је чувено широм света по својим моаи статуама, које се налазе уз обале острва (види: Култура Ускршњег острва).

Данас је острво прворазредна туристичка дестинација. Велики број туриста је претња опстанку локалне културе и начина живота.

Историја[уреди]

Европљани су први пут стигли на острво 1722, на Ускрс, када је холандски поморац Јакоб Рогевен стигао и затекао 2-3 хиљаде становника на острву. Становништво је у то време било у великом опадању услед пренасељености, уништења шума и других природних ресурса.

Иако се популација касније повећала до 4.000, средином 19. века, депортације робовске радне снаге и болести су смањиле становништво на само 110 (1877). Данашње становништво је комбинација потомака ових прастановника (60%) и дошљака из Чилеа (40%).

Острво је ушло у састав Чилеа 1888. године.

Култура[уреди]

види:

Седам моаи на Аху Акивима

Захваљујући скулптурама моаи острво је постало познато у свету. Знамо где су скулптуре настале. Настале су у ломовима кратера Рано Раку где лежи још једна незавршена скулптура. Укупно их је 300 али их је далеко више на лому или на путу до висоравни аху на којим је требало да буду постављене и које су служиле као нека врста храмова односно састајалишта. Већина скулптура је висине до 3,5 метара али их има и 12 метара висине.

Осим неуобичајеног облика- немају ноге а тело је само назначено највећи рад се посвећивао глави. На неким скулптурама се види шешир али изгледа ипак да се ту ради о некој врсти фрузуре која је ту представљена.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]