Пузава камењарка

Puzava kamenjarka
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
(nerangirano):	Angiospermae
(nerangirano):	Eudicotidae
(nerangirano):	Core eudicots
Red:	Saxifragales
Porodica:	Saxifragaceae
Rod:	Saxifraga
Vrsta:	S. oppositifolia
Binomno ime
Saxifraga oppositifolia L.

Пузава камењарка (лат. Saxifraga oppositifolia) je biljka rasprostranjena na severu čak do Grenlanda i severnog Sibira, na zapadu do Sijera Nevade i Stenovitih planina, te na jugoistoku do grčkih planina, i to od 400 do 3500 metara nadmorske visine.

Opis

Puzava kamenjarka

Stabljike su mnogobrojne, najčešće puzeće ili uzdignute, razbacane ili složene u gust, jako razgranat busen, te gusto pokrivene crijepasto postavljenim listovima. Svetne stabljike su uspravne, duge do 5 centimetara, jednocvetne, pokrivene kovrdžavim dlakama ili gotovo gole. Listovi su naspramni, na vrhu zatupljeni, obrnutojajoliki ili jajasto-lancetasti. Dugi su 2-8 milimetara, široki 1-3 milimetra i mesnati, odozdo čunasti i goli. Pri obodu su obrasli trepljama; stariji su zadebljali, na vrhu sa utisnutim krečnjačkim ljuspicama, kojih može biti 1-5. Cvetovi su gotovo sedeći i pojedinačni. Čašični listići su jajoliki, dugi 2,5-5 milimetara, široki 1,3-4 milimetra. Na vrhu su zatupasti, pokriveni trepljama i dlakama, ili u nekim situacijama mogu biti žljezdasti. Krunični listići su ružičasti, crvenkasti do purpurni. Kada su osušeni postaju ljubičaste boje, ređe beli. Obrnutojajoliki su, dugi 7-11 milimetara, široki 1,5-8 milimetara, sa pet do deset nerava, 2-3 puta duži od čašičnih listića. Prašnici su nešto kraći od kruničnih listića; antere narandžaste, kod suvih primjeraka sivoljubičaste boje. Čahura je jajasta, dužine 3-6 milimetara, sa razvedenim žigovima. Seme je jajasto, dužine 0,8-1 milimetara, žarke boje.

Uopšteno

Vrsta ima arkto-alpsko i cirkumpolarno rasprostranjenje. Naseljava plitka krečnjačka i silikatna zemljišta – litosole, regosole, melanosole i rankere. Najčešće je nalazimo kao člana zajednica u pukotinama stijena alpinskog pojasa, u zajednicama sipara, planinskih rudina ili vegetacije oko snežnika. Na najvišim crnogorskim planinama ova vrsta je zastupljena u obliku koji je označen kao S.o.var.meridionalis Terr., који се одликује нешто крупнијим и ушиљенијим листовима од тишичне форме.

Извори

• Planinske biljke; Radomir Lakušić; OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Sarajevo 1982.