Radoslav Šumarski

Radoslav Šumarski
Radoslav Šumarski 2021. godine
Datum rođenja	(1943-12-28)28. decembar 1943.
Mesto rođenja	Martinci, ND Hrvatska

Radoslav Rada Šumarski (Martinci, 28. decembar 1943) srpski je pesnik, književnik i autor mnogih dela u kojima se nalaze važni istorijski izvori.

Biografija

Rada Šumarski, nadimak Joviškov, rođen u Martincima 28. decembra 1943. godine. Kao beba čudom preživeo strašni zbeg preko reke Save. Odrastao i vaspitavan u skromnoj seljačkoj porodici-porodičnoj zadruzi, sa 11 duša, na čelu sa stricem Veselinom. Detinstvo je upamtio po posleratnoj opštoj bedi, neverovatno surovim komunističkim „obavezama„-oduzimanja namirnica od seljaka, neuspelim društvenim eksperimentom sa „sovjetskim kolhozima“ i vremena kada je sremski seljak bio stvarno ponižen. Knjigu je rano doživeo kao svetu relikviju, već od prvog dodira sa njom, zavoleo je na prečac i bio odličan đak u osnovnoj školi. Redovno završava tek 5 razreda. Gledajući đačku knjižicu, stric Veselin-nepismen, strog i često namrgođen, a otac zabrinut i zbunjen, ovako je prokomentarisao:

Od ovog` nikad čovek nećeš biti, i nemož` ti da silancaš-u školu i iz škole, dereš cipele i odelo, a da mi da plaćamo čobana! Neg`, drž` se zemlje da te vetar ne oduva!

Majka se brinula da joj dete ne poludi od ti` silni knjižurina, što ih je svakodnevno nalazio i čitao po skrovitim mestima. Međutim, borba za preživljavanje porodice bila je preča i malog Radu ispisuju iz škole, pod izgovorom da je lud. Lekar posle razgovora sa detetom, zadivljen opštim znanjem, insistirao je da dete nastavi dalje sa školovanjem, ali porodica je bila neumoljiva.

Rada, i danas, pomirljivo i bez mnogo jeda, komentariše takvu situaciju:

E, da nije tako moralo-nebi ni bilo! Šta ćeš, nisam bio ni šebav, ni glupav, al` nji`ova reč je bila poslednja i poštovala se!

Konačno, u 45-oj godini života, po svojoj želji, nastavlja i uspešno završava osmogodišnje školovanje sa odličnim uspehom.

Evo kako glase dve izabrane strofe iz deda Radine pesme „Knjiga i ja„:

Od kako za sebe pamtim,
dok sećanje moje seže.
Svaka draga uspomena za
lepu me knjigu veže
Ovo moje skromno znanje,
što iz knjige sam upio.
Ne postoji to imanje,
skojim bi ga zamenio!.

Rano je otkrio talenat za: stih i pesničku rimu, a kada je čuvajući svinje počeo da svira na fruli, otac se i tom` uncutu usprotivio:

Nećeš valjda biti seoski gajdaš, neg` vataj se ti kak`og čestitog posla!

Mnogo kasnije, kada je postao „svoj gazda“, ispunio je sebi veliku želju i prodavši četiri bravca sa pravom cenom, tajno seo je u autobus, i u Čačku 1983. kod čuvenog majstora pazario set frula na kojima i danas rado odsvira razna kola, poznate narodne pesme i razne melodije koje slučajno čuje. Oduvek je aktivno učestvovao u društvenom životu svojih Martinaca, redovno ide u crkvu, učestvuje u raznim seoskim akcijama, član je mesne biblioteke, igrao je i svirao u folkloru, kadgod je pik`o fuzbal a danas nepropušta utakmice na lepo sređenom mesnom stadionu. Kad Martinčani postignu gol, on na fruli odsvira jedno kolce i tako uz muziku i šalu proslavi. Kad su toga dana gostovali FK“Hajduk“ i Šim`novčani, kadeti su izgubili čak sa 18:0, a prvotimci sa 8:0, i toga dana deda Rada se zdravo nasviro-kao nikad dotad. Naslušali smo se kola i raznih melodija iz deda Radine frule i zato u šali Martinčani poručuju, da jedva čekaju „tak`e goste„.

Po odsluženju vojnog roka, Rada počinje da se zanima za nemački jezik, nabavlja razne knjige od prijatelja i kao samouk vredno uči. Ubrzo potpuno ovladava nemačkim jezikom, i danas uspešno obostrano prevodi tekstove i pesme sa svim rimama. Mnoga martinačka deca dolaze kod deda Rade na besplatne časove švabskog, i nikad` nikom, ni dinara nije naplatio. Njegovi „đaci“, imaju najmanju ocenu četvorku u školi, a na pitanje otkud interesovanje za nemački jezik, Rada kroz osmeh kaže:

Nemački jezik je vojnički jezik, kao stvoren za komandovanje, a i mi Sremci smo bili vek-ipo Vojni graničari u doba Austro-ugarske monarhije. Nisam nikad bio u tim švabskim zemljama, al` da mi je bar dva fata, da uđem i vidim kako je tamo!

Deda Rada i dalje sakuplja i vredno beleži: narodne umotvorine, sremske bećare, stare zaboravljene reči, istoriju porodičnih rodoslova Martinčana i piše pesme o svim životnim temama koje tište današnjeg čoveka.

Objavio je 2014. jednu neverovatnu knjigu: „Moje selo dično poprilično„, je celokupna istorija rodnog sela Martinaca pisana u stihu-desetercu, na 73 strane sa prikazom bitnih istorijskih događaja. Opisivajući razne životne prilike, sremskog seljaka u raznim istorijskim događajima, saznajemo ustvari i kako se stvarno tada živelo. Pesnik Rada nam hrabro, precizno i nedvosmisleno identifijuke sve društvene anomalije: pogubnu izvitoperenost ljudi na vlasti, lažno prikazivanje istorije, ali i tajnu opstanka običnog čoveka i njegova snažna vera u duhovno i nematerijalno. Mnogi današnji političari neće se složiti sa pesnikovim političkim konstatacijama i opisima, o događajima od pre pet-šest-sedam decenija.

Krajem 2022. godine objavio je novu zbirku knjiga pod nazivom ,,Poema o Martincima".