Razgovor:Jelena Trojanska/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Kastor i Polideuk

u ovom članku: bila sestra Polideuka i polu-sestra Kastora i Klitemnestre,

u članku Kastor i Polideuk su blizanci, Ledini sinovi, a Helenina i Klitemnestrina braća.

Ovi rodbinski odnosi su malo... nemogući-- Bojan  Razgovor  04:55, 14. septembar 2012. (CEST)

Komentar članka

Helena je prvo žensko ime koje ne pripada nekoj boginji nego smrtkinji u grčkoj istoriji. Dok je Helena u ranijim vremenima smatrana podmuklom i zavodljivom vešticom i krivcem za rat dok u srednjem veku ona smatra samo jadnom otetom ženom koja je celo vreme ostala verna mužu i krivica za rat se prenele na njenog otmičara. Smatraju stručnjaci da je to zbog uzdizanja kulta device Marije koja prikazuje žene u sasvim drugom licu, kao dobre, nežne i slabe za razliku od starijeg kulta grešne Eve. Dok u samom originalnom delu krivac jeste Helena. A u skorijim vremenima se krivica sa otmičara prenosi na boginju Afroditu. To samo pokazuje čovekovu zelju da svali krivicu na nekog drugog i prekrije sve to mrežom laži, dok je svet pre toga očito bio mnogo suroviji, ali i iskreniji i istinitiji.

Jelena (savjet)

Poštovanje, Moram vam ukazati na grešku koju ste počinili u samom početku ovog članka. Kada se tapisali "Helena (ili Jelena..." počinili ste ogromu grešku, jer ime Jelena ne dolazi od imena Helena.

Naime, onomastika je dokazala kako ime Jelena dolazi od staroslavenske "svete životinje" jelena, koji se zbog svoje ljepote i čistoće posebno štovao. Davanje imena prema životinjama u primitivnih naroda je uobičajena pojava, jer se vjerovalo kako će to ime donijeti djetetu, budućoj odrasloj osobi, vrline koje ta životinja posjeduje. U modernom društu ta su imena ostala kao dio tradicije, pa tako danas u Srbiji imamo imena poput Vuk, u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori Jelena, u Dalmaciji i drugim romanskim krajevima Leon, kod Hispanoamerikanaca Leonidas, u Rusiji Lav i Leonid, kod Afroamerikanaca Tiger itd...

Stoga bih vas zamolio da izbrišete ovo Jelena zbog lingvističke/onomastičke točnosti.

Hvala 213.149.62.145 (razgovor) 10:36, 28. jul 2018. (CEST)Claro

Debata oko imena

Od kada je to na našoj Vikipediji počeo za izvor da se navodi američki film, a da se konkretno ne radi o članku u vezi filma i da se američki filmovi smatraju autoritetom za srpsku književnost i epiku? Nikad, ali nikad se lik epske junakinje Lepe Jelene ili Jelene Trojanske kod nas nije nazivao Helena, ali nikad. Jednostavno to nije transkrib imena koji odgovara srpskoj književnosti. Srpska književnost je stara vekovima i taj lik i ime su imali transkrib Jelena. Tačno je da je u pitanju ime grčkog porekla, ali kada bi smo išli po izvoru, ona bi bila Elena, a ne Helena. Jednostavno treba uzeti u obzir kako se ime transkribuje na neki jezik, u ovom slučaju konkretno srpski, a ne kako je ono popularno na Zapadu iz konteksta nekog stranog jezika. Jednostavno, ime Helena ne postoji kod Srba i nije postojalo u minulim vekovima. Ako i postoji danas, to je sasvim savremeno ime zapadnjačkog transkriba, ali danas ovi poluamerikanizovani nazovi Srbi, pogotovo iz kruga dvojke, daju i turska narodna imena Onur i Okur deci. Ovde se pre svega radi o činjenici prisutnosti ovog imena na našem prostoru i u našem jeziku. Jer ovo i jeste kategorija književnosti, epike i bibliografije. Ako bi smo išli sa amerikanizacijom imena, onda bi i Sveti Jovan bio Sveti Džon, a mogao bi i po hebrejskom Joan. Manite se gluposti ljudi. Ako je ovaj lik Gundulić nazivao Jelena, Mavro Orbin, Solarić, Vuk, Daničić, kako je odjednom postao Helena? Dakle, ovaj lik se u našoj književnosti 16og, 17og, 18og, 19og i 20og veka zvao Lepa Jelena ili Jelena Trojanska i odjednom je u 21om veku postao Lepa Helena, ni manje ni više nego zbog američkog filma Troja od Volfganga Petersene, čije se nacističke i rasističke ideje o natčoveku provlače kroz ovu glupost koja nema veze sa romanom i epikom oko Trojanskog rata. Ako bi smo tako nazivali Jelenu, nek se onda zove baš po američki i to bez roda Helen. Mada i kod Grka postoje imena oba roda Helen i Helena, tj Elen i Elena po grčki. Dajte da onda i Troju zovemo Troj po američki. Ja sam čovek srednjih godina, a nešto ne znam da sam u školi učio o nekoj Lepoj Heleni, niti da sam kasnije u biblioteci uzimajući Ilijadu čitao o Lepoj Heleni, već isključivo o liku Lepe Jelene koji se vekovima kod nas tako zove. Mi nemamo u svom jeziku izraze Sveta Helena i Lepa Helena, već Sveta Jelena i Lepa Jelena. Crkva ne krštava imenom Helena, već Jelena. Kod Srba u tradiciji među vladarima i svetiteljima ne postoje imena Irina i Elizabeta, već Jerina i Jelisaveta, iako danas neki daju imena Irina ili Irena i Elizabeta, ali ta imena su zapadnjačka i ona dolaze sa filmovima, a daju ih uglavnom katolici. Ja pre svega apelujem da se ovaj lik posmatra kroz kategoriju kojoj i pripada, a to je pre svega književnost, epika i bibliografija, ali pre svega iz domena srpskog jezika. Nemojte samo da mi ovde tražite izvore, jer ovo što navodim je opšte poznato u književnosti i to je svako učio iz lektire u školi, barem u moje vreme. Dovoljno je otići u bilo koju biblioteku i uzeti neko, bilo koje izdanje Ilijade na srpskom jeziku(a ja sam čitao i prevode iz 18og, 19og i 20og veka) i fotografisati ga i okačiti. Razumem da ste ovde uglavnom svi dosta mladi, ali zaista bi glupo bilo da ste o ovom liku čuli preko američkih filmova. O nekim nebulozama vas "pametnih" i tome kako bi ovo ime trebalo da se transkribuje, neću ni da raspravljam, jer to je u srpskom jeziku učinjeno vrlo davno i pre više vekova. Zato glasam da se ovaj članak promeni po književnim kriterijumima u Lepa Jelena ili Jelena Trojanska.

P.S. Takođe je korisno znati da u izvornoj Ilijadi nema Grka i da se oni tamo ne spominju, već se spominju plemena Ahajci i Danajci. Prvi put sam u američkim filmovima čuo nebulozu "Ne veruj Grcima, čak ni kada poklone nose". Izreka je uvek bila "Ne veruj Danajcima, čak ni kada poklone nose". Sećam se lektire kao klinac u školi da sam čitao u pogovoru objašnjenje gde je bukvalno pisalo, da u tom vremenu ne postoje Grci, samo arijevska plemena Ahajci i Danajci. Mada je izraz arijevski validan kada se govori samo o indo-iranskim narodima, nekad se koristio i za indoevropske narode uopšte, ali se to danas ne uobičajava. Ovo su bila indoevropska plemena koja su se razumela i sa trojanskim plemenima u to vreme, ali su bili nesrodni sa kasnijim Grcima i jezik je bio nesrodan sa njima. Čak i u knjizi Grčka mitologija koja je u mojoj porodici decenijama i vrlo je skupo plaćena, postoji objašnjenje analitike da su mnoga od tih imena doslovno označena kao negrčka, ili pregrčka i da pripadaju nekom narodu koji je živeo ranije od Grka na ovim prostorima. Takođe i tu stoje izrazi Lepa Jelena. Ova kultura je u nauci poznata kao tz Mikenska. Grci su nastali kasnije(tokom prvog milenijuma p.n.e.) od tri supstrata. Jednog satum(stepskog, indoevropskog porekla, tz mikenskog), pelaškog(pređašnjeg balkanskog, neindoevropskog) i hurskog(anadolskog, neindoevropskog). Zato su po čuvenom britanskom lingvisti Gordonu Čajldu, Grci tj grčki jezik, granični slučaj indoevropskog jezika i nema čiste fonetske izraze, tj mnogo je udaljen od satum izvora stepskih konjanika, koji su jasno izgovarali glasove na prostoru od cent. Evrope do Zabajkalja i Išimske stepe do Indije.Crnizmaj (razgovor) 22:41, 10. oktobar 2023. (CEST)

Je li bolje Lepa Jelena ili Lepa Helena? Jelena je ukorenjeno u narodu, a Helena je izgleda bliže izgovoru. --Damjan /razgovarajmo/ 19:26, 20. april 2009. (CEST)

Mislim da je bolje da naslov bude Helena Trojanska, poznatija je pod tim imenom. --Nagrakaži/laži 21:26, 8. maj 2009. (CEST)

Imaš prvo. I meni je ovaj naslob glup.--Jagoda ispeci pa reci 21:27, 8. maj 2009. (CEST)

Ne, nije. Naša književnost opovrgava ovo. Nikad se kod nas nije koristilo ime Helena, do najnovijih dana i ekspanzije glupih američkih filmova.Crnizmaj (razgovor) 21:57, 10. oktobar 2023. (CEST)