Разговор:Јелена Тројанска/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Кастор и Полидеук

у овом чланку: била сестра Полидеука и полу-сестра Кастора и Клитемнестре,

у чланку Кастор и Полидеук су близанци, Ледини синови, а Хеленина и Клитемнестрина браћа.

Ови родбински односи су мало... немогући-- Bojan  Razgovor  04:55, 14. септембар 2012. (CEST)

Коментар чланка

Helena je prvo žensko ime koje ne pripada nekoj boginji nego smrtkinji u grčkoj istoriji. Dok je Helena u ranijim vremenima smatrana podmuklom i zavodljivom vešticom i krivcem za rat dok u srednjem veku ona smatra samo jadnom otetom ženom koja je celo vreme ostala verna mužu i krivica za rat se prenele na njenog otmičara. Smatraju stručnjaci da je to zbog uzdizanja kulta device Marije koja prikazuje žene u sasvim drugom licu, kao dobre, nežne i slabe za razliku od starijeg kulta grešne Eve. Dok u samom originalnom delu krivac jeste Helena. A u skorijim vremenima se krivica sa otmičara prenosi na boginju Afroditu. To samo pokazuje čovekovu zelju da svali krivicu na nekog drugog i prekrije sve to mrežom laži, dok je svet pre toga očito bio mnogo suroviji, ali i iskreniji i istinitiji.

Jelena (savjet)

Poštovanje, Moram vam ukazati na grešku koju ste počinili u samom početku ovog članka. Kada se tapisali "Helena (ili Jelena..." počinili ste ogromu grešku, jer ime Jelena ne dolazi od imena Helena.

Naime, onomastika je dokazala kako ime Jelena dolazi od staroslavenske "svete životinje" jelena, koji se zbog svoje ljepote i čistoće posebno štovao. Davanje imena prema životinjama u primitivnih naroda je uobičajena pojava, jer se vjerovalo kako će to ime donijeti djetetu, budućoj odrasloj osobi, vrline koje ta životinja posjeduje. U modernom društu ta su imena ostala kao dio tradicije, pa tako danas u Srbiji imamo imena poput Vuk, u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori Jelena, u Dalmaciji i drugim romanskim krajevima Leon, kod Hispanoamerikanaca Leonidas, u Rusiji Lav i Leonid, kod Afroamerikanaca Tiger itd...

Stoga bih vas zamolio da izbrišete ovo Jelena zbog lingvističke/onomastičke točnosti.

Hvala 213.149.62.145 (разговор) 10:36, 28. јул 2018. (CEST)Claro

Дебата око имена

Од када је то на нашој Википедији почео за извор да се наводи амерички филм, а да се конкретно не ради о чланку у вези филма и да се амерички филмови сматрају ауторитетом за српску књижевност и епику? Никад, али никад се лик епске јунакиње Лепе Јелене или Јелене Тројанске код нас није називао Хелена, али никад. Једноставно то није транскриб имена који одговара српској књижевности. Српска књижевност је стара вековима и тај лик и име су имали транскриб Јелена. Тачно је да је у питању име грчког порекла, али када би смо ишли по извору, она би била Елена, а не Хелена. Једноставно треба узети у обзир како се име транскрибује на неки језик, у овом случају конкретно српски, а не како је оно популарно на Западу из контекста неког страног језика. Једноставно, име Хелена не постоји код Срба и није постојало у минулим вековима. Ако и постоји данас, то је сасвим савремено име западњачког транскриба, али данас ови полуамериканизовани назови Срби, поготово из круга двојке, дају и турска народна имена Онур и Окур деци. Овде се пре свега ради о чињеници присутности овог имена на нашем простору и у нашем језику. Јер ово и јесте категорија књижевности, епике и библиографије. Ако би смо ишли са американизацијом имена, онда би и Свети Јован био Свети Џон, а могао би и по хебрејском Јоан. Маните се глупости људи. Ако је овај лик Гундулић називао Јелена, Мавро Орбин, Соларић, Вук, Даничић, како је одједном постао Хелена? Дакле, овај лик се у нашој књижевности 16ог, 17ог, 18ог, 19ог и 20ог века звао Лепа Јелена или Јелена Тројанска и одједном је у 21ом веку постао Лепа Хелена, ни мање ни више него због америчког филма Троја од Волфганга Петерсене, чије се нацистичке и расистичке идеје о натчовеку провлаче кроз ову глупост која нема везе са романом и епиком око Тројанског рата. Ако би смо тако називали Јелену, нек се онда зове баш по амерички и то без рода Хелен. Мада и код Грка постоје имена оба рода Хелен и Хелена, тј Елен и Елена по грчки. Дајте да онда и Троју зовемо Трој по амерички. Ја сам човек средњих година, а нешто не знам да сам у школи учио о некој Лепој Хелени, нити да сам касније у библиотеци узимајући Илијаду читао о Лепој Хелени, већ искључиво о лику Лепе Јелене који се вековима код нас тако зове. Ми немамо у свом језику изразе Света Хелена и Лепа Хелена, већ Света Јелена и Лепа Јелена. Црква не крштава именом Хелена, већ Јелена. Код Срба у традицији међу владарима и светитељима не постоје имена Ирина и Елизабета, већ Јерина и Јелисавета, иако данас неки дају имена Ирина или Ирена и Елизабета, али та имена су западњачка и она долазе са филмовима, а дају их углавном католици. Ја пре свега апелујем да се овај лик посматра кроз категорију којој и припада, а то је пре свега књижевност, епика и библиографија, али пре свега из домена српског језика. Немојте само да ми овде тражите изворе, јер ово што наводим је опште познато у књижевности и то је свако учио из лектире у школи, барем у моје време. Довољно је отићи у било коју библиотеку и узети неко, било које издање Илијаде на српском језику(а ја сам читао и преводе из 18ог, 19ог и 20ог века) и фотографисати га и окачити. Разумем да сте овде углавном сви доста млади, али заиста би глупо било да сте о овом лику чули преко америчких филмова. О неким небулозама вас "паметних" и томе како би ово име требало да се транскрибује, нећу ни да расправљам, јер то је у српском језику учињено врло давно и пре више векова. Зато гласам да се овај чланак промени по књижевним критеријумима у Лепа Јелена или Јелена Тројанска.

П.С. Такође је корисно знати да у изворној Илијади нема Грка и да се они тамо не спомињу, већ се спомињу племена Ахајци и Данајци. Први пут сам у америчким филмовима чуо небулозу "Не веруј Грцима, чак ни када поклоне носе". Изрека је увек била "Не веруј Данајцима, чак ни када поклоне носе". Сећам се лектире као клинац у школи да сам читао у поговору објашњење где је буквално писало, да у том времену не постоје Грци, само аријевска племена Ахајци и Данајци. Мада је израз аријевски валидан када се говори само о индо-иранским народима, некад се користио и за индоевропске народе уопште, али се то данас не уобичајава. Ово су била индоевропска племена која су се разумела и са тројанским племенима у то време, али су били несродни са каснијим Грцима и језик је био несродан са њима. Чак и у књизи Грчка митологија која је у мојој породици деценијама и врло је скупо плаћена, постоји објашњење аналитике да су многа од тих имена дословно означена као негрчка, или прегрчка и да припадају неком народу који је живео раније од Грка на овим просторима. Такође и ту стоје изрази Лепа Јелена. Ова култура је у науци позната као тз Микенска. Грци су настали касније(током првог миленијума п.н.е.) од три супстрата. Једног сатум(степског, индоевропског порекла, тз микенског), пелашког(пређашњег балканског, неиндоевропског) и хурског(анадолског, неиндоевропског). Зато су по чувеном британском лингвисти Гордону Чајлду, Грци тј грчки језик, гранични случај индоевропског језика и нема чисте фонетске изразе, тј много је удаљен од сатум извора степских коњаника, који су јасно изговарали гласове на простору од цент. Европе до Забајкалја и Ишимске степе до Индије.Crnizmaj (разговор) 22:41, 10. октобар 2023. (CEST)

Је ли боље Лепа Јелена или Лепа Хелена? Јелена је укорењено у народу, а Хелена је изгледа ближе изговору. --Дамјан /разговарајмо/ 19:26, 20. април 2009. (CEST)

Mislim da je bolje da naslov bude Helena Trojanska, poznatija je pod tim imenom. --Награкажи/лажи 21:26, 8. мај 2009. (CEST)

Имаш прво. И мени је овај наслоб глуп.--Јагода испеци па реци 21:27, 8. мај 2009. (CEST)

Не, није. Наша књижевност оповргава ово. Никад се код нас није користило име Хелена, до најновијих дана и експанзије глупих америчких филмова.Crnizmaj (разговор) 21:57, 10. октобар 2023. (CEST)