Razgovor:Atanasov-Berijev računar/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Pa i u Britanici onlajn da bi pročitao tekstove na dijagramima i slikama, moraš da klikneš i uvečaš sliku, pošto su obično nalik na minijaturne ikonice. Tako i ovdje. Inače članak ružno izgleda sa ovako postavljenom slikom, preko pola ekrana skoro. Ja razumijem, da je bitno vidjeti tekst na slici, ali iz estetskih razloga, slike u člancima su obično između 200 i 300 piksela širine. Nešto se mora žrtvovati, ili čitkost članka, ili slika, mada slika se neće žrtvovati pošto ionako smo svi navikli da kliknemo i uvečamo svaku sliku... --Славен Косановић {razgovor} 15:09, 23. decembar 2006. (CET)
Treba Atanasovljev-Berijev kompjuter ili Atanasov-Beri kompjuter. Draža mi je ova druga verzija.
--delija 15:40, 23. decembar 2006. (CET)
Problem je u tome što se objašnjenje slike nalazi u članku, i obrnuto, tako da moraš istovremeno i da čitaš članak i da gledaš na sliku da bi to dvoje povezao. A pošto je to nemoguće ukoliko je slika umanjena, bolje je da ona bude uvećana. Osim toga i u originalnom članku na engleskoj vikipediji sa kojeg je ovaj naš na srpskom preveden takođe stoji uvećana slika. Kada su estetski razlozi u pitanju, mislim da upravo uvećana slika odgovara američkoj estetici koja je vidljiva i sa ovog njihovog članka-ne znam da li si ga pogledao, ali meni upravo sa tom slikom deluje veoma po američki, što je dobro jer i jeste reč o jednom američkom naučniku (bugarskog porekla) Jedino što bi ovde možda valjalo da se uradi je da se ispod ili iznad slike navede prevod natpisa i oznaka sa slike, jer na samoj slici ne znam kako bi to moglo da se uradi a da se slika ne pokvari.
Nije kompjuter već računar. -- Obradović Goran (razgovor) 15:48, 23. decembar 2006. (CET)
Svejedno je kompjuter ili računar, u našem jeziku oba naziva su odavno već odomaćena, kompjuter možda čak i više. Zato sam i ja unutar oba članka i ovome, a i onome o Džonu Atanasovu koristio i jedan i drugi naziv. korisnik: 212.200.215.245 , 23. decembar 2006. 03.55
- Uopšte nije svejedno! To što se više koristi izraz kompjuter nego računar, izraz kompjuter ne čini ništa tačnijim. Compute znači računati, a to je upravo ono šta računar radi - računa! Na bilo kom teničkom fakultetu ćeš teško čuti profesora ili asistenta da kaže kompjuter. Što se nekih drugih tehničkih termina tiče, negde prevod ne postoji, ili se ne koristi, ali što se računara tiče, tu je kristalno jasno. -- Obradović Goran (razgovor) 16:25, 23. decembar 2006. (CET)
Što se tiče samog naziva članka, mislim da je delija u pravu, jer ovako kako je sada ispada da je Beri više zaslužan za pronalazak, odnosno da je kompjuter više Berijev nego Atanasovljev iako je Beri bio samo Atanasovljev asistent i nigde sem u nazivu kompjutera se ne spominje više veličina njegovog doprinosa niti je za to dobio neko priznanje. Uglavnom, dovoljno mu je već i to što ga pominju i u nazivu pronalaska, pa prema tome članak bi trebalo da se zove Atanasov-Beri kompjuter. korisnik: 212.200.215.245 , 23. decembar 2006, 4.04
Kritične ideje
Ne slažem se da je Upotreba binarnih cifara za predstavljanje svih brojeva i podataka jedna od kritičnih ideja u računarstvu. Računar ne bio bio ništa manje računar ako bi njegov osnovni brojevni sistem bio u bilo kojoj bazi. I pre i posle ABCa su ljudi eksperimentisali sa ne-binarnim računarima, samo se na kraju ispostavilo da je binarni sistem najpraktičniji. Znam da su Sovjeti (u doba kad su pravili baš dobre računare) imali i neke trinarne mašine (sa osnovom tri). -- Obradović Goran (razgovor) 16:40, 23. decembar 2006. (CET)
Čemu žurba
Ne znam zbog čega si , dragi prijatelju vikipedijanče, Gorane Obradoviću, požurio sa promenom imena članku, pre nego što se iko drugi izjasnio u prilog ove tvoje varijante. Pogotovo zbog toga što osim dileme kompjuter ili računar, postoji još uvek i dilema oko toga da li je Atanasov-Berijev ili Atanasov-Beri (ako si primetio iz prethodnih razgovora). Ako se, dakle, donese odluka, što bi po mome mišljenju bilo ispravno da se naslov promeni u Atanasov-Beri, a ne Atanasov-Berijev, zbog tvoje žurbe, dragi kolega, članak će morati po drugi put da se preusmerava i nepotrebno traće binarne cifre i prekidačka kola računara. Prema tome, Gorane, ne bi trebalo da reaguješ tako emotivno, nego pre svega racionalno i razložno, pre nego što napraviš ovakav jedan brzoplet potez. Eto meni na primer, nimalo ne smeta što si promenio naziv članku koji sam započeo. Naprotiv, drago mi je što braniš Srpski jezik od navale stranih termina. Ali u ovome slučaju, kao što rekoh (piše u prethodnom tekstu razgovora) , reč kompjuter se kod nas veoma odomaćila, pa sam mislio da je necelishodno preusmeravati samo zbog toga ceo članak. Osim toga, i u samom članku i ja sam koristio i izraze računarstvo i računanje pored engleske varijante kompjuters ili kompjuting, jer korišćenje i jednih i drugih izraza može samo da obogati naš Srpski jezik, a nikako drugačije. A to što profesori sa ETF-a koriste isključivo izraz računari, na to ih obavezuju "pravila službe" i knjige koje pišu ili su napisali na tu temu; hoću reći da u svakodnvnom govoru "za po kući" verovatno ni oni nisu baš toliki jezički čistunci po ovome pitanju. Drugo, pošto te interesuje i upotreba binarnih cifara, iako nisam profesor ETF-a, niti stručnjak za računarstvo, ipak se ponešto razumem u elektroniku (a digitalna elektronika nije danas kao što znaš osnova samo računarstva), pa bi i o tome mogli reč dve da progovorimo. Naime, binarne cifre ili binarni sistem su veoma pogodni za elektronski prenos i obradu podataka uopšte, a ne samo u računarima, zato što oni odgovaraju stanjima elektronskog elementa, koja bi se uprošćeno mogla nazvati "ima stuje (napona)" i/ili "nema struje (napona)". Dakle, vrlo je lako odrediti i povezati stanje "ima napona ili struje" sa brojem 1 i stanje "nema napona ili struje" sa brojem 0, koji su,kao što je dobro poznato, osnova binarnog brojevnog sistema. Na primer, zatvoreni prekidač vrlo jasno simbolizuje, u skladu sa prethodnim, broj 1, a otvoreni prekidač ili prekinuto strujno kolo (nema struje) broj 0. Zbog toga je Atanasovljeva ideja da pionirski uvede binarnu aritmetiku i brojeve u računarstvo izuzetno značajna, i to se uglavnom primenjuje i dan danas, jer je kao što i sam kažeš praktičnije, a i iz teksta članka o ABC kompjuteru (ili računaru) mogao si da primetiš da su logička kola u računarima (ili kompjuterima) pre svega prekidačka, što ti je valjda sada jasno iz prethodno navedenog razloga. Uostalom, i ova slova i tekst koji sada čitaš na tvome omiljenom računaru, u pozadini su ispisana binarnim ciframa 0 i 1 ili stanjima prekidačkih elektronskih elemenata "nema struje" i "ima struje". Za trinarni sistem, koji spominješ da su Rusi koristili, namam objašnjenje, niti sam za to ranije čuo, i nemam ni bilo kakvu ideju koje bi to stanje, na primer, prekidača, osim stanja zatovoren (1) i otvoren (0) odgovaralo broju 3 iz trinarnog sistema (jer on osim 0 i 2 mora očigledno da poseduje i 3).
korisnik: 212.200.215.245 , 23. decembar, 7:33
p.s.
Pošto stanja ima signala (1) i nema signala (o) simbolizuju ne samo binarni sistem, nego i digitalnu elektroniku, uvođenjem binarnog sistema u računarstvo Atanasov je napravio u stvari prvi digitalni računar, za razliku od ranijih koji su bili analogni (analogni znači da su električni signali neprekidni ili kontinualni, a ne diskretni ili može se reći stepenasti sastavljeni iz većeg broja digitalnih jedinica). U tome se sastoji kritičnost njegove ideje da uvede binarni sistem, što znači i digitalnu elektroniku u računarstvo. A o tome su se uglavnom i lomila koplja po Američkim sudovima, odnosno trebalo je da se utvrdi ko je prvi napravio digitalni, što znači i binarni, računar. Pošto je sudskim putem dokazano da je Atanasov prvi napravio digitalni-binarni računar, njemu je pripala sva slava ovog otkrića, a lova od patentnih prava nisu više pripadala nikome, što je odgovaralo proizvođačima računara koji su i pokrenuli ovu parnicu.
Nešto slično desilo se i u slučaju našeg Nikole Tesle, kada je sud patentna prava za otkriće radija oduzeo Markonijevoj kompaniji i posthumno prioritet ovog otkrića pripisao Tesli.
O Atanasovljevom slučaju, ako te interesuje, možeš da pročitaš više u mome članku Džordž Atanasov ili, ako ti više odgovara, verziju sa engleske vikipedije sa koje sam ja moj članak preveo, a o Teslinom sporu sa Markonijem verovatno ima nešto u članku Nikola Tesla, mada nisam siguran, morao bi da proverim.
23. decembar, 8:19
Uh.. prvo moram da se zahvalim na ovom opširnom eseju :) Što se prvog dela tiče, i moje promene imena članka, to nije bilo protivno politici Vikipedije. Jedno od glavnih pravila je be bold, iliti budi smeo. Naravno, ukoliko se neko ne slaže sa izmenom, onda možemo da raspravimo ovde na strani za razgovor. Međutim, što se tiče ovog našeg posebnog slučaja (računar-kompjuter), tu je situacija malo drugačija, jer se pitanje ne tiče samo ovog članka, već svih koji se članaka koji su u vezi računarstva. Zbog toga ne možemo da se pogađamo, pa na ovom članku da pišemo ovako, a na nekom drugom drugačije. O ovom pitanju su već vođene rasprave, i došlo se do konsenzusa da se koristi izraz računar. Ukoliko se ti ne slažeš sa ovim, i smatraš da imaš dovoljno dobre argumente, onda izađi na stranicu Trg, i tamo pokreni raspravu. Ali kako je nešta nalik konsenzusu već ranije postignuto, dok ne dođe do promene ove `politike`, molio bih te da poštuješ ranije smernice. -- Obradović Goran (razgovor) 21:13, 23. decembar 2006. (CET)
Deo razmatranja o digitalnoj logici je vrlo zanimljiv, i mislim da bi ga trebalo prebaciti u odgovarajući članak, jer si ga sasvim fino napisao. Međutim, sve to mi je bilo poznato, jer sam imao prilično jak kurs arhitekture računara (MATF, ne ETF). -- Obradović Goran (razgovor) 21:13, 23. decembar 2006. (CET)
Što se tiče binarnosti i trinarnosti, tu stvari idu malo drugačije. Teorijski je sve kako si napisao, ali u praksi se stvari komplikuju, jer signali nisu savršeni, i ima struje - nema struje je malo problematična kategorija. Zbog toga se i u binarnim računarima nula definiše `od tog do tog napona`, a jedinica `od ovog do onog`. A ako već tako definišemo, ništa nas ne sprečava da dodefinišemo još onoliko stanja koliko nam je potrebno. Diskretnost nije vezana samo za binarne sisteme (diskretna matematika ne obrađuje binarne sisteme). Imaš recimo u fizici nekih 7 diskretnih elektronskih (ili kakva već behu) energetskih stanja, (koja kasnije lagano prelaze u analogna :R). Analogni računari sa druge strane imaju ulazne uređaje nalik regulatorima tona na muzičkim uređajima, i moguće je uneti beskonačno puno različitih stanja, pa dalje razlika ide u tome što oni `tečno` izbacuju izlaz (možemo malo da promenimo ulazne podatke, i gotovo odmah da dobijemo promenu na izlazu, dok kod digitalnih moramo da čekamo novo izračunavanje..), ali to nas se sad ne tiče. -- Obradović Goran (razgovor) 21:13, 23. decembar 2006. (CET)
Sovjeti jesu koristili razne brojevne sisteme u računarima (i ne samo oni). Imali su u svoje vreme vrlo naprednu računarsku industriju, i to je takođe krajnje interesantna priča (kako je sve propalo..). Nije baš lako naći podatke o tome, ali ako se malo kopa, može se svašta iščačkati. Pisao sam jedan seminarski (tema `predstavljanje brojeva u računarima kroz istoriju` :R), gde sam se delom osvrnuo i na Sovjete, pa ako te tema interesuje, mogu ti poslati materijal. Pozdrav. -- Obradović Goran (razgovor) 21:13, 23. decembar 2006. (CET)
Prvi put čujem da na vikipediji postoji neka politika, kao i opšti koncenzus oko bilo čega. Koliko ja shvatam, a ti me ispravi ako grešim, na vikipediji bi trebalo neprestano da se postiže koncenzus oko svake pojedinačne stvari i svakog pojedinačnog članka, inače ove stranice za razgovor ne bi ni trebale da postoje. To je između ostalog i u skladu sa karakterom vikipedije kao slobodne enciklopedije i njene prosvetiteljske misije širenja znanja među ljudima, ali i davanja mogućnosti što većem broju ljudi, po mogućnosti celog čovečanstva, da učestvuje u izgradnji ove opšte riznice znanja.
Takođe, pravilo "budi smeo" nipošto ne protivreči ovom karakteru vikipedije kao slobodne enciklopedije, čak naprotiv. Međutim slobodnom karakteru vikipedije ovo pravilo moglo bi da zasmeta ukoliko bi se primenjivalo onako kako si ga ti shvataš i primenjuješ, odnosno po principu "oko ovoga nećemo se pogađati". Jer, kako iko može slobodno da izađe na vikipediju i da bude smeo, ako mu posle toga neko kaže to nisi nikako smeo da napišeš, jer smo se mi već ranije oko toga dogovorili i postigli koncenzus, pa prema tome oko toga više nema pogađanja. S druge strane dogovor je uvek poželjan i preporučljiv upravo zato da bi se čovek slobodnije osećao pri pisanju članaka, jer zna da će mu drugi ukazati na njegove greške koje se uvek događaju, ali i sačuvati ono što je dobro i tačno napisao.
Dalje, ne razumem kakve ima veze da li o ovome razgovaramo na trgu ili na ovoj stranici za razgovor, valjda je važnije kakve ko ima argumente. A moj je argument jedino u tome da slobodno i ravnopravno korišćenje izraza kompjuter kao i računar koji su podjednako uvreženi u Srpskom jeziku samo doprinosi njegovom bogatstvu i osim toga doprinosti da članci na vikipediji budu zanimljiviji i čitljiviji za razliku od jednoobraznosti koja može lako da se pretvori u monotoniju.
Takođe nije mi bila namera da omalovažavam tvoje poznavanje računarstva, koje je kako vidim mnogo veće nego moje, i baš zato se čudim kako ne vidiš nikakvu protivrečnost u tvome neslaganju sa uvođenjem binarnog sistema kao kritične ideje za računarstvo. Naime, ako i sam tvrdiš da se nijedan drugi brojčani sistem nije pokazao toliko praktičnim u računarstvu kao binarni, zar onda Atanasovljeva ideja da u ovoj oblasti prvi primeni binarni sistem nije zaista bila kritična ili prelomna. Jer binarni sistem i digitalna elektronika, a ne neka druga, je upravo dovela do masovne upotrebe kompjutera na zadovoljstvo svih nas. Sigurno je da se u nauci uvek eksperimentiše i sa alternativnim principima i tehnologijama, što je dabome dobro, na primer trinarnim sistemom ili analognim kompjuterima, pa će možda jednoga dana oni potisnuti iz upotrebe ove postojeće i onda ćemo moći da govorimo o jednom novom prelomnom ili kritičnom momentu (ideji) u nauci. Ali do sada izgleda da je jedino Atanasovljeva ideja bila kritična ili prelomna, zbog čega sam uglavnom i odlučio da prevedem ova dva članka sa engleske vikipedije. korisnik: 212.200.215.245 , 23. decembar, 11:10 PM
Tema tvoga seminarskog rada o upotrebi različitih brojevnih sistema u računarima je zaista interesantna i voleo bih da se sa time upoznam ako jednom napišeš o tome članak na vikipediji. Naime, mislim da je posebno važno da se ljudi preko vikipedije upoznaju i sa onim naučnim idejama koje su čini se "propale" ili "zastarele" ali neki novi genijalni um uz neke nove-dodatne ideje možda može ponovo da ih oživi i učini praktičnim. S druge strane, vikipedija mi se upravo zato i sviđa što na njoj možeš da saznaš o svakakvim idejama i uspešnim, kao i onim manje uspešnim. Ovo takođe, možeš da shvatiš i kao dodatak na moje shvatanje slobodnog karaktera vikipedije, o kojem sam prethodno govorio, odnosno činjenici da ona omogućava slobodan pristup znanja ljudima, kao i slobodan pristup ljudi znanju. korisnik: 212.200.215.245 , 23. decembar, 11:33 PM
OK, prvo bih te pozvao da otvoriš nalog na Vikipediji. To bi umnogome olakšalo komunikaciju ostalih korisnika sa tobom, i tehnički (jer bi između ostalog mogli da ti ostave poruku na strani za razgovor), a i psihološki (mnogo je lakše obraćati se makar kakvom nadimku nego IP broju). -- Obradović Goran (razgovor) 23:47, 23. decembar 2006. (CET)
Drugo, što se tiče tvoje argumentacije za binarni sistem, spreman sam da je prihvatim.. ili mi bar u ovom trenutku ne pada na pamet ništa šta bih dodao :) -- Obradović Goran (razgovor) 23:47, 23. decembar 2006. (CET)
Treće, što se tiče viki-politike, tu se ne slažem sa tobom. Strane za razgovor o člancima služe da se rasprave stvari koje se tiču tog pojedinačnog članka. Ako ti kažeš da je Beograd glavni grad Srbije, a ja se ne složim sa tobom, to svakako treba raspraviti na razgovoru o članku Beograd. Ali na određenom članku se možemo nesložiti i oko nekog relativno opštijeg pitanja. I sad, ako mi to pitanje raspravimo na razgovoru o tom članku, za dve nedelje neko u istu raspravu može da zapadne na nekom drugom članku, a sva tvoja i moja briljijantna argumentacija im neće uštedeti vreme, i oni će morati do zaključka da dođu jovo-nanovo (reci tek kakvo je to traćenje bajtova :R). Zamisli još gori slučaj, ako bi oni na drugom članku došli do suprotnog zaključka u odnosu na tebe i mene. To može da bude neko pitanje značajnije od računar-kompjuter, i onda dolazimo do protivrečnosti u samoj Vikipediji. Ljudi pročitaju jedan članak, tu im tvrdimo jedno, pročitaju drugi, gde im objašnjavamo nešta sasvim suprotno.. ja bih prvi rekao `hej, ovo nije ozbiljan projekat`. -- Obradović Goran (razgovor) 23:47, 23. decembar 2006. (CET)
Takve probleme izbegavamo tako što kad naiđemo na pitanje koje se ne tiče jednog članka, već grupe članaka, raspravu premestimo na Trg (Trg prati više ljudi, pa onda u raspravu mogu da se uključe i ljudi koji ovako ne bi ni znali za raspravu). Ne kažem da je ovo pitanje od koga život zavisi, ali jeste opšte pitanje, i zato ga treba raspraviti na Trgu. Što se tiče politika, na Vikipediji postoji njih mnoštvo, doduše samo je nekolicina strogo obavezućeg karaktera, dok su ostale `fluidnije`. Naravno, ništa nije u kamenu zapisano, i nijedan razgovor se ne zaključuje. Svako pitanje se može iznova pokrenuti ako neko smatra da nije sve rečeno ili da rešenje nije zadovoljavajuće. Ipak, činjenica je da su o ovome ljudi razgovarali, i da su došli do nekog zaključka. Ukoliko ti insistiraš da pišeš kompjuter umesto računar, neće se desiti da te neko blokira, ili išta slično, ali ipak bi bilo lepo da se poštuje činjenica da su ljudi razgovarali i došli do nekog zaključka. Ako se sa zaključkom ne slažeš slobodno i bez ustručavanja ga dovedi u pitanje, ali kao što rekoh, pravo mesto za to nije ova stranica, već neka od stranica Trga. -- Obradović Goran (razgovor) 23:47, 23. decembar 2006. (CET)
U skladu sa karakterom slobodne vikipedije je i to da li ću da se ja prijavim pod nekim imenom ili kao korisnik sa korisničkim brojem. A i nerazumem zašto ti je lakše da razgovaraš sa nekim ko je naveo neki izmišljeni nadimak ili čak nerazumljiv niz slova kao ime koji je podjednako besmislen kao i niz brojeva koji je izbacio kompjuter.
Kada je u pitanju razgovor na trgu i učešće većeg broja ljudi, onda ću samo da ti ukažem na činjenicu da nisi obratio pažnju ni na sve korisnike koji su se uključili u ovaj razgovor. Na primer korisnik Delija imao je mnogo ozbiljniju primedbu na naslov članka, a to je da on ne bi trebalo da glasi Atanasov-Berijev nego Atanasov-Beri kompjuter, sa čime sam se ja odmah složio i naveo dodatne argumente u prilog ovog Delijinog zapažanja, očekujući da će i neko drugi da se javi po tom pitanju pa da onda preusmerimo članak. Ali odmah posle toga si ti uleteo i uz poklič "budi smeo" promenio naslov i preusmerio članak iz sasvim drugog, po meni nevažnijeg razloga. Dakle, ne smeta mi uopšte da li će u naslovu da piše kompjuter ili računar, ali mi smeta, posle Delijine intervencije, to što se zove Atanasov-Berijev, a ne Atanasov-Beri kompjuter (ili računar), što zaista mislim da treba da se ispravi i o čemu je trebalo odlučiti pre tvoga preusmeravanja. korisnik: 212.200.215.245 , 23. decembar, 12:08 PM
Uh, nisam ti rekao `otvori nalog!`, već sam te pozvao da to učiniš, jer bi bilo lepo. Još jedan običaj kad neki konstruktivan saradnik dođe jeste da ga onaj ko stupi u komunikaciju sa njim pozove da napravi nalog. Izvinjavam se ako sam te time uvredio. Video sam Delijinu primedbu. To nema nikakve veze sa mojom izmenom. Članak se može premestiti proizvoljan broj puta, i kad raspravite kako treba da se zove, a vi ga premestite ponovo. Ja i dalje stojim iza stava da sam postupio ispravno. -- Obradović Goran (razgovor) 00:21, 24. decembar 2006. (CET)
Hvala ti što misliš da sam konstruktivan saradnik i nema potrebe da mi se izvinjavaš jer me nisi ničim uvredio. Jedino što tvoj poziv za otvaranje naloga nalazim suvišnim, pošto verovatno znaš da sam najmanje dva tri takva poziva dobio odmah kada sam postavio članak na vikipediju i par puta ga prepravljao. Elem, nadam se da se slažeš da smo se ipak i bez moga naloga nas dvojica baš lepo, a i naširoko, oko ovoga članka napričali, a i raspričali, pa je vreme da se ovaj naš razgovor zatvori, mada je čini se bio baš onako lep, a i inspirativan. Pozdravljam te, i želim ti mnogo uspeha u daljem radu na vikipediji.
korisnik: 212.200.215.245 , 23. decembar, 12:36 PM
Hm, da... ovaj razgovor je već prešao 38 kb. Dakle, stvarno jeste opširan. Nevolja je što je velika količina šuma u tekstu. Dakle računar je u mnogim srodnim i sličnim člancima korišćen umesto kompjuter i to ovu enciklopediju čini organizovanom i uniformnom. Jeste da je projekat u suštini anarhističan, ali ovakva vrsta uređenja pomaže da bude smislen i sadržajan. Pitanje posesivnog genitiva u naslovu članka je pitanje za jezičke poznavaoce i na početku treba biti hrabar i predlagati i činiti izmene koje mogu poboljšati svaki pojedinačni članak ali ako se pojavi korisnik sa opravdanjem koje je obrazloženo semantikom, sintaksom, gramatikom ... jasno je da to predstavlja konačnu presudu. Svaki članak oko koga se potroši energija i vreme postaje bitniji i kvalitetniji u celom projektu, a svaki korisnik koji u tome učestvuje doprinosi i projektu i zajednici. Bilo bi lakše da se povodom nekih stvari obraćamo nekome po nadimku (ili imenu) ali ako želiš ostati anoniman, samo napred. May force be with you, dear anonymous friend... -- JustUser JustTalk 00:55, 24. decembar 2006. (CET)
Pošto se niko više nije javljao po ovome pitanju, preusmerio sam članak sa Atanasov-Berijev računar na Atanasov-Beri računar uvaživši ujedno i Delijine i Goranove primedbe. Pozdrav za Deliju i Gorana, a za Džast Juzera:
May force be with You too, dear Just User !
korisnik : 212. 200. itd.
25.12. 2006. 5:54 PM