Razgovor:Valentni elektron/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Podnaslov: Slojevi elektronskog omotača bi trebalo da bude dodat u članak koji još ne postoji: Elektronski omotač. --ALE (razgovor) 18:57, 24. mart 2009. (CET)

Šta znači izračunati nukleon elektrona? -- JustUser  d[-_-]b  00:00, 30. mart 2009. (CEST)

To znači izračunati ukupan broj određene sitne čestice u atomu, u ovom slučaju radi se o elekton/ima. --ALE (razgovor) 14:58, 30. mart 2009. (CEST) Ali, ipak ću to izbrisati, jer možda neki ljudi neće razumeti... --ALE (razgovor) 14:51, 1. april 2009. (CEST)

Dobro, da objasnim. Kada se kaže nukleon misli se na proton ili neutron, dakle elementarnu česticu iz jezgra atoma. U članku o protonu piše: Proton je, poput neutrona, nukleon. Elektron nije nukleon. A onda se pojavi pitanje: Šta znači izračunati nukleon elektrona? Odgovor glasi: ništa! -- JustUser  d[-_-]b  22:01, 7. april 2009. (CEST)

Elektronska konfiguracija

„Elektronska konfiguracija je proces pomoću koga se izračunava broj valentnih elektrona“.

Teže malo. Čitam ovaj tekst i sve mi se čini da ga je pisao neko u prvom polugodištu sedmog razreda, a posle pogledah literaturu i vidim da je tako. Mislim da će na tekstu morati ozbiljno da se poradi... Ovako je pun nepreciznosti, nedorečenosti, nesrećnih konstrukcija i netačnih opisa. Mada, ja razumem da je teško shvatiti u osnovnoj školi Paulingov princip isključenja, kvantne brojeve i ostatak problematike u vezi sa ponašanjem materije na atomskom i subatomskom nivou. --V. Burgić (reci...) 12:46, 3. april 2009. (CEST)

Jeste, ali objasni netacnost u toj izjavi da bi mogao potpuno da razumem, o cemu se radi.--ALE ^talk 21:05, 7. april 2009. (CEST)

Elektronska konfiguracija je stanje, ne proces, a iz elektronske konfiguracije se vidi broj valentnih elektrona, kao i broj elektrona u bilo kojoj drugoj „ljuski“. Dakle, elektronska konfiguracija kiseonika je 1s² 2s² 2p⁴ i tačka. Nema tu nikakvog procesa. Odavde vidimo da kiseonik u „valentnoj ljuski“ ima 6 elektrona, koje zovemo „valentni elektroni“. --V. Burgić (reci...) 21:24, 7. april 2009. (CEST)

Tačno. I ta ljuska se prema citiranom udžbeniku, strana 102, zove valentni nivo. Usput tražim gde u udžbeniku pišu ove ingeniozne definicije i nigde nema ničeg sličnog. Ovo je sve iz glave izbačeno i stoji danima, a niko da pobriše! Neverovatno! -- JustUser  d[-_-]b  22:03, 7. april 2009. (CEST)

Ovo je kako mali Đokica zamišlja elektronsku konfiguraciju. Nego, ne stižem da pospremim, ali imam nameru, ako me neko ne pretekne. --V. Burgić (reci...) 22:11, 7. april 2009. (CEST)

Pogledao sam okolo. Postoje slojevi, nivoi i ljuske omotača. Najčešće je u upotrebi reč ljuska. Međutim, i za ovakvu terminologiju je dobro imati referentnu literaturu odakle to sledi. I dalje nemamo adekvatnu, primarnu ili sekundardnu referentnu literaturu. -- JustUser  d[-_-]b  11:39, 8. april 2009. (CEST)

?

Mali đokica ne zamišlja, već izvodi da je u računskoj terminologiji u upotrebi reč proces izračunavanja, odnosno, izvođenja broja Valentnih elektrona, bez dodatnih podataka (Periodnog sistema), ako je dato da element ima 36e-, stupa se u proces raspodele elektrona po elekronskim slojevima, odnosno računa, prva ljuska 2e-, druga ljuska 8e-, treća ljuska 18e-, ostalih 8e- su u sklopu Valentnih elektrona, to je UMNI PROCES, odnosno RAD-RAČUNSKA OPERACIJA, MATEMATIKA, 5+. --ALE ^talk 19:32, 8. april 2009. (CEST)

Članku sam stavio šablon za prerađivanje. Od svega ovog „najsmešnije je“ što je članak postavljen na glasanje za dobar članak.--VLADA ^talk 19:43, 8. april 2009. (CEST)

Nema dosta prostora za prosirivanje kod ovog artikla, vidi englesku Wikipediu, jos malo da se dovede u red, dostojno prosiri, uz evidentne izvore i eto ti Dobar clanak. --ALE ^talk 19:56, 8. april 2009. (CEST)

Izvori

Vikipedija ne može biti izvor za vikipediju. Vikipedija skuplja znanja i navodi izvore. Ona sama po sebi nije izvor, jer ne sme sadržati prvobitno istraživanje! -- JustUser  d[-_-]b  01:29, 9. april 2009. (CEST)

Udžbenik

Članak se poziva na školski udžbenik u kome ovaj pojam NE POSTOJI! (strane 102 i 103) Sve je ovo originalno istraživanje. -- JustUser  d[-_-]b  01:33, 9. april 2009. (CEST)

Pojmovi se moraju razlikovati iz školskog udžbenika za 7. razred Osnovne škole i Internet enciklopedije, mora postojati različita upotreba pojmova, a uzgred udžbenik je najviše upotrebljen u pisanju podnaslova Broj elektrona po elektronskim omotačima.--ALE ^talk 12:14, 10. april 2009. (CEST)

Pojmovi iz knjige ne moraju biti isti kao pojmovi iz enciklopedije, ali onda se ta knjiga ne može koristiti kao literatura. Tada treba koristiti neku drugu knjigu u kojoj se taj pojam opisuje. Ako se knjiga koristi za pisanje jednog odeljka, tada se knjiga navodi kao referenca baš u tom odeljku a ne u uvodnom odeljku. Zašto je onda knjiga navedena kao izvor uz rečenicu koja ne potiče iz knjige? Zašto se čitaoci stavljaju u zabludu? -- JustUser  d[-_-]b  23:41, 11. april 2009. (CEST)

Moje mišljenje

Video sam pretendenciju autora da ovaj članak proglasi za "dobar", ali smatram da se na njemu još dosta treba raditi. Mislim da se članak ogleda uglavnom iz onog što piše u udžbeniku za 7. razred što je veoma loše. Koliko god Vikipedija treba da se suzdržava da ne ide preduboko u stručne stvari, taj udžbenik je ipak pisan za niži mentalitet i uopšte ne predstavlja dobro sagledanu temu. Ukoliko neko zaista planira da da ovom članku kvalifikaciju "dobrog", on bi to trebao da uradi posle dosta rada jer ovaj članak zaista ne predstavlja ništa nalik članku neke enciklopedije. --Vidak (razgovor) 19:57, 11. april 2009. (CEST)

Valentni elektroni i elektronska konfiguracija

Iako je u prvoj varijanti članka predstavljeno da je određivanje broja valentnih elektrona automatski vezano uz elektronsku konfiguraciju, jasno je da je to samo delimično tačno. Što bi rekao jedan ugledni profesor ovde "to čak i nije potpuno netačno". Dakle, od 18 grupa za 8 važi, za 10 ne važi. To se implicitno vidi iz odeljka Broj valentnih elektrona. Mislim da je dobro ne navoditi pojednostavljene izjave za koje se posle ispostavi da ne važe. Ili ih potpuno objasniti ili navoditi kao samo delimično prihvatljive. -- JustUser  d[-_-]b  23:52, 11. april 2009. (CEST)

Plan za jadni člaanak

Zar ne planiraš da napraviš članak: d način preprojavanja elektrona ??? Zašto si skinuo vezu sa ovih reči (podnaslov Broj valentnih elektrona)?--ALE ^talk 10:17, 14. april 2009. (CEST)

Ne. Ne planiram da napravim taj članak. Skinuo sam oznaku za vezu sa grupe reči koja u ovom trenutku ne označava nijedan postojeći članak, ne postoji ni na jednom jeziku članak sa takvim nazivom i nisam imao prilike da čujem za taj pojam. Ukoliko ti nameravaš da napraviš taj članak, ... ništa lakše. -- JustUser  d[-_-]b  00:13, 15. april 2009. (CEST)

Nemoj lagati, jer Engleska Vikipedija ima takav članak, to je: d electron count, mislim da je pravi prevod d način prebrojavanja elektrona, ali nisam siguran.--ALE ^talk 19:33, 17. april 2009. (CEST)

Sređivanje

Napisao sam tekst koji je potpuno potkrepljen izvorima, ali nužno kraći. Nema opskurnih termina poput „d-prebrojavanja“, ali ima stvari koje treba dodati ili još pojasniti. Uradiću to ovih dana. --V. Burgić (reci...) 00:25, 15. april 2009. (CEST)

Što se tiče sređivanja ovog članka predlažem da se na ovoj strani za razgovor izvrši glasanje o tome da li oficijalna verzija članka Valentni elektroni treba da bude spojena sa: mojom i ovom koju je napravio korisnik:Burga. Ovo znači pokriven izvorima, ali ipak dovoljno dug i kvalitetan enciklopedijski članak.--ALE ^talk 19:37, 17. april 2009. (CEST)

Glasanje

Glasanje traje mesec dana nakon današnjeg dana (do 17. maja 2009.)

1. za--ALE ^talk 20:40, 17. april 2009. (CEST)
2. protiv da je originalni tekst nešto valjao, iskoristio bih ga. Ali je bio vrlo opasan - punk gluposti, opskurnih termina i nepreciznosti, što smo ja i Džast već komentarisali. Ovaj tekst se moguće dodatno proširiti, ali ne Aleksinim idejama. --V. Burgić (reci...) 16:31, 18. april 2009. (CEST)

Da li bi ovo moglo da se bolje formuliše?

Par stvari koje mi nisu jasne:

"Maksimalna valenca atoma je određena brojem valentnih elektrona." Ovo ne stoji u svim slučajevima. Kiseonik ne može biti šestovalentan, fluor ne može biti sedmovalentan...

"Kod prelaznih elemenata i d elektroni mogu učestvovati u građenju veza, tako da prividan broj valentnih elektrona može da varira od 2 do 7." Rutenijum i osmijum mogu biti i osmovalentni (RuO4, OsO4, OsF8), mislim i ksenon (XeO4, ako se dobro sećam, a mislim da je maksimalno XeF6). Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 21:03, 17. jun 2009. (CEST)

Ovo prvo je bila nesrećna konstrukcija, ispravio sam na „valenca ne može biti veća od broja valentnih elektrona“. Ovo drugo je definitivno bio propust, izbrisao sam „od 2 do 7“ tako da je ostalo samo tvrđenje da može da varira. --V. Burgić (reci...) 21:53, 17. jun 2009. (CEST)

A ja sam još sredio i "Vidi još" deo; bio je postavljen link ka članku "Oksidaciono stanje", a članak se ustvari zove "Oksidacioni broj". Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 22:09, 17. jun 2009. (CEST)