Razgovor:Gajica/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi naslov

Oprostite, ali kakva je ovo budalaština? Imamo li onda članak o sprskoj abecedi? Od kada je to latinica dobila atribut da je hrvatska? Kao da se srpski jezik ne služi takođe apsolutno istim slovima? A ako ćemo da idemo u detalje, i bosanski koristi apsolutno ista slova. Ovaj naziv je apsolutno pogrešan. Treba da stoji samo abeceda, i to ću odmah da ispravim. Svašta će ovde na ovoj Vikipediiji čovek da vidi...--Jagoda ispeci pa reci 00:00, 25. februar 2011. (CET)

Naziv članka nije adekvatan. Treba da bude Gajeva latinica, Srpska latinica ili sl.... --Aleks (razgovor) 21:32, 27. oktobar 2011. (CEST)

Već postoji članak o latinici. Ovaj članak, čak i da pretpostavimo da govori o latiničkom pismu južnih Slovena, prikazuje samo trenutno hrvatsko gledište. Ni reči o latinici iz Vukovog rečnika i Daničiću. Uz to, povezan je sa člancima o hrvatskom alfabetu na drugim vikipedijama. Ovako iskasapljen i jednostran, bolje i da ne postoji. Samo unosi zabunu. --U prolazu (razgovor) 13:09, 26. januar 2012. (CET)

Ovo danas se ima pravo nazivati samo Gajicom ili hrvatskom abecedom jer to su Srbi prihvatili za vrijeme Jugoslavije. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Rokonja (razgovor • doprinosi) | 15:55, 7. februar 2013.

Đuro Daničić ili Ljudevig Gaj

Ko je tačno bio za izbacivanje dvo slova? Prema hrvatskom članku je to uradio Đuro i prema meni koji živim sa tim ubeđenjem od osmog razreda osnovene škole mada sam to čuo od profesora i to ovde nešta ne znači ali ipak da kažem. Prema ovoj stranici to je sve radio Ljudevig Gaj, koji to baš eksperimentiše.

I jedna i druga vikipedija navode iste izvore. Ko ima pravo ovde?--Težava (razgovor) 23:49, 6. jun 2012. (CEST)

Sve je napisano i na jednoj i na drugo strani od strane anonimusa.--Težava (razgovor) 00:00, 7. jun 2012. (CEST)

Čitanje abecede

Mene zanima ovo izgovaranje slova abecede. Gde je izvor za ove izgovore? Koliko znam, ja kad sam učio abecedu išlo je bez toga e, dakle ne če, će, enj nego č, ć, nj. Elj (lj), mislim, ko to tako čita? Ako se tako čita u hrvatskom, onda nek se napiše „tako se čita na hrvatskom“. A ako se tako čita i na srpskom, da li možete neki link staviti? Ovo ne bih stavio da apsolutno prvi put čujem za to enj, elj, đe, dže, a završio sam i osnovnu i gimnaziju.--Milanče (razgovor) 19:42, 13. april 2013. (CEST)

U CIJELOJ bivšoj državi govorilo se eskaju, ceeska, eseseser, dedeer, čeeseser itd, a ne skj, csk, sssr, ddr, čssr. Samo kratice koje je lakše čitati onako kako su napisane, tako su se i izgovarale. Npr. SANU, OUR, SIZ, SAP, nisu se izgovarale esaenu, ouer, esize, esape. SAD se izgovarao dvostruko: esade i sad. Priprosti narod govorio je svakako, ali to valjda nije mjerodavno za Wikipediju. 89.164.39.254 (razgovor) 19:01, 27. mart 2017. (CEST)

Sadržaj članka

Ovaj članak zahteva pouzdane recenzirane izvore kako bi se tema članka predstavila kvalitetno i objektivno. Preporuka je da to budu izvori dostupni na sajtu GoogleBooks. Pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora --Autobot (razgovor) 08:20, 17. oktobar 2013. (CEST)

Poboljsavanje pismenosti clanka

Nije "unikodovo" nego eventualno moze unikodno. / Od Unicode -> Uni Kod -> Unikodno.

Hrvatska azbuka

Trenutna latinica koja se koristi nije stvorio Ludvig Gaj, bar ne potpuno. Pročitajte članak 7 i 14 na ovoj stranici http://www.nspm.rs/kulturna-politika/da-li-je-vuk-tvorac-srpske-latinice.html?alphabet=l Ovaj članak treba da se zove Hrvatska latinica.212.62.41.196 (razgovor) 20:21, 31. decembar 2018. (CET)

Da li neko od NADLEŽNIH može da odblokira stranicu "Gajica" da može da se uređuje? Halabuka (razgovor) 12:22, 14. septembar 2020. (CEST) HALABUKA