Razgovor:Grigor Prličev/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Od kad to pripadnika VMRO zovemo revolucionarima?--Vojvoda 14:56, 17. jul 2007. (CEST)

Znači,ako nekoga u republici Makedoniji nazivaju makedonskim književnikom i svrstavaju u makedonsku književnost(šta god to značilo),onda to treba da stoji u članku.Znači,kao što stoji bugarska varijanta,tako treba da stoji i makedonska(još jednom naglašavam šta god da pod tim pojmom podrazumevamo) varijanta.Samo tako će svi vukovi biti siti i sve ovce biti na broju. Crni Bombarder!!! (†) 06:49, 1. maj 2008. (CEST)

Razumem - kada je stojala samo makedonistička (ne makedonska) varijanta, nisi bio zabrinut o neutralnoj tački gledišta:). Ako sada bi hteli da budemo neutralni mora da objasnimo detaljnije - o tome što sam Grigor Prličev se je izjašnjavao Bugarinom, ali ipak, u Republici Makedoniji ga nazivaju makedonskim književnikom.--Stanislav (razgovor) 15:28, 1. maj 2008. (CEST)

Vidi ovako,ja,koliko god to želeo,nemam svemoguće oko da vidim sve i svuda,pa sam tako ovaj članak spazio tek kada si ti uneo bugarski POV u njega.Jasna je stvar oko pojašnjenja,tako da mislim da ovde više nema problema. Crni Bombarder!!! (†) 10:14, 2. maj 2008. (CEST)

Nema problema. Ja ipak mislim da je bugarski POV u ovom slučaju NPOV - jer se GP nikad nije izjašnjavao Makedoncem u etničkom smislu, ali meni je važnije da u tebi postoji želba o objektivnosti. Pozdrav,--Stanislav (razgovor) 16:17, 2. maj 2008. (CEST)

Stanislav, i ja se slažem s tobom - čovek nigde ne piše da je nešto drugo od bugara. Zato moramo izbrisati makedonistični POV. Vidi koliko izvora za bugarsko poreklo. Makedonističnu laž samo jedan izvor širi, i to nema godina i mesto izdavanja. Bogorm (razgovor) 20:37, 5. jun 2009. (CEST)

Reference

Za sve reference koje se ubacuju u članak,bilo bi lepo da se između <ref></ref> kodova pored navedenog linka ostavi i citat dela koji potvrđuje traženu tezu da bi se izbegli eventualni nesporazumi.Dakle,ako se traži potvrda da je pisao isključivo na grčkom i bugarskom jeziku,treba navesti njegove reči da on koristi samo sa ta dva jezika za pisanje. Fala vi na razumevanje. Crni Bombarder!!! (†) 07:45, 14. mart 2009. (CET)

Ako se referenca odnosi na činjenica da je Grigor Prličev pisao na odredenom jeziku, mislim da e dovoljno da se stavi delo na tom jeziku. Čitavo delo je dokaz koji potvrđuje ovu tezu.

Za predlog da se ostavi i citat dela koji potvrđuje traženu tezu se slažem.

Ne razumem zašto je izbrišan moj zahtev za referencu--Stanislav (razgovor) 11:34, 14. mart 2009. (CET)

1. To nije dovoljno,jer niti je to original (možda i jeste,al` to nije bitno),niti je iko od nas ovde lingvista,pa treba da na osnovu teksta zaključuje koji je jezik u pitanju.Dakle,link ka delu ne radi posao,traži se potvrda da je on naveo da piše na grčkom i bugarskom jeziku,do tada će stajati šablon {{чињеница}} uz tu konstataciju.
2. Drago mi je da se slažemo oko toga,pošto prethodni link koji si ostavio kao referencu to nije potvrđivao ili je to barem meni promaklo. Zato sam ti tražio da naglasiš.
3. Ja ga nisam obrisao,tako da ga slobodno vrati,nemam sumnje da će se olako naći referenca za to da ima onih koji ga smatraju makedonskim (u etničkom smilsu tog pojma) piscem. Crni Bombarder!!! (†) 13:05, 14. mart 2009. (CET)

Da, prethodni link nije bio potpuno korektan. Trebalo je čitalac da traži u inostranom tekstu, da bi pronašao "zaradi bъlgarskoto mi proiznošenie..." (zbog mog Bugarskog izgovora...) i t.d.

Ja mogu da potražim još reference koji potvrđuje da je on pisao na bugarskom (pa i na grčkom), ali ne mogu da tražim da je on sam uopštio da piše samo na grčkom i bugarskom jeziku. Koliko avtora u svetu ostavili su potomcima tekstovi: "Ja sam pisao na tom i tom jeziku..."? Da je on pisao na grčkom i bugarskom je tvrdnja u tekstu. Tamo ne piše da je on koristio samo sa ta dva jezika za pisanje, već da je on pisao na njima. Ako neko ima reference da je on pisao i na turskom, rumunskom i t.d., slobodno može da dodaje informaciju, a mi da tražimo reference. Međutim, mogu da naćem izvore kako je sam GP smatrao na pitanju o svom jeziku, ali mislim da to nije sad potrebno.

G.Prličev je imao ideje o stvaranju zaedničkom slovenskom jeziku (čak je i pokušao da piše tako), no nije imao kolebanja o pripadnosti svom jezikom...

Znam da će se olako naći referenca za to da ima onih koji ga smatraju makedonskim (u etničkom smilsu) piscem. Ja želim da se pruži svakome mogućnost uporediti reference - šta je on sam tvrdio, a kakvi su neke iz nove refleksije.--Stanislav (razgovor) 14:46, 14. mart 2009. (CET)

1. Okej,nisam razumeo taj deo (sad vidim da je link bio validan),ti južni dijalekti mi nisu jača strana,zato sam i tražio dodatno pojašnjenje.
2. Dakle,traži se referenca u kojoj on navodi da su jezici na kome stvara grčki i bugarski (traži se potvrda za oba,zajedno ili pojedinačno).Bitno je kako ga on naziva,a ne kako ga drugi tumače ili nazivaju,jer su samoproklamovani potomci Aleksandra Velikog iskoristili njegov jezik za normiranje svog.Samo takva referenca je prihvatljiva,sve ostalo (počevši od linkova ka njegovim sabranim delima) će biti uklonjeno.
3. Dodajte to u članak,valjda je pojenta da članak bude veći i tačniji,a ne odmeravanje dužina.
4. Meni je bitna validnost referenci,a vi vaše ratove vodite na drugim mestima.

Fala na razumevanju. Crni Bombarder!!! (†) 21:56, 16. mart 2009. (CET)

Ako se navodi da je pisao na odredjeni nacin ili odredjenim jezikom relevantna referenca bi bila neka knjizevnoistorijska studija o njegovom radu gde isgurno stoji i to na kom jeziku je pisao.--Vojvoda razgovor 09:36, 28. januar 2010. (CET)

Jeste,ali je ovde problem političke,a ne lingvističke prirode.Bugari,avtomatski,smatraju njega Bugarinom i njegov jezik avtomstski bugarskim i to piše u svakoj njihovoj bogovetnoj knjizi (smem se okladiti u to),a veliko je pitanje da li je jezik njegovih dela bio književni bugarski ili nije.Sa druge strane,u to doba,makedonski jezik (u današnjem smislu) nije bio normiran,tako da bi svako k`o kaže da je pisao makedonskim lupao k`o maksim po diviziji.(Zapravo,upravo je jezik koji on koristi u svojim delima iskorišćen za normiranje modernog makedonskog jezika,ako sam dobro skontao situaciju.)Ne treba gubiti iz vida i da se Prličev,u Srbiji,izučava kao deo Makedonske književnosti. Crni Bombarder!!! (†) 12:30, 28. januar 2010. (CET)

Shvatam u čemu je problem. Sumnjam da se politički problem, ma kakav on bio, može rešiti pozivanjem na lingvističku literaturu. S druge strane ne mislim da je jedino referentan izvor podataka o tome kojim jezikom je pisao neki književnik njegova izjava koji je jezik u pitanju (zapravo u ogromnom broju slučajeva takvo izjašnjavanje bi bilo potpuno besmisleno). Podatak da je jezik kojim je pisao poslužio za normiranje modernog makedonskog jezika morao bi da se nađe u članku. S druge strane onda bi problematično bilo staviti da je pisao bugarskim a da je kasnije taj jezik poslužio za normiranje makedonskog jezika (ispravite me ako grešim, ali ako je stvar ovakva iz nje mogu da slede neugodni i vrlo verovatno netačni zaključci). Da zaključim ako je stvar oko jezika kontroverzna onda zaslužuje poseban odeljak gde bi se, manje više, detaljno objasnilo u čemu je problem sa navođenjem kvalitetnih izvora. Mislim da bi tako stvar mogla da bude razjašnjena.--Vojvoda razgovor 16:57, 28. januar 2010. (CET)

staviti da je pisao bugarskim a da je kasnije taj jezik poslužio za normiranje makedonskog jezika - sve si tačno rekao, Vojvodo. Ponekad je istina problematična. Bogorm (razgovor) 18:47, 28. januar 2010. (CET)

Meni ne pada na pamet koji drugi izvor da prihvatimo kao validan.U bugarskim istorijama književnosti sigurno da piše da je pisao na bugarskom,kao što u makedonskim piše da je pisao na makedonskom.I to je jopet trla baba lan.

Na en.njiki stoji In translating the Iliad, Parlichev was among the first authors to write in his native Ohrid dialect. He is therefore also regarded as a founding figure of the literature of the later standardized Macedonian language. (uz prateću referencu.)

Problem je što su i jedni i drugi zainteresovani samo da makedonuju/bugaruju,a nikog ne zanima da piše o samom čoveku i njegovom delu,a kod nas teško da ima dostupne literature da se pojasni problem na validan način. Crni Bombarder!!! (†) 17:45, 28. januar 2010. (CET)

Imaš li izvor za tvrdnju: se Prličev,u Srbiji,izučava kao deo makedonske književnosti? Zbilja si hteo reći Srbiji, ne Jugoslaviji, jugoslavsko doba? Ne razumem zašto koristiš veliko slovo za pridev makedonski, a za bugarski malo slovo? Bogorm (razgovor) 18:47, 28. januar 2010. (CET)

Čudnim spletom okolnosti,imao sam prilike da juče držim u svojim šapama spisak dela iz bugarske i makedonske književnosti od kojih studenti srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu treba da izaberu po jedno delo,koje bi obradili u sklopu predmeta koji se bavi pregledom južnoslovenskih književnosti.Naravno,to nije u sklopu neke knjige,već je to fotokopirani spisak koji se daje studentima.Dakle,ne pričam o SFRJ,već o republici Srbiji,ali to nema veze sa samim člankom niti je podatak koji treba da se nađe u njemu.

Uf...`ajde pogledaj jopet.Kada sam pričao o književnosti (a pominjao sam samo Makedonsku književnos`),upotrebio sam veliko slovo,a kada sam pričao o jezicima (i makedonskom i bugarskom),upotrebio sam malo slovo.Ne vidim šta ti tačno smeta u mom sfaćanju pravopisa,a pogotovo mi nije jasno kak`e to veze ima sa tekućom pričom. Crni Bombarder!!! (†) 19:08, 28. januar 2010. (CET)

staviti da je pisao bugarskim a da je kasnije taj jezik poslužio za normiranje makedonskog jezika - sve si tačno rekao, Vojvodo. Ponekad je istina problematična.-ako bi se detaljno razjasnilo ne bi moralo ni na koji način da bude problematično a polurečenice i polutvrdnje lako mogu da se izrode u najraznovrsnija (često zlonamerna) tumačenja (da se razumemo ja ne nameravam da Vikipedija nameće određeno tumačenja ali nameravam da se daju potpuni podaci kako bi šansa za pogrešno tumačenje bila svedena na minimum). Dao bih jedan primer: prota Mateja Nenadović je prilikom rada na zakonodavstvu ustaničke Srbije koristio i Nomokanon svetog Save ali u članku o Ustaničkoj Srbiji (ili kamo sreće o njenom sudskom uređenju) ne bi bilo dovoljno da se navede samo taj podatak jer iz njega sledi da se srpsko uređenje zasnivalo na srednjovekovnom uređenju (što suštinski nije tačno). Ako se samo bugarski jezik posmatra kao statična kategorija a sve ostalo kao promenljivo onda je ono tumačenje koje sam nagovestio jedino moguće. Ali ako sa druge strane (nisam siguran da je tako ali mislim da je verovatno tako bilo) i razvoj bugarskog jezika posmatramo kao dinamično, kao nešto što je u 19. veku u fazi normiranja onda oni navodi deluju mnogo logičnije. Još jedna napomena: ja ne pretendujem da je moja interpretacija bolja od drugih ili, još manje, da je jedina dobra. Samo ukazujem na koji način bi se mogli izbeći nesporazumi. --Vojvoda razgovor 21:07, 28. januar 2010. (CET)

Ako je već rapsra ovako dugačka mogao bi malo i članak da se proširi.--Vojvoda razgovor 21:13, 28. januar 2010. (CET)