Разговор:Григор Прличев/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Од кад то припадника ВМРО зовемо револуционарима?--Vojvoda 14:56, 17. јул 2007. (CEST)

Значи,ако некога у републици Македонији називају македонским књижевником и сврставају у македонску књижевност(шта год то значило),онда то треба да стоји у чланку.Значи,као што стоји бугарска варијанта,тако треба да стоји и македонска(још једном наглашавам шта год да под тим појмом подразумевамо) варијанта.Само тако ће сви вукови бити сити и све овце бити на броју. Црни Бомбардер!!! (†) 06:49, 1. мај 2008. (CEST)

Разумем - када je стојала само македонистичка (не македонска) вариjанта, ниси био забринут о неутралноj тачки гледишта:). Ако сада би хтели да будемо неутрални мора да обjаснимо детаљниjе - о томе што сам Григор Прличев се je изјашњавао Бугарином, али ипак, у Републици Македонији га називају македонским књижевником.--Станислав (разговор) 15:28, 1. мај 2008. (CEST)

Види овако,ја,колико год то желео,немам свемогуће око да видим све и свуда,па сам тако овај чланак спазио тек када си ти унео бугарски ПОВ у њега.Јасна је ствар око појашњења,тако да мислим да овде више нема проблема. Црни Бомбардер!!! (†) 10:14, 2. мај 2008. (CEST)

Нема проблема. Jа ипак мислим да jе бугарски ПОВ у овом случаjу НПОВ - jeр се ГП никад није изјашњавао Македонцем у етничком смислу, али мени je важниjе да у теби постоjи желба о обjективности. Поздрав,--Станислав (разговор) 16:17, 2. мај 2008. (CEST)

Станислав, и jа се слажем с тобом - човек нигде не пише да jе нешто друго од бугара. Зато морамо избрисати македонистични POV. Види колико извора за бугарско порекло. Македонистичну лаж само jедан извор шири, и то нема година и место издавања. Bogorm (разговор) 20:37, 5. јун 2009. (CEST)

Референце

За све референце које се убацују у чланак,било би лепо да се између <ref></ref> кодова поред наведеног линка остави и цитат дела који потврђује тражену тезу да би се избегли евентуални неспоразуми.Дакле,ако се тражи потврда да је писао искључиво на грчком и бугарском језику,треба навести његове речи да он користи само са та два језика за писање. Фала ви на разумевање. Црни Бомбардер!!! (†) 07:45, 14. март 2009. (CET)

Ако сe референца односи на чињеница да je Григор Прличев писао на одреденом језику, мислим да е довољно да се стави дело на том језику. Читаво дело jе доказ који потврђује ову тезу.

За предлог да се остави и цитат дела који потврђује тражену тезу се слажем.

Не разумем зашто jе избришан моj захтев за референцу--Станислав (разговор) 11:34, 14. март 2009. (CET)

1. То није довољно,јер нити је то оригинал (можда и јесте,ал` то није битно),нити је ико од нас овде лингвиста,па треба да на основу текста закључује који је језик у питању.Дакле,линк ка делу не ради посао,тражи се потврда да је он навео да пише на грчком и бугарском језику,до тада ће стајати шаблон {{чињеница}} уз ту констатацију.
2. Драго ми је да се слажемо око тога,пошто претходни линк који си оставио као референцу то није потврђивао или је то барем мени промакло. Зато сам ти тражио да нагласиш.
3. Ја га нисам обрисао,тако да га слободно врати,немам сумње да ће се олако наћи референца за то да има оних који га сматрају македонским (у етничком смилсу тог појма) писцем. Црни Бомбардер!!! (†) 13:05, 14. март 2009. (CET)

Да, претходни линк ниje био потпуно коректан. Требало je читалац да тражи у иностраном тексту, да би пронашао "заради българското ми произношение..." (због мог Бугарског изговора...) и т.д.

Ja могу да потражим jош референце који потврђује да je он писао на бугарском (па и на грчком), али не могу да тражим да је он сам уопштио да пише само на грчком и бугарском језику. Колико автора у свету оставили су потомцима текстови: "Jа сам писао на том и том jeзику..."? Да jе он писао на грчком и бугарском je тврдња у тексту. Тамо не пише да jе он користио само са та два језика за писање, већ да je он писао на њима. Ако неко има референце да je он писао и на турском, румунском и т.д., слободно може да додаje информациjу, а ми да тражимо референце. Међутим, могу да наћем изворе како je сам ГП сматрао на питању о свом jeзику, али мислим да то ниjе сад потребно.

Г.Прличев je имао идеjе о стварању заедничком словенском jeзику (чак jе и покушао да пише тако), но ниjе имао колебања о припадности свом jезиком...

Знам да ће се олако наћи референца за то да има оних који га сматрају македонским (у етничком смилсу) писцем. Jа желим да се пружи свакоме могућност упоредити референце - шта jе он сам тврдио, а какви су неке из нове рефлексиje.--Станислав (разговор) 14:46, 14. март 2009. (CET)

1. Океј,нисам разумео тај део (сад видим да је линк био валидан),ти јужни дијалекти ми нису јача страна,зато сам и тражио додатно појашњење.
2. Дакле,тражи се референца у којој он наводи да су језици на коме ствара грчки и бугарски (тражи се потврда за оба,заједно или појединачно).Битно је како га он назива,а не како га други тумаче или називају,јер су самопрокламовани потомци Александра Великог искористили његов језик за нормирање свог.Само таква референца је прихватљива,све остало (почевши од линкова ка његовим сабраним делима) ће бити уклоњено.
3. Додајте то у чланак,ваљда је појента да чланак буде већи и тачнији,а не одмеравање дужина.
4. Мени је битна валидност референци,а ви ваше ратове водите на другим местима.

Фала на разумевању. Црни Бомбардер!!! (†) 21:56, 16. март 2009. (CET)

Ako se navodi da je pisao na odredjeni nacin ili odredjenim jezikom relevantna referenca bi bila neka knjizevnoistorijska studija o njegovom radu gde isgurno stoji i to na kom jeziku je pisao.--Војвода разговор 09:36, 28. јануар 2010. (CET)

Јесте,али је овде проблем политичке,а не лингвистичке природе.Бугари,автоматски,сматрају њега Бугарином и његов језик автомстски бугарским и то пише у свакој њиховој боговетној књизи (смем се окладити у то),а велико је питање да ли је језик његових дела био књижевни бугарски или није.Са друге стране,у то доба,македонски језик (у данашњем смислу) није био нормиран,тако да би свако к`о каже да је писао македонским лупао к`о максим по дивизији.(Заправо,управо је језик који он користи у својим делима искоришћен за нормирање модерног македонског језика,ако сам добро сконтао ситуацију.)Не треба губити из вида и да се Прличев,у Србији,изучава као део Македонске књижевности. Црни Бомбардер!!! (†) 12:30, 28. јануар 2010. (CET)

Схватам у чему је проблем. Сумњам да се политички проблем, ма какав он био, може решити позивањем на лингвистичку литературу. С друге стране не мислим да је једино референтан извор података о томе којим језиком је писао неки књижевник његова изјава који је језик у питању (заправо у огромном броју случајева такво изјашњавање би било потпуно бесмислено). Податак да је језик којим је писао послужио за нормирање модерног македонског језика морао би да се нађе у чланку. С друге стране онда би проблематично било ставити да је писао бугарским а да је касније тај језик послужио за нормирање македонског језика (исправите ме ако грешим, али ако је ствар оваква из ње могу да следе неугодни и врло вероватно нетачни закључци). Да закључим ако је ствар око језика контроверзна онда заслужује посебан одељак где би се, мање више, детаљно објаснило у чему је проблем са навођењем квалитетних извора. Мислим да би тако ствар могла да буде разјашњена.--Војвода разговор 16:57, 28. јануар 2010. (CET)

ставити да је писао бугарским а да је касније тај језик послужио за нормирање македонског језика - све си тачно рекао, Војводо. Понекад је истина проблематична. Bogorm (разговор) 18:47, 28. јануар 2010. (CET)

Мени не пада на памет који други извор да прихватимо као валидан.У бугарским историјама књижевности сигурно да пише да је писао на бугарском,као што у македонским пише да је писао на македонском.И то је јопет трла баба лан.

На ен.њики стоји In translating the Iliad, Parlichev was among the first authors to write in his native Ohrid dialect. He is therefore also regarded as a founding figure of the literature of the later standardized Macedonian language. (уз пратећу референцу.)

Проблем је што су и једни и други заинтересовани само да македонују/бугарују,а никог не занима да пише о самом човеку и његовом делу,а код нас тешко да има доступне литературе да се појасни проблем на валидан начин. Црни Бомбардер!!! (†) 17:45, 28. јануар 2010. (CET)

Имаш ли извор за тврдњу: се Прличев,у Србији,изучава као део македонске књижевности? Збиља си хтео рећи Србији, не Југославији, југославско доба? Не разумем зашто користиш велико слово за придев македонски, а за бугарски мало слово? Bogorm (разговор) 18:47, 28. јануар 2010. (CET)

Чудним сплетом околности,имао сам прилике да јуче држим у својим шапама списак дела из бугарске и македонске књижевности од којих студенти српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду треба да изаберу по једно дело,које би обрадили у склопу предмета који се бави прегледом јужнословенских књижевности.Наравно,то није у склопу неке књиге,већ је то фотокопирани списак који се даје студентима.Дакле,не причам о СФРЈ,већ о републици Србији,али то нема везе са самим чланком нити је податак који треба да се нађе у њему.

Уф...`ајде погледај јопет.Када сам причао о књижевности (а помињао сам само Македонску књижевнос`),употребио сам велико слово,а када сам причао о језицима (и македонском и бугарском),употребио сам мало слово.Не видим шта ти тачно смета у мом сфаћању правописа,а поготово ми није јасно как`е то везе има са текућом причом. Црни Бомбардер!!! (†) 19:08, 28. јануар 2010. (CET)

ставити да је писао бугарским а да је касније тај језик послужио за нормирање македонског језика - све си тачно рекао, Војводо. Понекад је истина проблематична.-ако би се детаљно разјаснило не би морало ни на који начин да буде проблематично а полуреченице и полутврдње лако могу да се изроде у најразноврснија (често злонамерна) тумачења (да се разумемо ја не намеравам да Википедија намеће одређено тумачења али намеравам да се дају потпуни подаци како би шанса за погрешно тумачење била сведена на минимум). Дао бих један пример: прота Матеја Ненадовић је приликом рада на законодавству устаничке Србије користио и Номоканон светог Саве али у чланку о Устаничкој Србији (или камо среће о њеном судском уређењу) не би било довољно да се наведе само тај податак јер из њега следи да се српско уређење заснивало на средњовековном уређењу (што суштински није тачно). Ако се само бугарски језик посматра као статична категорија а све остало као променљиво онда је оно тумачење које сам наговестио једино могуће. Али ако са друге стране (нисам сигуран да је тако али мислим да је вероватно тако било) и развој бугарског језика посматрамо као динамично, као нешто што је у 19. веку у фази нормирања онда они наводи делују много логичније. Још једна напомена: ја не претендујем да је моја интерпретација боља од других или, још мање, да је једина добра. Само указујем на који начин би се могли избећи неспоразуми. --Војвода разговор 21:07, 28. јануар 2010. (CET)

Ако је већ рапсра овако дугачка могао би мало и чланак да се прошири.--Војвода разговор 21:13, 28. јануар 2010. (CET)