Razgovor:Dejan Stojanović/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Šta je sad pa tačno ovo?Romansirana avtobiografija?Jer ovo treba da bide enciklopedijski članak ili esejistička oda?
`ajde kad čovek pređe preko prve rečenice i dođe do druge,mož` samo da se podega i počeška po glavi.Kol`ko ja sfaćam,jedan kaže da njegovu poeziju karakteriše refleksivni,a drugi kaže da je karakteriše ton.Ili i jedan i drugi kažu nešto drugo.Treća rečenica uvoda je čis` školski primer neovisnog i posve neutralnog izvora.Mislim,citat iz pogovora njegove knjige.Kol`ko se ja razmem,pogovore pišu ljudi koji će da nafale pisca i samu knjigu,a sad ispada da deo (neovisnih) kritičara zastupa takav stav.
Posle narednih nekoliko rečenica iz Biografije i uz ono Mičigensko jezero koje izbacih iz članka,ovom članku je neophodna dobrana prerada,a bogami mu fali i neutralnosti. Crni Bombarder!!! 
(†) 02:48, 16. oktobar 2010. (CEST)
Odgovor
Divno, g-dine Crni Bombarderu, i bravo! Vaša briga je samo za pohvalu i služi vam na čast. Verovatno ćete “dobiti” još neku zvezdicu za dušebrižništvo i vrednoću ispoljenu u traženju nečega čega nema.
Prvo da vas pohvalim na trudu uloženom u priređivanje vaših tekstova na Vikipediji, koji su pretežno, ako se ne varam, o tvrđavama, šancima i sličnim temama. Za pohvalu je jednostavnost vaših tekstova i na dobrom ste putu; ovo iskreno mislim. Ipak, vratiću se nekim vašim tekstovima kasnije da bih vam, s najboljim namerama, ukazao na neke stilske i gramatičke greške, a nikako da dovodim u pitanje vašu stručnost jer je očigledno da vi ove teme poznajete (tvrđave, šance i slično).
S druge strane, nerazumljivo je kako neko ko piše o šancima, kulama i tvrđavama može biti toliko samouveren i drzak u sudovima i ocenama o poeziji, kritičarima, predgovorima, esejistici, odama. Vi niste ponudili ništa osim nekoliko nesrećno sklopljenih, patetičnih reči za koje mislite da su dovoljne da opravdaju vaše nedvosmisleno maliciozne stavove i namere . Ili, možda mislite da ako vi nešto kažete, to automatski postaje istina, nezavisno od toga da li je reč o temama i ljudima o kojima očigledno posedujete malo znanje? Ili mislite da je samo dovoljno reći nešto, bez potrebe da se to što je rečeno obrazloži civilizovanim tonom i argumentima koji dolikuju saradnicima enciklopedije?
Da bi se vaši stavovi shvatili ozbiljno vi ih morate potkrepiti činjenicama i obrazložiti na isti način kako to zahtevate od drugih. Ako to ne radite, ili je ovo samo izuzetak, onda se vaši stavovi i komentari ne mogu shvatiti ozbiljno iz prostog razloga što se takvi komentari smatraju arbitrarnim. Dakle, ono što očekujete od drugih, morate i sami primenjivati da biste s autoritetom stručnjaka mogli govoriti o datoj temi. Zato vas najljubaznije molim da odgovirite na nekoliko dobronamernih pitanja, koja je sasvim logično postaviti na osnovu vaših ne samo izuzetno sarkastičnih komentara, nego u isto vreme ispod nivoa protokola Vikipedije o uljudnom ponašanju i naročito o poštovanju drugih osoba:
- Kako neko ko se bavi drugačijom tematikom od biografija generalno i, u ovom slučaju, biografija pisaca, može posve merodavno dovoditi u pitanje i ove teme, odnosno kakve su njegove (vaše) kvalifikacije za to? Iz vašeg komentara nije jasno šta vi mislite šta je to ton u poeziji. Takođe nije jasno šta ste hteli reći uopšte. Kada je u pitanju ton, očigledno je da ne znate šta je to ton u poeziji. Ovde je odgovor, preuzet iz knjige A Poetry Handbook (Mary Oliver) koji je istovremeno i odgovor u vezi s dikcijom. Bilo bi važno i uputno da vi koji pišete članke shvatite i znate stvari o kojima tako nevešto pokušavate da izričete besmislene sudove:
:Dikcija i ton “Vodite računa o svom govoru (jeziku)! kažete nekome ko se se poslužio slengom ili žargonom. Šta stvarno mislite jeste – “Vodite računa o svojoj dikciji.”
Ukupni efekat dikcije nekog knjižzevnog dela, uz druge elemente, kao što su izbor teme, slike, dizajn, jeste ton.
Ovo ne kaže ni prvi ni drugi ni treći, nego Meri Oliver, dobitnik Pulicerove nagrade i drugih najznačcajnih američkih nagrada za poeziju. (Izvor: Mary Oliver, A Poetry Handbook, str. 76) Ovo je bio odgovor u vezi s tonom jer sigurno od vas ne bismo dobili ni približan odgovor, osim paušalnih ocena.
Slobodno možete reći da ne znate ako ne znate i dobićete zadovoljavajući i precizan odgovor.
- Šta je ton u poeziji? Ovo je sasvim dobronamerno pitanje, jer moramo da utvrdimo šta vi mislite ili znate o tonu koji pominjete sa sarkazmom. Takođe: Šta je refleksivnost u poeziji?
- Treća rečenica uvoda je … (ovo je vaša rečenica) čist primer nepoznavanja gramatike srpskog jezika, jer vi očigledno ne znate šta je enklitika. Ova rečenica mora imati jeste umesto je, da bi bila ispravna, ili jednostavno - glasi, umesto je. Ovo je samo komentar, ali nije jasno po čemu je taj komentar tačan. Da li vi poznajete predmet o kojem govorite, da bi vam se verovalo? Kakva su i kolika vaša znanja o poeziji?
Vašim sarkastičnim rečima, vi izričete sud, a sud može biti formiran samo ako se nešto zna o onome o čemu se piše ili govori.
- Pogovore pišu ljudi koji će da nafale pisca. Jeste li mislili reći – da hvale, ili mislite da vaš sarkazam ima opravdanje i kada krajnje neumesno kršite gramatička i pravopisna pravila? Ili vi stvarno mislite da je ispravno reći – nafale? Ovo je važno znati da bi se mogao voditi ozbiljan razgovor.
- Takođe, kada u trećem pitanju iz vašeg teksta pitate: “Jer ovo treba da bide …” da li ste mislili: Je l’ ovo treba da bude, ili mislite da je vaš način ponašanja primeren ljudima koji su saradnici Vikipedije?
- Još jedan primer: “Posle narednih nekoliko rečenica iz Biografije i uz ono Mičigensko jezero koje izbacih iz članka,ovom članku je neophodna dobrana prerada,a bogami mu fali i neutralnosti. Crni Bombarder!!! Šta ste ovde mislili? Ovo je čist primer nepotkrepljene tvrdnje. Da li vi očekujete da vam se mora verovati na reč?
- Izbaciste Jezero Mičigen iz članka. Svaka čast. Da li mislite da Jezero Mičigen nije veće od Jadranskog mora? Da li mislite da Jezero Mičigen nikako nije moglo biti inspirativno za poeziju? Da li vam je zasmetala upotreba izraza Mičigensko jezero umesto – Jezero Mičigen. Jezero Mičigen je bukvalni prevod dok je drugačiji izraz višse u skladu sa sličnim primerima u srpskom jeziku kada je reč o jezerima – Skadarsko jezero na primer? Vi ste stvarno napravili veliki podvig izbacivanjem Jezera Mičigen, samo ste zaboravili da navedete glavnu stvar – razlog? Otuda, prethodnih nekoliko pitanja treba da vam posluže da dokažete šta u njima nije tačno.
Ovde su odgovori na vaša pitanja u delu Rane godine:
- Ne postoji zvanični centar Metohije, ali svako ko ima minimalno znanje o Metohiji zna da je Peć, u striktnom smislu reči Metohija, njen najreprezentativniji grad (i okrug); mesta i opštine koje pripadaju Pećkom okrugu čine srce Metohije. U svakom slučaju, ovo nije tekst o Peći, tako da nije toliko važno da li je ovaj podatak u tekstu ili nije, ali je svrha Vikipedijinih tekstova da ponude i određenu aromu, između ostalog, zbog same prirode elektronskog medijuma koji dozvoljava opširniju obradu pojedinih tema nego slični tekstovi u knjigama s ograničenim prostorom.
- Traži se izvor jeste forma koju upotrebljavate tako često u delu teksta Rane godine. Ali, problem je u tome što nije jasno šta vi zapravo želite da znate? Naime, da li tražite izvore za:
- paradokse i apsurde komunizma?
- izvore koji će potvrditi da je Kosovo bilo multietnička zajednica?
- izvore da je osoba o kojoj je reč odrastala na Kosovu?
- ili izvore da se ta osoba susrela sa paradoksima i apsurdima komunizma u multietničkoj zajednici Kosova?
Odgovori na ove pretpostavke:
- Ukoliko neko traži izvore za paradokse i apsurde komunizma, to je isto kao kada bi neko tražio izvor, ili dokaz, da je mrak crn. Praksa je odgovorila na ovo pitanje i o tome je besmisleno trošiti reči.
- Izvor za dokazivanje da je Kosovo bilo multietnička zajednica bio bi besmislen jer je to očigledno.
- Ukoliko neko sumnja da je osoba o kojoj je reč odrastala na Kosovu, to je takođe besmisleno dokazivati jer je to činjenica koja se da lako proveriti u biografskim podacima, a takođe i pojedini srpski pisci ovo znaju, čak i pesnici iz drugih republika bivše Jugoslavije koji su gostovali u Peći kao pesnici.
- Ukoliko je nekome nejasno kako se mlada osoba (ili dete) mogla susresti s paradoksima života na Kosovu, najjednostavniji dokaz za to su demonstracije 1968. Nezavisno od političke pozadine dešavanja na Kosovu, ova dešavanja su se morala odraziti na svu decu; i albansku i srpsku. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što su roditelji koji su znali da će biti demonstracije javljali deci da ne idu toga dana u školu. Nije potrebno dokazivati nešto što je očigledno.
- Traži se izvor da je osoba iz teksta često odlazila u susedne gradove – Bar, Petrovac ... Da li se vi šalite?
-
- Svako ko je živeo u Sutomoru ili letovao u tom gradu po dva, tri meseca godišnje često je odlazio u Bar, jer je Bar samo pet kilometara udaljen od Sutomora (niko nije ni mogao sagraditi kuću u Sutomoru bez odlazaka u Bar gde su locirana sva stovarišta).
- Petrovac je udaljen od Sutomora samo 18km.
- Budva je udaljena od Sutomora oko 30 km.
- Sveti Stefan i Miločer su čak bliži Sutomoru od Budve.
- Ni ostali pomenuti gradovi nisu previše daleko.
- Prve memorije osobe iz teksta vezane su za Tivat u kojem je osoba o kojoj je reč provela celo leto kada je imala šest godina (pre izgradnje kuće u Sutomoru), a da ne govorimo o kasnijim posetama.
- Ne samo da je on često posećivao ove gradove, nego za vašu informaciju, čak i mnoge druge gradove u Crnoj Gori - Podgoricu, Nikšić (u kom gradu ima rodbinu, kao i u Petrovcu ili Cetinju), Berane, Kolašin ...
- I dok je živeo u Peći, odlazio je često u Sutomore, pored dugih letnjih odmora.
- Tražite izvor za činjenicu velikog prisustva vode i mora u njegovim pesmama. Opet, da li se šalite? Pretpostavlja se da će dobronamerni čitalac Vikipedijinog teksta ovu činjenicu već znati ili se sam u nju uveriti jednostavnim čitanjem knjiga. Samo da navedem nekoliko pesama iz knjige Krugovanje nastalih ranih osamdesetih godina prošlog veka:
- Pesma "Crna Gora", str. 22, ciklus Svici, Krugovanje, Narodna knjiga, 1993. (pesma je napisana 1980. ili ’81.)
- Pesma "Stapanje" (galaktičko more), str.11
- "Milenarija", str. 14
- "S druge strane vida", str. 26
- "Staze", str. 31
- "Uspon varvarina" (svemirski akvarijum), str. 42
- "Plavo", str. 46 (Vidi voda vodi vid njegov u dubinu plavog mora)
- "Ptice zovu", str. 50
Nabrajati dalje bilo bi suvišno, morate priznati. Ali, moram dodati i "Mediteransku kanconu" iz Plesa vremena. I voda i planine mogu se susresti u mnogim njegovim pesmama i na engleskom, takođe. Što se tiče planina, suvišno je nabrajati opet mnogobrojne primere, i u pesmama na srpskom i na engleskom, ali navešćemo već pomenutu pesmu "Crna Gora", zatim – "Čovek i planina", str. 47; "Plava planina", str. 48 (Krugovanje). :#Traži se izvor da je živeo na Jadranskoj obali. Ovo se može lako proveriti, jer mnogi ljudi znaju da je njegova porodica imala veliku kuću u Sutomoru (koja je prodata pre deset godina). Kakav izvor tražite? Prijavu prebivališta? Dokaze od komšija iz Sutomora? Izvod iz knjige rođenih? (Postoji fotografija sa učenicima iz Sutomora, ako želite da je vidite.) Kakav vam je dokaz potreban? Zašto sve ovo radite? Za koga radite? Šta je vaš cilj? Ovo očigledno nisu pitanja koja koriste Vikipediji, već joj štete, i vi ih izričete posve privatno, a ne kao stručnjak ili dobronamerna osoba.
Tragično je otkriti čime se sve ljudi bave i šta ih muči, a naročito suočiti se sa očiglednom mržnjom prema čoveku od koga niko nije imao štetu u srpskoj kulturi, osim koristi, i koji je odsutan već dvadeset godina. Tragično je i sramota, takođe, da se jedan plemenit i značajan poduhvat kao Vikipedija umanjuje ovako nedoličnim nastupima, komentarima i zahtevima, tonom ispod svakog nivoa, neskriveno malicioznom, i sa očigledno drugačijim ciljevima i namerama nego što bi trebalo da budu ciljevi Vikipedijinih saradnika.
- Malo niže, u vašem tekstu, tražite izvor za „Njegovi prvi nagoni, što je ostalo prisutno tokom celog njegovog života“. Svako ko zna Stojanovića zna da je ovo bilo prisutno tokom celog njegovog života. Želite li kontakt s ljudima koji znaju ovo i koji se sećaju spaljenih rukopisa (koji su većinom bili na filozofske teme)? Njegova najbliža prijateljica, još iz osnovne šskole, tužilac je u Beogradu. Želite li kontakt s njom? Njegov prijatelj iz Peći, koji se seća spaljenih rukopisa, profesor je na Arhitektonskom fakultetu (slikar i istoričar umetnosti) u Kosovskoj Mitrovici. Želite li kontakt s njim? Šta vi zapravo žzelite?
- Traži se izvor za nagone usmerene prema filozofiji, kao da to nije očigledno u svim njegovim knjigama, što potvrđuje i Šutićev tekst, da navedemo samo jedan primer od jednog od najznačajnih srpskih estetičara (čiji se tekst o Umbertu Eku koristi kao referenca na zvaničnom Ekoovom sajtu). Ili možda želite reći da su svi ovi ljudi ono što vi kažete, paušalno i bez ikakve podloge, ili postoji neka vrsta intelektualnog reda koji vi kabadahijski rušite, a pod firmom da se zalažzete za red na Vikipediji?
Ne koristite, g-dine Crni Bombarderu Vikipediju kao platformu ili poligon za sprovođenje svojih, blago rečeno, čudnih i malicioznih stavova. „Prava pesnička duša.“ Dobro bi bilo da nam date izvore i dokaze o vašem poznavanju duše, kao i o poznavanju duše o osobi kojom se iz očigledno samo vama poznatih razloga bavite, pored toliko drugih tema i osoba bližih vašem polju rada i interesovanja.
Da pređem na vaše tekstove (pretpostavljam da su tekstovi o tvrđavama i kulama vaši jer se nalaze na vašoj stranici) u koje možete uložiti još malo truda, ili makar ispraviti ono što će ovde biti navedeno (iako su vaši tekstovi bolji i jednostavniji; čak pismeniji od mnogih drugih).
Ukoliko vi očistite svoju dušu od bezrazložne mržnje prema ljudima o kojima očigledno ništa ne znate, i ako se budete više bavili temama iz vašeg polja ekspertize, onda možete biti na dobrom putu da uradite neke dobre stvari.
Možda ste primetili da su mnogi tekstovi, čak i o piscima, pisani nevešto i sa mnogim stilskim manama, pa čak i greškama. Zašto se ne bavite time, ili makar sami ne ispravljate ili doterujete mngobrojne tekstove koji zahtevaju doradu i stilsku obradu. Vi, u ovom slučaju, činite štetu Vikipediji, jer neosnovano i bez ikakvog znanja o tematici o kojoj govorite pokušavate da sprovedete neki drugi cilj, koji nije ni književne prirode ni enciklopedijske, već je motivisan nekom vrstom iracionalne mržnje.
- Da li vi poznajete osobu o kojoj pišete?
- Da li ste čitali njegove knjige?
- Gde su vaše logično i civilizovano obrazložene tvrdnje i teze koje dolikuju nivou na kom Vikipedija treba da bude, a koji vi svojim komentarima narušavate?
Što se tiče vaših tekstova, iako generalno jesu informativni, dobro bi bilo da vodite računa o omaškama (kada ste već tako vredni). Vi niste u potpunosti svesni kako se upotrebljavaju enklitike. Ovo govorim s najboljim namerama jer je izuzetno važno održavati kvalitet tekstova, a takođe i nivo u ophođenju s drugim saradnicama. Neosnovan otpor prema nekome nije poželjan na bilo kojoj enciklopediji; ljubaznost i civilizovanost mora biti uslov i norma ponašanja, a vi, umesto da služite kao primer, kršite ove norme.
U vašem tekstu Palanka:
- Ime je turskog porekla. Iako vi smatrate da se subjekat podrazumeva, ova rečenica ne može opstati kao nezavisna rečenica bez reči palanka, jer ovako logički može biti da je ime (reč – ime) turskog porekla, a vi verovatno mislite na palanku, a ne na ime.
- utvršenje (treba ispraviti jer govorite o utvrđenju.)
- S spoljašnje (ne mogu biti dva slova s jedno ispred drugog, već se u tom slučaju upotrebljava sa.
- Sa spoljašnje strane pristup je takvoj ogradi branio prokopani zaštitni jarak. Rečenica kako ste je vi napisali znači da je pristup branio prokopani zaštitni jarak (pristup je postao branilac), a vi ste sigurno mislili da je prokopani jarak branio pristup ogradi, u kom je slučaju trebalo napisati da Sa spoljašnje strane, pristup takvoj ogradi branio je prokopani zaštitni jarak (uz druge, i tačne, moguće verzije ove rečenice).
- zapravo čardaci – treba zapeta iza čardaci (ovo je umetak bez koga rečenica može opstati i kao takav kada već koristite prvu zapetu, morate upotrebiti i drugu (spojevi ovakve vrste obično se odvajaju zapetama).
- Palanke su imale veći značaj u 16. i 17. veku. Mislili ste verovatno da su imale najveći značaj tada, jer ako ste mislili samo da su imale veći značaj, onda ste morali navesti u odnosu na šta. Ovako kako je napisana rečenica je nepotpuna i ne može se smatrati nezavisnom rečenicom po pravopisnim i gramatičkim pravilima.
Šanac: Tvrđava Podela prema gradnji:
- Privremena utvrde – treba privremene (ovo je očigledno omaška, ali kad ste već tako vredni bolje je da trošite energiju na pametnije stvari nego da omalavožavate ljude o kojima ne posedujete znanje).
- Ispred ili oko same utvrde se nalazilo – opet, treba ispred ili oko utvrde nalazilo se ... Ovo nije omaška, već nepoznavanje jezika, a vi ste sigurno imali dovoljno vremena da ovo ispravite jer ovo nije štamparska greška u knjizi koja se teško može ispraviti kada je već odštampana.
- U samoj utvrdi su pored zgrada za vojnu postavu, bile i zgrade ... Bolje bi bilo napisati: U samoj utvrdi, pored zgrada za vojnu ostavu, bile su i zgrade neophodne ...
Gradske tvrđave
- Slovensko gradište
U sledećoj rečenici nije ostvareno slaganje vremena na odgovarajući način: ... karakteristična za Slovene koji žive u rodovskoj zajednici i ostala je među njima do … Kad je već reč o davno prošlim pojavama i kada već upotrebljavate reč opstala u prošlom vremenu, onda je bolje upotrebiti prošlo vreme za Slovene koji su živeli u rodovskoj zajednici, a ne - koji žive.
- Gradišta su običnom – treba obično.
Unutar bedema se nalazilo – treba – nalazilo se.
Ovo su bili samo neki primeri. Ali, na vašoj korisničkoj stranici, koja bi morala biti besprekorna, vi kažete u prvoj rečenici teksta: Ostala je gomila ne pospremljenog krša, a treba nepospremljenog (to je jedna reč). Nećemo govoriti o suviše arogantnom tonu osobe koja, umesto da kao korisnik (ili neko sa jačim statusom u Vikipediji) motiviše druge, ona im unapred poručuje da oni neće to “uraditi tako dobro kao on”. Tekst na vašoj stranici nije ni romansirana biografija, ni uputsvo, ni poziv na saradnju, ni esej, nego otvoreno omalovažavanje potencijalnih saradnika, ili ono što bi se prostim rečnikom nazvalo – ubijanje u pojam.
Dalje u tekstu kažete – Pored toga u skoro je okončano ... Verovatno ste mislili skoro (to je obična omaška), ali vi nemate vremena da popravite svoj „krš“ jer toliko „brinete“ o tuđem „kršu“ koji „jedino vi, i samo vi u celom svemiru, možete ispraviti.“
Ljubaznošsću ljudi iz PTTa da daljneg, treba do ... e samo da treba do, nego je bolje upotrebiti do daljeg umesto daljneg. Pošto za sve pod suncem, nebom i mesecom tražite izvore, za ovo vam evo jednog od najjednostavnijih izvora – Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna.
Da bi vam se verovalo, vi morate sami poštovati ono što propovedate i morate dokazati da vi dobro znate šta je to ton u poeziji, filozofija, šta je esej i koje vrste eseja postoje. Bilo bi lepo da kupite i neku knjigu o lepom ponašanju i ophođenu u civilizovanom svetu. Vi nigde niste ponudili nijednu logičnu rečenicu osim gomila besmislica. Vaše rečenice, i pored toga što vi žarko želite da dokažete smisao za humor, nagone čoveka ili da plače ili da se smeje. Pre ovo prvo.
Nadamo se da će neki ozbiljniji i odgovorniji adminstrator ukloniti zahteve Crnog Bombardera iz teksta. Vikipedija nije cirkus, nego ozbiljan projekat. Pilot1102 (razgovor) 23:23, 16. oktobar 2010. (CEST)
Fala vi lepa,na opsežno i nadasve inspirativno izneto mišljenje o mojoj personi i nekim njenim aktivnostima,ali ovde se ne radi o mojoj,vešoj ili nekoj 7652 personi,već o tome kako ova romansirana avtobiografija može postati enciklopedijski članak.
Da bi se ovo postiglo,potrebno je uneti u članak nezavisne i neutralne izvore o temi,a ne esejistička pojašnjenja.Daklek,potrebno je navesti izvore u kojima se nešto navodi,a ne memorije osobe iz teksta.
Vr`ćem u teks` odgovarajuće šablone,jer nisu navedeni traženi izvori. Crni Bombarder!!! (†) 15:20, 14. decembar 2010. (CET)
- Iz poštovanja prema Vikipediji, a i da bismo okončali ovaj cirkus koji Crni Bombarder uporno želi da nametne kao standard, odstranili smo deo teksta Rane godine.Ipak, molimo dobronamerne urednike Vikipedije da obrate pažnju na rečenice i “stil” Crnog Bombardera i da sami procene o kakvoj se osobi radi. Već smo ranije naveli dovoljno primera. Ovde ćemo navesti samo početak prve rečenice (iz novog komentara) Crnog Bombardera: Fala vi lepa,na opsežno i nadasve inspirativno izneto mišljenje ...Iako Crni Bombarder tvrdi da se ovde ne radi o njegovoj personi, mora priznati da se ipak radi o njemu, jer je logično postaviti pitanje kako osoba koja ovako piše može biti merodavni arbitar o bilo čemu vezanom za književne i akademske teme?
Trik kojim se Crni Bombarder služi sadržan je u ideji da on to radi u ime Vikipedije. Ali, Crni Bombarder zaboravlja da to nije apsolutno i bezuslovno pravo, već da je zasnovano, pre svega, na dobronamernosti. Ako neko stvarno želi da poboljša članak, onda to mora činiti civilizovanim i neutralnim tonom, a ne uvredljivim. Očigledno, to nije bio cilj Crnog Bombardera, već samo izgovor za maskirani napad na ličnost iz članka iz samo njemu poznatih razloga. Pilot1102 (razgovor) 00:37, 15. decembar 2010. (CET)
Krajnje neozbiljno samohvalisanje
Ovakav vikipedijski članak nemaju ni Crnjanski, Andrić, Pekić... Ovo je neukusno naklapanje i hvastanje, koje je lice o kojem je tekst po svoj prilici samo pripremilo i koje ne priliči Vikipediji.
Tekst treba svesti na razumnu meru -- dva pasusa i jedna slika i basta. Potrebno je dati i dokaze da Erdeljanović piše baš o porodici ovog lica, jer je prezime više nego banalno tj. ima ga u svakom drugom selu, kao i o iseljenjima delova porodice u Metohiju, uspešnosti kao "poslovni čovek" itd. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 113.68.101.185 (razgovor • doprinosi) | 22:35, 15. jun 2013.
Uzgred, što se tiče Pilot1102-a, jedino čime se to lice uopšte bavilo na Vikipediji je ovaj prilično anonimni Stojanović
Kao što se može videti: