Razgovor:Dragutin Kalor Milodanović/Arhiva 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Датуми и године рођења/смрти
На хрватској Википедији, према [1] (страна 90, фуснота 19) пише да је рођен 1847. а умро 1883. године. Исто тако, датум смрти је на хрватској Википедији прецизиран као 10. март 1883. док на српској Википедији пише фебруар 1883. Јасно је да је овде питање разлике у календарима, 10. март 1883. по грегоријанском је 26. фебруар 1883. по јулијанском који је тада био важећи у Србији. Где год је могуће да дође со забуне код датума, посебно за датуме који се тичу Србије до 1919. године, пожељно је користити оба календара или назначити о коме се календару ради да би се могућност забуне свела на минимум. --Ђорђе Стакић (р) 10:01, 18. мај 2011. (CEST)
- Zašto bi jedan nacionalistički članak u kojem piše da su Bunjevci Hrvati bio relevantniji od publikacija koje sam ja naveo? S dužnim poštovanjem prema mom nekadašnjem zemi, Robertu Skenderoviću, ali ja njega ne mogu nikako da uvažim jer ne samo što piše iz perspektive tipičnog hrvatskog povesničara, nego unosi podatke kojih nema u primarnim izvorima.--Епаминонда (разговор) 10:37, 19. мај 2011. (CEST)
Kalor/Karlo Milodanović (1847.-1883.) – bio je suradnik Ivana Antunovića u početku izlaženja »Bunjevačko-šokačkih novina«. Godine 1872. pokušao je pokrenuti list »Misečnu kroniku«, a 1873. s Božidarom Vujićem pokreće »Subotički glasnik«, koji je izlazio do 1876. godine. Te godine Milodanović bježi u Srbiju, pa su mađarske vlasti zabranile dalje izlaženje lista. Milodanović je u Srbiji prešao na pravoslavlje i sudjelovao u srpsko-turskim ratovima 1876. i 1877.-78. godine. – Vasa STAJIĆ, »Mađarizacija i demađarizacija Bunjevaca«, Letopis Matice srpske, knj. 325., sv. 1-3, Novi Sad, 1930., 185–186.
То! Нашли смо шта нам треба.--Епаминонда (разговор) 01:47, 12. јун 2011. (CEST)
Збиља вредан линк.--Епаминонда (разговор) 20:36, 13. јун 2011. (CEST)
Одабрана литература
- Dušan Petrović, Uspomena na Kalora Dragutina Milodanovića, Subotica 1894.
- István Szentgyörgyi, Eva Bazant, Subotička bibliografija 1870-1918, sv. II, Subotica 1993, 151-53.
- Kolozsi Tibor, Szabadkai sajtó (1848-1919), Szabadka 1973.
Članak sa hr. viki
(Ovaj članak bi mogao deset puta da stane u naš. Uradimo pet-šest članaka poput ovog, o Milodanoviću, bićemo u ne maloj prednosti.)
Kalor Milodanović je (1847. - 10. ožujka 1883.) je bio bački hrvatski novinar i jedan od nositelja hrvatskog nacionalnog preporoda u Bačkoj.
Borio se protiv mađarizacije. 23. rujna 1869. je zajedno sa još nekim subotičkim intelektualcima (Stipan Vujević, Ago Mamužić...), nositeljima hrvatskog nacionalnog preporoda u Bačkoj, uputio pismo potpore Ivanu Antunoviću [1]. U tom pismu se izjasnio Dalmatincem [1].
Kao preporoditelj nije značajan u promicanju hrvatske svijesti među bunjevačkim Hrvatima, jer je on zapravo promicao tezu da su "Bunjevci samo Bunjevci" i da nisu ni Hrvati ni Srbi. Tu tezu je promijenio kad je prebjegao u Srbiju, jer se ondje izjasnio Srbinom [2].
Preporoditeljski je bitan utoliko što se borio protiv mađarizacije i što je njegova borba za očuvanje nacionalne samobitnosti išla u tom pravcu da bunjevački Hrvati očuvaju svoj govor. Stoga je bio i pristašom teze da svi Bunjevci (i ini podunavski Hrvati) trebaju formirati svoj književni standard utemeljen na njihovoj štokavskoj ikavici, njihovom "posebnom putu", površno to argumentirajući kao posebnošću "bunjevačkog jezika", jer su tu istu štokavsku ikavicu koristila većina ostalih Hrvata sve do 1800-ih. [2].
Surađivao je sa biskupom Ivanom Antunovićem u početnom razdoblju izlaženja kalačkih Bunjevačkih i šokačkih novina. Kasnije je pokrenio i uređivao novine Subotički glasnik, koje su izlazile od kolovoza 1873.. Godinu dana prije, 1872. je pokrenuo novine Misečna kronika, za koje se pretpostavlja da je bio i uređivao.
Ugarske vlasti su mu zbog njegove djelatnosti prijetile da će ga uhititi, na što je Milodanović 1876. emigrirao u Kneževinu Srbiju, a vlasti su mu na to zabranile daljnje izlaženje njegovom listu Subotičkom glasniku.
U Kneževini Srbiji je dobio azil je nastavio raditi kao novinar sve do kraja života. Bio je sudionikom ratova između Kneževine Srbije i Turskog Carstva 1876. i 1877.-1878..[1], a nakon toga je prihvatio srpsku nacionalnost i prešao na pravoslavlje [2].
Izvori
- ^ a b v Croatica Christiana Periodica, Vol.59 No.- Svibanj 2007. Robert Skenderović: Suradnja biskupa J. J. Strossmayera i Ivana Antunovića
- ^ a b v Centar za politološka istraživanja Robert Skenderović: Uloga jezika u nacionalnim integracijama Hrvata i Srba u ugarskom Podunavlju
Komentari
Komentar predlagača
Komentar: Hteo bih da kažem koju reč povodom kandidature ovog članka za dobar. Naime, ovaj članak je započet još 10. maja ove godine, kada sam surfujući po netu u cilju da nađem nešto o Kalodanoviću naišao na članak A. Kuntića objavljen u Istorijskom časopisu kao i na kratak prikaz knjižice dr Dušana Popovića. Međutim, tada još nisam imao namere da proširujem članak do 30.000 i nešto bajtova, jer, tobože, kao volunter Gradskog muzeja u Subotici (za šta ne treba neka posebna potvrda, jer volunter je volunter 
) ja sam literaturu o Kalodanoviću sakupljao pre svega za mr Nevenku Bašić-Palković, bibliotekarku iz pomenutog muzeja, odnosno za njen članak koji će biti objavljen u narednom tomu Srpskog biografskog rečnika. Kao i u slučaju SBR-a, i Leksikon podunavskih Hrvata nije stigao do sveske u kojoj su obrađeni životopisi pod slovom M. Šta reći ljudi moji: prestigli smo ih u jednoj biografiji 
. LPH-a je zapeo kod slova I, tako da ne sumnjam da neće odoleti da virnu šta je korišćeno od literature za naš članak .
Što se tiče samog članka, vredi reći da je napisan na osnovu izvora iz prve ruke. Petrović i autori navedenih članaka iz Srbadije i Dela nesumnjivo da su bili u kontaktu sa Kalodanovićem, tako da su njih trojica (po meni) nezaobilazni. Ne kažem da nema još toga, ali želim skrenuti pažnju da nisam trenutno u stanju i mogućnosti da putujem u Begrad i pravim člansku za Narodnu biblioteku ne bi li proverio šta ima u časopisu Videlu. Takođe, teško bi mi palo da smaram osoblje Biblioteke Matice srpske da mi preko međubibliotečke pozajmice nabave Videlo (ionako su opterećeni raznim magistarskim i doktorskim radovima). Eventualno što može da se učini jeste da, kada se budem vratio u Suboticu, odem koji ponedeljak (jer tada se mogu uzeti stare novine na revers) u Gradsku biblioteku i uzmem Subotički glasnik i Misečnu kroniku na revers, skeniram njihove naslovne i objavim ih na ostavi, kao Petrovićevu knjižicu. A to ću biti u mogućnosti da učinim za dve do tri nedelje.
Toliko o tome,
--Epaminonda (razgovor) 16:39, 20. jun 2011. (CEST)
- Članak po svemu zadovoljava kriterijume za izbor u dobre članke. --Đorđe Stakić (r) 20:30, 26. jun 2011. (CEST)
Misečna kronika
U međuvremenu je nađena odgovarajuća slika za „Misečnu kronika“ (iz fonda MS) koja je poslužila kao ilustracija uz tekst.--Epaminonda (razgovor) 18:32, 29. jun 2011. (CEST)