Razgovor:Država/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Da li je u redu da se u ovom članku komentariše o Društvenom ugovoru kao nametnutom? U smislu da jednostavno ne postoji izbor, čovek kada se rodi, tačnije kada postane punoletan, prinudjen je da prihvati taj Društveni ugovor nezavisno od toga da li se sa istim slaže ili ne. Čak će i biti kažnjen ukoliko se ne slaže... Taj koncept mi je nekako kompletna suprotnost pravno definisanom ugovoru koji mora biti dobrovoljno i bez prisile prihvaćen od strane oba potpisanika... Ateista (razgovor) 15:28, 28. januar 2011. (CET)
- Takva je teorija društvenog ugovora, mi tu ništa ne možemo! Opisuje se, dakle, ono što ova teorija zastupa (a što ne mora biti tačno). --V i k i v i n dr e c i 15:32, 28. januar 2011. (CET)
Ne, ne, nisam kritikovao sam članak niti njegovu ispravnost. Samo me zanima da li su takvi komentari prihvatljivi ili nisu. Kapiram da je problem subjektivnosti u tom slučaju značajan, ali kada bi neko javno postavio kritiku negde drugde, pa se ta kritika, objektivno, pomenula u ovom članku, to bi onda po meni bilo samo "hakovanje" ili pronalaženje rupe u sistemu pa mi se to ne svidja... Ateista (razgovor) 15:37, 28. januar 2011. (CET)
- Nisam siguran da sam te dobro shvatio, ali mnogi teoretičari su već kritikovali ovakvo shvatanje, recimo Džon Lok kaže za takva shvatanja da zastupaju
verovanje da su ljudi tako glupi da se
brinu kako da izbegnu štetu koju im mogu naneti tvorovi ili lisice ali da su zadovoljni,
štaviše, da to smatraju sigurnošću ako ih progutaju lavovi
(Džon Lok, Dve rasprave o vladi, Utopija, Beograd, 2002, str. 281.)
Pod "lavovima" podrazumeva državu i njenu vlast. Ovaj članak je kratak, pa ako si zainteresovan, proširi ga!--V i k i v i n dr e c i 15:57, 28. januar 2011. (CET)