Razgovor:Drumski saobraćaj/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

brisati! --Goldfinger 22:23, 25. jun 2006. (CEST)

Šta još ovde treba sediti? Mrzi me da sam kopam po engleskom članku, pa ako nađete zadatak, javite mi. -- Bojan  Razgovor  15:16, 13. maj 2008. (CEST)

Trebaju nam reference i literatura, a koliko sam prošao kroz neke delove članka, treba malko ublažiti izjave (tipa očigledno je zameniti sa nekom drugom rečju), srediti stil i ubaciti internjiki. Inače mi izgleda da članak ima potencijal. Ja već nešto poč‘o.—Metodicar (razgovor) 17:31, 13. maj 2008. (CEST)

Pa ne vidim nešto potrebu za referencema. Ovo je manje više opšta saobraćajna kultura. -- Bojan  Razgovor  17:39, 13. maj 2008. (CEST)

Usput, već sam preveo deo o pešačkom prelazu. -- Bojan  Razgovor  17:39, 13. maj 2008. (CEST)

Slažem se, mada ima delova koji pominju neka strana imena, moramo da referenciramo te čike. Usput, nije loše da damo neku literaturu za ljude koji oće više. Imaš li ona uputstva za polaganje vozačkog? Smemo li to da stavimo?—Metodicar (razgovor) 17:46, 13. maj 2008. (CEST)

Ako bude članka Pešački prelaz: istorijat, obeležavanje putem aluminijumskih klinaca u Knez Mihailovoj 1937. (članak i slika). --Alekol (razgovor) 12:49, 3. mart 2020. (CET)

Koja uputstva? Misliš knjigu za polaganje ispita? Da, to može biti dobra literatura. Ili neki online kurs za učenje saobraćajnih propisa. -- Bojan  Razgovor  17:56, 13. maj 2008. (CEST)

Ubaći ako imaš, a ako ne, pogledaću ja gde mi je to, ako nisam nekom dao... Uopšte nigde ne mogu da nađem Viljema Bitija po Internetu.—Metodicar (razgovor) 18:06, 13. maj 2008. (CEST)

William Beaty mu je original ime. -- Bojan  Razgovor  18:08, 13. maj 2008. (CEST)

Svaka čast kako ga nađe!—Metodicar (razgovor) 18:21, 13. maj 2008. (CEST)

Bokice, šta misliš o poslednjoj rečenici u uvodu (gde sam stavio {{чињеница}}). Nekako je ne varim, nemoj pogrešno da me razumeš, nije mi skroz shvatljiva. Možda treba malo da se objasni?--Metodicar (razgovor) 18:42, 13. maj 2008. (CEST)

Za simulaciju saobraćaja se koristi teorija verovatnoće. Drugi deo rečenice ne rezumem ni ja. -- Bojan  Razgovor  18:49, 13. maj 2008. (CEST)

Ovaj kružni tok me oduševljava.. Ako tako uđem u raskrsnicu.. svašta će biti (i još ja da ispadnem kriva! pa stvarno... ) Ko se ovde pravi Englez??? --S.sanja (razgovor) 17:21, 14. maj 2008. (CEST) (hehe.. ili možda Japanac, stvarno bi bilo dobro staviti naznaku da se sličica odnosi na Ango.. neznamtačnokakve... propise!!! U većini zemalja se vozi suprotnom stranom od naznačene!) IZVINjAVAM SE.. Stavljeno je (eh eh.. sitna slovca, pa kad se ne čita pažljivo tako to izgleda, nego samo gledaju autići!!! :)

E pa, pošto se upilćeš tamo gde ti mesto jeste, da li bi ti mogla da razjasniš rečenicu koja zbunjuje:

„Simulacija organizovanog saobraćaja uključuje proučavanje stohastičkih procesa, kao i primenu jednačina matematičke fizike na saobraćajni tok.“—Metodicar (razgovor) 17:33, 14. maj 2008. (CEST)

Naravno... :) ali kad se vratim iz školice u koju upravo kasnim :(S.sanja (razgovor) 17:38, 14. maj 2008. (CEST) PS razmišljam kako bi se to leeeepo prevelo, pa kad smislim, bacam ovde!

Važi se. :)—Metodicar (razgovor) 17:40, 14. maj 2008. (CEST)

Da li se misli na planiranje putanja u saobraćaju vrši se tako što se definiše niz akcija koje neki agent ili sistem agenata treba da izvrši uz poštovanje zadatih vremenskih i drugih ograničenja... čini mi se da je to. Ili možda na Driver Assistance...hm?!?.. evo nekog okvirnog teksta koji bi možda mogao da se ubaci:

Tehnologija može pomoći vozaču tako što će se povećati sigurnost i efikastnost saobraćaja. Sistem koji ovo omogućava naziva se Driver Assistance. On je se oslanja na senzore koji prate ono što okružuje vozilo, pomažu u nepovoljnim uslovima, registruju ostali učesnici u saobraćaju (na osnovu toplote koju pešak na prelazu emituje, daje se znak vozaču), pomažu u gužvi, automatski parkiraju vozilo, automatskog upozoravanja na opasnost od sudara, a postoji mogućnost i automatske kontrole nad automobilom i kontrola da li je vozač izgubio kontrolu nad vozilom.

Postoji i inteligentni sistem koji se motira u vozilo a sastoji iz kamere postavljene pored retrovizora automobila, kompjutera na tabli i pomoćnih kamera za posmatranje samog vozača. Neprekidno se prikazuje put, prate se slike, identifikuju znaci i moguće je preuzimanje komandi, ukoliko se, na primer detektuje znak za ograničenje brzine koji vozač nije ispoštovao. Razmenu informacija između automobila omogućila bi jedinstvena IT mreža na putevima, koja bi bila zasnovana na bežičnoj LAN mreži (standardi 802.11a/b/g) i protokolu IP verzija 6 (Internet protokol verzije 6), u kojoj bi se svakom vozilu dodeljivale funkcije predajnika i prijemnika, rutera i lokatora. Komunikacija bi bila omogućena na razdaljini od nekoliko stotina metara, i uspostavljala bi se ad hok, čim se dođe na određenu udaljenost, čime bi se olakšao protok vozila, smanjila zagušenja, sprečile opasnosti i otklonili bar neki neostaci i problemi u saobraćaju.

Khm...ovo bi bio mali doprinos projektu S.sanja (razgovor) 22:58, 14. maj 2008. (CEST)

E video sam i super je. :) —Metodicar (razgovor) 00:01, 16. maj 2008. (CEST)

---

Pored ostalih grešaka i drugih problema u tekstu, moram da primetim i da je prepun ličnih stavova i mišljenja.

"Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila, jednog pored drugog, normalno je da se saobraćaj izdeli u više traka, tj. paralelnih saobraćajnih koridora. Postoji razlika između kolovozne i saobraćajne trake. Naime, dvosmerna ulica ima dve kolovozne trake, a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. U drugim zemljama, pak, trake uopšte nisu obeležene, pa ih se vozači pridržavaju prema stečenom iskustvu u vožnji."

Ovde su definitivno potreban citati. Prvo, Vikipedija ne bi trebalo da se bavi uočavanjem „normalnog”. Takav epitet nema šta da traži na neutralnoj i javnoj enciklopediji. Šta je normalno, potpuno je relativno u multikulturalnom svetu, a saobraćaj tu ne predstavlja izuzetak. Drugo, podela na kolovozne i saobraćajne trake je potpuno arbitrarna, i takve stvari zahtevaju referencu na domaće naučne i kredibilne izvore, ali i pomen stranih termina iz istoh domena, jer je saobraćaj skoro potpuno standardizovana, internacionalna pojava, i skup pravila, propisa, i drugih načela, a koji se na ovim prostorima često samo prevodi i primenjuje, a ređe dizajnira.

"Pitanje prvenstva prolaska može se razrešiti primenom tzv. pravila desne strane (fr. priorité-a-droite). Ovo pravilo, zapravo, govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. Ovo pravilo je dvosmisleno, ali ima primenu kod tzv. T raskrsnica, gde, začudo, vozila koja se kreću pravo, segmentom slova T koji se nalazi na vrhu, moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T."

Ovo je potpuno nejasan pasus, i očigledno je da je onaj ko je ovo pisao loš vozač. Prvo, želim da vidim referencu na citat koji je saglasan sa stavom da je pravilo desne strane „dvosmisleno”. Pravilo desne strane je na snazi na apsolutno svakoj neobeleženoj i raskrsnici bez svetlosne i druge signalizacije, drugim rečima, neophodno u svakom trenutku učestvovanja u saobraćaju. U slučaju semaforizovane rasksrnice bez električne struje, čiji je saobraćaj kontrolisao uniformisani pripadnik saobraćajne policije koji je otišao na sendvič, na raskrsnici važe pravila desne strane, kao poslednji kamen spoticanja potpunom automobilskom haosu i saobraćajnoj anarhiji.

"Kružni tok je tip raskrsnice, sredstvo usporavanja saobraćaja, u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju."

Čija logika nalaže da je kružni tok „sredstvo usporavanja saobraćaja”? Kružni tok, kao tip raskrsnice, zapravo omogućava da se kompleksno raskršće (sa više od dve prometne saobraćajnice), za razliku od ostalih uobičajenih rešenja, odvija bez ometanja (potrebe za zaustavljanjem) drugih učesnika u saobraćaju, i iz tog razloga se naziva „tokom”.

--Milan 20:14, 16. avgust 2010. (CEST)