Разговор:Друмски саобраћај/Архива 1

Архива 1

Архива 2

брисати! --Goldfinger 22:23, 25. јун 2006. (CEST)

Шта још овде треба седити? Мрзи ме да сам копам по енглеском чланку, па ако нађете задатак, јавите ми. -- Bojan  Razgovor  15:16, 13. мај 2008. (CEST)

Требају нам референце и литература, а колико сам прошао кроз неке делове чланка, треба малко ублажити изјаве (типа очигледно је заменити са неком другом речју), средити стил и убацити интерњики. Иначе ми изгледа да чланак има потенцијал. Ја већ нешто поч‘о.—Metodicar (разговор) 17:31, 13. мај 2008. (CEST)

Па не видим нешто потребу за референцема. Ово је мање више општа саобраћајна култура. -- Bojan  Razgovor  17:39, 13. мај 2008. (CEST)

Успут, већ сам превео део о пешачком прелазу. -- Bojan  Razgovor  17:39, 13. мај 2008. (CEST)

Слажем се, мада има делова који помињу нека страна имена, морамо да референцирамо те чике. Успут, није лоше да дамо неку литературу за људе који оће више. Имаш ли она упутства за полагање возачког? Смемо ли то да ставимо?—Metodicar (разговор) 17:46, 13. мај 2008. (CEST)

Ако буде чланка Пешачки прелаз: историјат, обележавање путем алуминијумских клинаца у Кнез Михаиловој 1937. (чланак и слика). --Alekol (разговор) 12:49, 3. март 2020. (CET)

Koja uputstva? Misliš knjigu za polaganje ispita? Da, to može biti dobra literatura. Ili neki online kurs za učenje saobraćajnih propisa. -- Bojan  Razgovor  17:56, 13. мај 2008. (CEST)

Убаћи ако имаш, а ако не, погледаћу ја где ми је то, ако нисам неком дао... Уопште нигде не могу да нађем Виљема Битија по Интернету.—Metodicar (разговор) 18:06, 13. мај 2008. (CEST)

William Beaty mu je original ime. -- Bojan  Razgovor  18:08, 13. мај 2008. (CEST)

Свака част како га нађе!—Metodicar (разговор) 18:21, 13. мај 2008. (CEST)

Бокице, шта мислиш о последњој реченици у уводу (где сам ставио {{чињеница}}). Некако је не варим, немој погрешно да ме разумеш, није ми скроз схватљива. Можда треба мало да се објасни?--Metodicar (разговор) 18:42, 13. мај 2008. (CEST)

За симулацију саобраћаја се користи теорија вероватноће. Други део реченице не резумем ни ја. -- Bojan  Razgovor  18:49, 13. мај 2008. (CEST)

Овај кружни ток ме одушевљава.. Ако тако уђем у раскрсницу.. свашта ће бити (и још ја да испаднем крива! па стварно... ) Ко се овде прави Енглез??? --S.sanja (разговор) 17:21, 14. мај 2008. (CEST) (хехе.. или можда Јапанац, стварно би било добро ставити назнаку да се сличица односи на Анго.. незнамтачнокакве... прописе!!! У већини земаља се вози супротном страном од назначене!) ИЗВИЊАВАМ СЕ.. Стављено је (ех ех.. ситна словца, па кад се не чита пажљиво тако то изгледа, него само гледају аутићи!!! :)

Е па, пошто се упилћеш тамо где ти место јесте, да ли би ти могла да разјасниш реченицу која збуњује:

„Симулација организованог саобраћаја укључује проучавање стохастичких процеса, као и примену једначина математичке физике на саобраћајни ток.“—Metodicar (разговор) 17:33, 14. мај 2008. (CEST)

Наравно... :) али кад се вратим из школице у коју управо касним :(S.sanja (разговор) 17:38, 14. мај 2008. (CEST) ПС размишљам како би се то леееепо превело, па кад смислим, бацам овде!

Важи се. :)—Metodicar (разговор) 17:40, 14. мај 2008. (CEST)

Da li se misli na planiranje putanja u saobraćaju vrši se tako što se definiše niz akcija koje neki agent ili sistem agenata treba da izvrši uz poštovanje zadatih vremenskih i drugih ograničenja... čini mi se da je to. Ili možda na Driver Assistance...hm?!?.. evo nekog okvirnog teksta koji bi možda mogao da se ubaci:

Технологија може помоћи возачу тако што ће се повећати сигурност и ефикастност саобраћаја. Систем који ово омогућава назива се Driver Assistance. Он је се ослања на сензоре који прате оно што окружује возило, помажу у неповољним условима, региструју остали учесници у саобраћају (на основу топлоте коју пешак на прелазу емитује, даје се знак возачу), помажу у гужви, аутоматски паркирају возило, аутоматског упозоравања на опасност од судара, а постоји могућност и аутоматске контроле над аутомобилом и контрола да ли је возач изгубио контролу над возилом.

Постоји и интелигентни систем који се мотира у возило а састоји из камере постављене поред ретровизора аутомобила, компјутера на табли и помоћних камера за посматрање самог возача. Непрекидно се приказује пут, прате се слике, идентификују знаци и могуће је преузимање команди, уколико се, на пример детектује знак за ограничење брзине који возач није испоштовао. Размену информација између аутомобила омогућила би јединствена ИТ мрежа на путевима, која би била заснована на бежичној ЛАН мрежи (стандарди 802.11а/б/г) и протоколу ИП верзија 6 (Интернет протокол верзије 6), у којој би се сваком возилу додељивале функције предајника и пријемника, рутера и локатора. Комуникација би била омогућена на раздаљини од неколико стотина метара, и успостављала би се ад хок, чим се дође на одређену удаљеност, чиме би се олакшао проток возила, смањила загушења, спречиле опасности и отклонили бар неки неостаци и проблеми у саобраћају.

Khm...ovo bi bio mali doprinos projektu S.sanja (разговор) 22:58, 14. мај 2008. (CEST)

Е видео сам и супер је. :) —Metodicar (разговор) 00:01, 16. мај 2008. (CEST)

---

Поред осталих грешака и других проблема у тексту, морам да приметим и да је препун личних ставова и мишљења.

"Kada je ulica dovoljno široka da može da omogući kretanje više vozila, jednog pored drugog, normalno je da se saobraćaj izdeli u više traka, tj. paralelnih saobraćajnih koridora. Postoji razlika između kolovozne i saobraćajne trake. Naime, dvosmerna ulica ima dve kolovozne trake, a svaka od njih može imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Neke države na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno razdvojile dve kolovozne trake. U drugim zemljama, pak, trake uopšte nisu obeležene, pa ih se vozači pridržavaju prema stečenom iskustvu u vožnji."

Овде су дефинитивно потребан цитати. Прво, Википедија не би требало да се бави уочавањем „нормалног”. Такав епитет нема шта да тражи на неутралној и јавној енциклопедији. Шта је нормално, потпуно је релативно у мултикултуралном свету, а саобраћај ту не представља изузетак. Друго, подела на коловозне и саобраћајне траке је потпуно арбитрарна, и такве ствари захтевају референцу на домаће научне и кредибилне изворе, али и помен страних термина из истох домена, јер је саобраћај скоро потпуно стандардизована, интернационална појава, и скуп правила, прописа, и других начела, а који се на овим просторима често само преводи и примењује, а ређе дизајнира.

"Pitanje prvenstva prolaska može se razrešiti primenom tzv. pravila desne strane (fr. priorité-a-droite). Ovo pravilo, zapravo, govori o tome da prvenstvo prolaza ima vozilo koje nam dolazi s desne strane. Ovo pravilo je dvosmisleno, ali ima primenu kod tzv. T raskrsnica, gde, začudo, vozila koja se kreću pravo, segmentom slova T koji se nalazi na vrhu, moraju propustiti ona vozila koja dolaze iz pravca vertikalnog kraka slova T."

Ово је потпуно нејасан пасус, и очигледно је да је онај ко је ово писао лош возач. Прво, желим да видим референцу на цитат који је сагласан са ставом да је правило десне стране „двосмислено”. Правило десне стране је на снази на апсолутно свакој необележеној и раскрсници без светлосне и друге сигнализације, другим речима, неопходно у сваком тренутку учествовања у саобраћају. У случају семафоризоване расксрнице без електричне струје, чији је саобраћај контролисао униформисани припадник саобраћајне полиције који је отишао на сендвич, на раскрсници важе правила десне стране, као последњи камен спотицања потпуном аутомобилском хаосу и саобраћајној анархији.

"Kružni tok je tip raskrsnice, sredstvo usporavanja saobraćaja, u kojoj se saobraćajni tokovi odvijaju oko središnjeg ostrva ali tek pošto ustupe prvenstvo prolaza tekućem saobraćaju."

Чија логика налаже да је кружни ток „средство успоравања саобраћаја”? Кружни ток, као тип раскрснице, заправо омогућава да се комплексно раскршће (са више од две прометне саобраћајнице), за разлику од осталих уобичајених решења, одвија без ометања (потребе за заустављањем) других учесника у саобраћају, и из тог разлога се назива „током”.

--Milan 20:14, 16. август 2010. (CEST)