Razgovor:Erik Hobsbom

Hobsbom/Hobzbom/Hobsbaum

Kod nas je ovaj istoričar poznat i kao Hobsbaum.--Nimčević razgovor  08:42, 18. maj 2014. (CEST)

To stoji kao preusmerenje. A Slaja opet nešto izvodi, kontradiktoran je sam sa sobom. Nije objasnio zašto ovde ne dolazi do ozvučavanja. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 08:54, 18. maj 2014. (CEST)

Meni nije jasno zašto je npr. Gledston izuzetak sistemske transkripcije, a Erik Hobsbaum ne. Za Gledstona je malo ko čuo, ali Erik Hobsbaum je mnogo čitan u Srbiji. Voleo bih da čujem neko smisleno objašnjenje, sem onog poznatog: „Tako je Prćić/Klajn naveo u svom Transkripcionom rečniku/Rečniku jezičkih nedoumica“. Na naš jezik prevedeno je nekoliko Hobsbaumovih knjiga:

• Doba extrema : Istorija Kratkog dvadesetog veka : 1914-1991
• Rat i mir u XX veku
• Nacije i nacionalizam od 1780 : program , mit , stvarnost
• Globalizacija, demokratija i terorizam
• Interesantna vremena : jedan život u dvadesetom veku

--Nimčević razgovor  09:27, 18. maj 2014. (CEST)

Pravilno je Hobsbom, a niko nikome ne brani da negde u tekstu (ili u početnoj rečenici) navede da je kod Srba najčešće transkribovan kao Hobsbaum (usputno pitanje: a zašto nije Hobzbaum)? Prćić navodi nekoliko primera u kojima se, u višesložnim rečima, ne primenjuje pravilo ozvučavanja: Solsberi (a ne Solzberi), Golsvordi (bolje nego Golzvordi), Hobsbaum (za Hobsbaum)...

A zašto Hobsbawm nije Hobsbaum? Zato što je to drugo prezime /Hobsbawm/Hobsbaum/. Zapravo, i kod Prćića je Hobsbawm - Hobsbom (tek sada videh).

--Sly-ah (razgovor) 11:00, 18. maj 2014. (CEST)

Njegovi su poreklom Jevreji iz Nemačke. Prvobitni oblik prezima je bio Hobsbaum. Zbog toga ga naši prevodioci, znajući za to, transkribuju kao Hobsbauma. Prezime je u stvari složenica. Sastoji se od dve reči. Druga reč, Baum, znači drvo, a za prvu nisam siguran šta znači. Verovatno je nastala skraćivanjem neke starije varijante kao u slučaju Habsburg (od Habichtsburg - jastrebov grad, Jastrebovo, Jastrebarsko). Slovo s spaja te dve reči kao u složenici Habsburg.--Nimčević razgovor  11:19, 18. maj 2014. (CEST)

Njegovo prezime je postalo englesko, malo je izmenjeno vremenom i kao englesko prezime se izgovara i transkribuje (citat iz Prćića, po ko zna koji put: "... Takva prezimena (prezimena iz zavičajnih jezika doseljenika u Ameriku itd) dobila su engleski izgovor (bold moj) i postali su punopravni članovi engleskog jezika i kao takva ih treba adaptirati (bold moj) ... Izgovorni oblik u engleskom jeziku ostaje kao jedino prihvatljivo i neizbežno polazište". Dalje, po Pravopisnim pravilima, u nemačkom jeziku postoji ozvučavanje (Habzburg, Inzbruk), a kod transkripcije sa engleskog ne (Solsberi, Hobsbom, Hobsbaum, Golsvordi ...).

--Sly-ah (razgovor) 11:29, 18. maj 2014. (CEST)

Znam za taj citat. Zanima me zašto je engleski pošteđen pravila o jednačenju suglasnika po zvučnosti, a nemački ne. Zanima me takođe zašto ispravljamo ukorenjene oblike. Sam Klajn kaže da ne treba menjati ukorenjene oblike. Oduvek se pisalo Habsburg, Insbruk (Inski most, Most na Inu). Akademik Slavko Gavrilović je takođe koristio oblik Habsburg. Ako smo toliko dosledni u transkripciji, zašto ne promenimo daleki Salcburg u Zalcburg? Ako poštujemo pravilo o jednačenju suglasnika po zvučnosti, zašto ne pišemo Hapsburg?--Nimčević razgovor  11:46, 18. maj 2014. (CEST)

Prvo, otkud znaš da su neki oblici ukorenjeni i otkud znaš da se oduvek pisalo Habsburg, Insbruk itd? I šta ti znači "oduvek"? A Salcburg je ukorenjen (mislim, tako kažu lingvisti) i ostaje Salcburg.

A za ostala pitanja odgovor ćeš morati potražiti kod onih koji su smislili ta pravila. A ti vrlo dobro znaš ko su "oni".

--Sly-ah (razgovor) 11:55, 18. maj 2014. (CEST)

Tako piše većini knjiga, između ostalog i u čuvenoj Istoriji srpskog naroda.

Klajn piše u NIN-u da je u njegovo vreme u udžbenicima pisalo Franja Josif, ali zaboravlja da je u njegovo vreme u istim udžbenicima pisalo i Insbruk, Habsburg itd. Klajn, međutim, nije uspeo da sve ubedi da je Franc Jozef u stvari Franja Josif.--Nimčević razgovor  12:08, 18. maj 2014. (CEST)