Разговор:Ерик Хобсбом

Хобсбом/Хобзбом/Хобсбаум

Код нас је овај историчар познат и као Хобсбаум.--Нимчевић разговор  08:42, 18. мај 2014. (CEST)

То стоји као преусмерење. А Слаја опет нешто изводи, контрадикторан је сам са собом. Није објаснио зашто овде не долази до озвучавања. --Крушевљанин Иван (разговор) 08:54, 18. мај 2014. (CEST)

Мени није јасно зашто је нпр. Гледстон изузетак системске транскрипције, а Ерик Хобсбаум не. За Гледстона је мало ко чуо, али Ерик Хобсбаум је много читан у Србији. Волео бих да чујем неко смислено објашњење, сем оног познатог: „Тако је Прћић/Клајн навео у свом Транскрипционом речнику/Речнику језичких недоумица“. На наш језик преведено је неколико Хобсбаумових књига:

• Doba extrema : Istorija Kratkog dvadesetog veka : 1914-1991
• Рат и мир у XX веку
• Nacije i nacionalizam od 1780 : program , mit , stvarnost
• Globalizacija, demokratija i terorizam
• Interesantna vremena : jedan život u dvadesetom veku

--Нимчевић разговор  09:27, 18. мај 2014. (CEST)

Правилно је Хобсбом, а нико никоме не брани да негде у тексту (или у почетној реченици) наведе да је код Срба најчешће транскрибован као Хобсбаум (успутно питање: а зашто није Хобзбаум)? Прћић наводи неколико примера у којима се, у вишесложним речима, не примењује правило озвучавања: Солсбери (а не Солзбери), Голсворди (боље него Голзворди), Хобсбаум (за Hobsbaum)...

А зашто Hobsbawm није Хобсбаум? Зато што је то друго презиме /Hobsbawm/Hobsbaum/. Заправо, и код Прћића је Hobsbawm - Хобсбом (тек сада видех).

--Sly-ah (разговор) 11:00, 18. мај 2014. (CEST)

Njegovi su poreklom Jevreji iz Nemačke. Prvobitni oblik prezima je bio Hobsbaum. Zbog toga ga naši prevodioci, znajući za to, transkribuju kao Hobsbauma. Prezime je u stvari složenica. Sastoji se od dve reči. Druga reč, Baum, znači drvo, a za prvu nisam siguran šta znači. Verovatno je nastala skraćivanjem neke starije varijante kao u slučaju Habsburg (od Habichtsburg - jastrebov grad, Jastrebovo, Jastrebarsko). Slovo s spaja te dve reči kao u složenici Habsburg.--Нимчевић разговор  11:19, 18. мај 2014. (CEST)

Његово презиме је постало енглеско, мало је измењено временом и као енглеско презиме се изговара и транскрибује (цитат из Прћића, по ко зна који пут: "... Таква презимена (презимена из завичајних језика досељеника у Америку итд) добила су енглески изговор (болд мој) и постали су пуноправни чланови енглеског језика и као таква их треба адаптирати (болд мој) ... Изговорни облик у енглеском језику остаје као једино прихватљиво и неизбежно полазиште". Даље, по Правописним правилима, у немачком језику постоји озвучавање (Хабзбург, Инзбрук), а код транскрипције са енглеског не (Солсбери, Хобсбом, Хобсбаум, Голсворди ...).

--Sly-ah (разговор) 11:29, 18. мај 2014. (CEST)

Знам за тај цитат. Занима ме зашто је енглески поштеђен правила о једначењу сугласника по звучности, а немачки не. Занима ме такође зашто исправљамо укорењене облике. Сам Клајн каже да не треба мењати укорењене облике. Одувек се писало Хабсбург, Инсбрук (Ински мост, Мост на Ину). Академик Славко Гавриловић је такође користио облик Хабсбург. Ако смо толико доследни у транскрипцији, зашто не променимо далеки Салцбург у Залцбург? Ако поштујемо правило о једначењу сугласника по звучности, зашто не пишемо Хапсбург?--Нимчевић разговор  11:46, 18. мај 2014. (CEST)

Прво, откуд знаш да су неки облици укорењени и откуд знаш да се одувек писало Хабсбург, Инсбрук итд? И шта ти значи "одувек"? А Салцбург је укорењен (мислим, тако кажу лингвисти) и остаје Салцбург.

А за остала питања одговор ћеш морати потражити код оних који су смислили та правила. А ти врло добро знаш ко су "они".

--Sly-ah (разговор) 11:55, 18. мај 2014. (CEST)

Тако пише већини књига, између осталог и у чувеној Историји српског народа.

Клајн пише у НИН-у да је у његово време у уџбеницима писало Фрања Јосиф, али заборавља да је у његово време у истим уџбеницима писало и Инсбрук, Хабсбург итд. Клајн, међутим, није успео да све убеди да је Франц Јозеф у ствари Фрања Јосиф.--Нимчевић разговор  12:08, 18. мај 2014. (CEST)