Razgovor:Kamen iz Rozete/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Čini mi se da je pravi prevod Kamen iz Rozete. Nema potrebe uvoditi anglicizme kao što je imenica u svojstvu prideva. --filip ⁂ 16:06, 28. april 2007. (CEST)

Veoma poštujem to

što od anglicizama

Brane srpski brani

al'mi pade teško

ovog Rozeta kamena

teško što mi rani.

A ti Filipe ne'š dobit' pesmu ovoga puta neg' ću tako da te nagrdim i ocrnim, da ćeš biti još grđi i crnji nego kad te je nafarbala ona tvoja francuskinja na tvojoj korisničkoj strani, kako se beše ono zove, Florans Devuar, ili tako nešto.

Hahaha, dobro sada kad sam vas ovako isprepadao da vam i odgovorim na vaše primedbe. U stvari, bolje je najpre ukratko da kažem nešto o mojim motivima sa kojim sam započeo ovaj članak, odnosno napisao samo njegov uvodni deo nadajući se da će ga neko kasnije proširiti i dopuniti. Dakle, kao što se iz tog uvodnog dela može shvatiti, Rozeta kamen je značajan po tome što je na njemu, osim na egipatskim hijeroglifima, isti tekst bio ispisan i na demotičkom kao i na grčkom pismu, te je zahvaljujući tome postalo moguće da se konačno dešifruju i egipatski hijeroglifi. S druge strane, ljudi koji su napravili i ispisali ovaj kamen, verovatno nisu mogli ni da zamisle koliki će značaj on dobiti jednom u budućnosti kada ponovo bude otkriven. A, s obzirom da su i ovde po vikipediji takođe ispisani isti tekstovi na mnoštvu raznih pisama, ja sam u tome video veliku sličnost sa ovim kamenom iz Rozete i uz to pomislio da ni mi vikipedijanci možda nismo u stanju baš uvek da sagledamo njen budući značaj. Eto to je otprilike trebala da bude moja simbolička poruka koju sam hteo da ostavim ovde za oproštaj, uz malu šalu na sopstveni račun (from vhome it is, it is enough). Međutim, problem je u tome što nisam tada bio svestan da sam već zaražen opakim virusom kojem svi ovde znaju naziv, ali ne znaju pravog leka, tako da sam i posle toga morao da se opraštam još u nekoliko navrata, hehehe. Otprilike, kao što je Mark Tven jednom izjavio da nije nikakav problem ostaviti pušenje, jer je on to već učinio ranije i to više puta, eheheh, ajd još jednom Edijev smeh. (Pazi ti ovo, pa ova dugmad odozgore za unutrašnje veze itd. rade i oflajn, sad sam tek provalio, pa onda nek kaže neko da čovek nije svaki dan sve pametniji).

Nego, ajmo dalje. Kad je reč o nazivu članka, tačno je da možda nije primeren srpskom jeziku, ali sam bio u velikoj nedoumici kako drugačije da ga nazovem iz sledećih razloga. Pre svega, Rozeta kamen ili možda kamen Rozeta ili čak i Rozetski kamen kako ga nazivaju čini mi se na ruskoj, bugarskoj itd. viki, činili su mi se boljim nazivima, nego kamen iz Rozete, kako su ga sami francuzi nazvali kad su ga otkrili, jer na taj način ovaj kamen dobija i svoje ime, a onako bi Rozeta bila samo geografska odrdnica njegovog nalaženja. Ovo je posebno važno zbog toga što to i nije u stvari neki običan kamen, a nije ni kamen kada teži 760 kg i na kraju ne može se nazvati kamenom jer je, kako i u članku piše, u stvari stela iz antičkog perioda (da ne objašnjavam sada šta je to stela, možda je bolje da ja ili neko drugi i o tome napiše članak). Elem, s obzirom da se radi o jednoj steli, tu je moja glavna primedba Branetu, jer je svuda u članku uz reč kamen izbrisao njegov naziv Rozeta. Mogao je bar da doda kamen iz Rozete onako kako je napisao u njegovom naslovu, jer ovako ispada da se zaista radi o nekakvom, bilo kakvom, kamenu, pa možda čak i kamičku kako bi neko mogao da pomisli, ako bi preskočio podatak o njegovoj masi. I sad zamislite samo da je članak bio mnogo duži od ovoga kratkog uvodnog dela i da u njemu na još par desetina mesta piše samo ovaj ili taj kamen, bez dodatka Rozeta ili iz Rozete, sem u njegovom naslovu, pa će vam biti jasno zašto se protivim ovoj Branetovoj reviziji. I na kraju, da navedem još par argumenata da ni naziv Rozeta kamen ne smeta baš toliko, premda se slažem sa vama da se radi o Anglicizumu. Jer, mada nisam siguran da su i to Anglicizmi, ali šta da radimo onda sa nazivima kao što su, na primer, "Sava centar" (možda da ga preimenujemo u "Centar pored Save" ili "Savski centar"), pa onda recimo, iako nije geografska odrednica, naša poznata "Ćele kula", a ima i ovde u Beogradu "Kula Nebojša" itd. Ili recimo, primeri iz književnosti kao što su "Na Drini ćuprija" ili "Čardak ni na nebu ni na zemlji". Pa onda iz kulinarstva, malo zabavniji primeri, kao što su Bubanj torta, Reform torta,...,itd, moglo bi se naći verovatno i više, ali mi trenutno ne padaju na pamet (sem ako nije ona Krem pita, sa kojom me Maduiša onomad iskušavala). Evo pade mi na pamet sada Bubanj potok, pa dakle, iako se ne nalazi kod Bubnja, neg'kod Beograda, a koliko znam nije ni potok, opet mi liči na, kako se Filip izrazio, imenicu u svojstvu prideva. Imajući u vidu bar ove i neke druge primere (recimo "Tržni centar Vračar", ili "Tržni centar Ušće", nisam siguran dal'i postoje, al’ trebalo bi), očigledno je da "imenica u svojstvu prideva" nije baš toliko strana i neobična ni u našem srpskom jeziku. Prema tome, idem ja da vratim ono ponovo na početak kako je i bilo, a vi posle odlučite kako i šta dalje da menjate, uzimajući u obzir, nadam se, i ove moje napomene. I da, umalo da zaboravim, osim što je iz Rozete, ovaj kamen (stela) lepo bi bilo nazvati i Rozeta kamen, jer on u stvari i liči (pogledati sliku) na laticu cveta, što će reći Rozete ili-ti Ruže. Pozdrav svima, i jedna rozeta (ruža) za senjoritu Maduišu, a Dungo svojoj Florans nek pošalje jedan le fleur. Ne znam koja je Branetova, al i on nemoj da se zabuni, pa joj umesto cveta pošalje upozorenje da joj slika krši autorska prava--Zoran.D. 20:06, 28. april 2007. (CEST)

Dakle, ovako: tebi ako se ne sviđa pravopis srpskog jezika ili srpski jezik sam po sebi, a ti izvoli se u prvom slučaju obratiti instituciji koja se brine o njemu, a u drugom se koristi nekim drugim. Dalje, kamen je kamen, i trebalo bi da je dovoljno jedanput reći da je u pitanju "Kamen iz Rozete", svako sledeće pominjanje je nedvosmileno - ja nisam primetio da se u članku pominje još neko kamenje, pa da ga je potrebno razlikovati eskplicitnim navođenjem o kom se konkretno kamenu radi, jer bože moj, čitaoci su malo zaostali, moramo da ih crtamo bukvalno sve, kao da su trogodišnja deca. Što se tiče ostalih tvojih primedbi, reći ću samo toliko da ne zaslužuju detaljniji komentar. --Brane Jovanović, DGzS <~> 20:19, 28. april 2007. (CEST)

Hahaha, što bi se reklo, ovde sam ja institucija, a ti moš' da se žališ upravi vodovoda, u obatri slučaja. Prijatelju moj, umesto da se vrljamo sa institucije, bolje bi bilo da smo razmenili po koju ljudsku reč. Ja sam pokušao, ali pošto ti za tako nešto očigledno nisi spreman, šta se tu može, nije moja krivica. Elem, pošto si sve moje primedbe prenebregao, zamolio bih te bar da razmisliš o primeru "Sava centar", to ti je znaš onaj veliki centar u Beogradu, pored reke Save, u kome se već odavno održavaju konferencije, koncerti, bioskopske i druge predstave. Pa sad, biće valjda da mu je ime nadenuo takođe neki veliki mrzilac srpskog jezika, isti ovakav kao što sam i ja. Ajd' živ ti meni bio, i uzdravlje! Možda opet svratim jednom, kad se malo oladiš.--Zoran.D. 20:38, 28. april 2007. (CEST)

Stela

Zbunilo me ovo crveno stela. Nisam skapirao da li je u pitanju kamena ploča ili nešto drugo. Ako o ovome treba da čitaju i osnovci, trbalo bi makar u dve reči reći šta je stela.

Veći problem su mi stvari koje mogu pročitati po netu a ne mogu naći valjane reference. Prvo, kamen je u Britaniji od 1801, a u britanskom muzeju od 802. godine. Drugo, od 2003. (a možda i ranije) se vodi bitka za povratak tog kamena i još gomile artefakata iz zemalja koje pljačkom, otimanjem ili kupovinom došle do vrednih spomenika kulture antičkog egipta. Zahi Havas je neke direktore muzeja i njihove kolege stavio na crnu listu i oni više ne mogu u Egipat da se bave istraživanjima. Stvar se baš zakuvala. Kuvajtska agencija KUNA je 30. jula 2003 godine objavila vest da Britanski muzej odbija da vrati Kamen Rašid (tako ga Egipćani zovu jer se ta luka na arapskom zove Rašid, pa ne znam što ne bi i mi koristili to ime makar paralelno a ne samo kolonijalna imena) dok Zahi Havas predsednik Visokog saveta za starine okolo diže pažnju svetske javnosti zbog ovog i drugih antičkih spomenika. AFP prenosi ovo 3. avgusta a Al-Ahram od 14. avgusta prenosi dr Havasovu molbu da kamen bude makar pozajmljen Egiptu na 3 meseca što Britanci nisu odobrili. Borba za kamen još traje. -- JustUser  JustTalk 12:24, 22. septembar 2007. (CEST)

Da, stela jeste kamena ploca, i Hamurabijev zakon je pranadjen na jednoj steli u Suzi koja se sada cuva u Luvru.--Grofazzo 12:54, 22. septembar 2007. (CEST)

Ima kod Hrvata, pa ću videti da prevedem ovih dana.--Filip Knežić (razgovor) 13:28, 22. septembar 2007. (CEST)