Razgovor:Karađorđevići/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Dozvola sajta www.royalfamily.org

Imamo dozvolu za korišćenje materijala sa sajta kraljevske porodice Karađorđević, uz navođenje izvora informacija.

U nastavku sledi tekst koji to potvrđuje. Delove imejl adrese sam označio sa * zbog opasnosti od neželjenih mejlova.

Pitanje

From: Djordje Stakic <*@gmail.com>

To: webmaster@royalfamily.org

Date: Sun, 5 Dec 2004 18:44:38 +0100

Subject: Dozvole za koriscenje teksta

Vebmasteru sajta www.royalfamily.org

Postovani,

Vec neko vreme postoji i razvija se slobodna internet enciklopedija na srpskom jeziku, Vikipedija. Za ovu enciklopediju moze da pise svako ko god zeli i tako se njen sadrzaj iz dana u dan povecava. Potrebno je da se na njoj nadju i biografije clanova dinastije Karadjordjevic, narocito onih koji su bili vladari, ali i njihovih naslednika i potomaka. Da li bismo za potrebe ove internet enciklopedije mogli da koristimo informacije sa vaseg sajta? Narocito, da li se mogu preneti biografije clanova kraljevske porodice, kao i njihove fotografije.

Za detalje preporucujem vam da pogledate kako izgleda ova enciklopedija i pod kojim uslovima se pisu tekstovi: sr.wikipedia.org/wiki/

U ime srpske internet enciklopedije

Djordje Stakic

Naravno, na svakoj strani koja koristi informacije sa vaseg sajta, bio bi postavljen link ka vasem sajtu.

Odgovor

From: Vladimir Jablanov <*@dvor.org.yu>

To: Djordje Stakic <*@gmail.com>

Date: Sun, 5 Dec 2004 19:05:02 +0100

Subject: Re: Dozvole za koriscenje teksta

Postovani,

Hvala na interesovanju. Sadrzaj internet prezentacije Porodice Karadjordjevic je slobodan Mozete koristiti njen sadrzaj uz malu napomenu da bi bilo dobro uvek navesti izvor prilikom koriscenja materijala. Da li ce to biti samo, kako vi navodite, postavljanjem linka ka nasem sajtu ili decidiranim navodjenjem izvora nije toliko bitno.

S postovanjem

Vladimir Jablanov

Webmaster

Princ Božidar

Pošto ovo lažno pretenduje da je o Karađorđevićima a ne samo o vladarima i nekim od nevladajućih članova koji se bolje prodaju medijima danas, skrećem pažnju da je od nekakvih svakakvih (nazovi-) prinčeva čije titule retko ko priznaje i u zemljama gde postoje monarhije, mnogo značajniji putopisac, draguljar, homoseksualac-bonvivan, sin najstarijeg Karađorđevog sina Alekse, BOŽIDAR KARAĐORĐEVIĆ o kojem srpska vikipedia nema nikakav članak, dok engleska ima poveliki en.wikipedia.org/wiki/Prince_Bojidar_Karageorgevitch

Princa Božidara treba ODMAH uključiti na ovu listu i u ovaj članak kao i prevesti članak sa engleske Vikipedije za srpsku.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.245.80.181 (razgovor • doprinosi) | 06:12, 7. februar 2011

Videti još http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%9B%D0%BE%D1%82%D0%B8

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.245.80.181 (razgovor • doprinosi) | 06:21, 7. februar 2011

Nemanjići

Ovaj odeljak sa navođenjem veza sa Nemanjićima mi nije jasan. Da li je neko shvatio o čemu se radi? -- JustUser  JustTalk 12:49, 20. januar 2008. (CET)

Genealoško stablo - poreklo od dinastije Nemanjića. Ide po generacijama koje su predstavljene brojevima: Zavida - Nemanja - Stefan Prvovenlani - ... itd. Sad jasnije? --Đorđe Stakić (r) 16:37, 20. januar 2008. (CET)

Odeljak se zove "Poreklo od Nemanjića" a u nabrajanju se vidi da postoji neka kasnija veza sa nekom od pobočnih linija. Slično bi moglo i "poreklo Karađorđevića od Karla Velikog"! Poreklo bi bilo da Karađorđe lično potiče od Nemanje. Usput, zašto kod Nemanjića onda ne piše da od njih vodi poreklo barem pola evropskih vladarskih kuća? -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 19:28, 22. decembar 2008. (CET)

Usput, zar enobliranje nije od 1834 kada je Aleksandar Karađorđević proglašen knezom. Crni Đorđije Petrović je proglašen vođom ustanika na saboru, što se uglavnom ne smatra enobliranjem ili među titule treba staviti i vožd. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 19:33, 22. decembar 2008. (CET)

@DžastJuzer: Podaci su preuzeti sa ove stranice, sa zvanične stranice Karađorđevića. Naravno moglo bi da postoji i poreklo od Karla Velikog ili bilo kog drugog evropskog vladara, ali mislim da u ovom kontekstu to uopšte nije bitno. Za razliku od toga, veza između dve najveće srpske dinastije jeste bitan podatak. Drugi komentar o Karađorđu i pobočnim linijama. Po meni sasvim je normalno kada se kaže da neko potiče od svoje majke ili babe. A spominjanje lično Karađorđa takođe nije relevantno, jer je ovo članak o Karađorđevićima, a ne o voždu samom. Treće, ovo za enobliranje nisam razumeo. Ipak, da završim sa nečim pozitivnim. Jesi u pravu da je sam pasus nejasan, jer nema nikakav uvod. To treba promeniti. --Irić Igor (razgovor) 20:06, 22. decembar 2008. (CET)

To što je preuzeto sa te stranice je OK, ali onda pogledamo još jednom i zaključimo isto što i ti "postoji pobočna veza". Moja primedba je bila upravo to: naslov treba da glasi Veza sa dinastijom Nemanjić.

Inače pominjanje Karađorđa je zbog šablona u kome se on pominje kao rodonačelnik dinastije. Iznad toga piše da su pripadnici familije imali zvanja knez i kralj. Ispod toga da su prvo zvanje stekli 1804. godine. Moj komentar je bio na povezanost ta dva podatka. Meni je tu blisko da je Aleksandar bio prvi plemeniti Karađorđević, jer je izabran za naslednog kneza.

Ne vidim u članku ničeg negativnog, ovo su samo neke nedoumice i diskusija. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 22:18, 22. decembar 2008. (CET)

Veza sa Nemanjićima?

Živo me interesuje kako su ga dokazali? Jedino po onoj svi smo od Adama i Eve i svi smo sestre i braća... Više nego smešno...

--Onjegin (razgovor) 12:51, 19. novembar 2009. (CET)

Vrlo lako je dokazati, cela putanja predaka do Stefana Nemanje je poznata i navedena u članku. Pošto je od tada prošlo blizu 30 generacija, to je veoma daleko i nisu samo Karađorđevići nego i mnoge druge evropske dinastije, praktično sve postojeće vladarske kuće u Evropi, u vezi sa Nemanjićima. Drugim dinastijama to nije od interesa da istaknu, a Karađorđevićima očigledno jeste. Putanja naravno nije direktno samo muška nego ide i po muškoj i po ženskoj strani. Ovo nije nepoznata stvar ljudima koji izučavaju kraljevske genealogije. --Đorđe Stakić (r) 17:50, 19. novembar 2009. (CET)

Linkovi prema engleskoj Vikipediji

Sve gornje spoljašnje veze (obeležene brojevima u uglastim zagradama) vode ka člancima na engleskoj Vikipediji Po mom mišljenju bolje crveni linkovi nego ovako... --RockyMM (razgovor) 14:24, 16. april 2013. (CEST)

Karađorđe i Nemanjići

Ističu se veze Karađorđevića sa Nemanjićima, a vidi se da osnivač dinastije Karađorđe, unuk mu Petar i praunuk Aleksandar nemaju ama baš nikakve veze sa Nemanjićima i da one potiču tek od Petra II (koji i nikada zapravo nije bio kralj). -- Bojan  Razgovor  09:27, 25. мај 2013. (CEST)

A isto toliko koliko su oni naslednici Nemanjica, toliko su i potomci Arpadovaca, Kotromanića, Anžujaca, celjskih grofova, Luksmeburga, Jagelonaca, Habyburga, Hoencelorna, Saks-Koburga... -- Bojan  Razgovor  09:30, 25. maj 2013. (CEST)

Premeštanje

Zbog čega je stranica Kneževska kuća Karađorđevič premeštena na Karađorđeviće? Oni jesu ista porodica, ali po vladarskim pravima nisu isti, odvojene su još 1903. godine ukazom kralja Petra. Kako postoje dva ogranka kneževski i carsko-kraljevski dinastije Hoencolern tako imamo i Karađorđeviće. Knez Pavle je uredio i heraldičku razliku između kraljevske i kneževske loze. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Boki93 (razgovor • doprinosi) | 12:22, 11. oktobar 2017

@Boki93: Predlog da se dva članaka o Karađorđevićima spoje je stojao otvoren duže vreme. Odsustvo diskusije podrazumeva saglasnost, te su članci spojeni. Vi možete da proširite članak ovoj porodici, i detaljno oblazložite status i istoriju pojedinih ogranaka. Nije neophodno ponovo deliti članak. Sve značajnije izjave u članku bi trebalo potkrepiti pouzadnim referencama. --Dcirovic (razgovor) 18:50, 11. oktobar 2017. (CEST)

Kako je to kneževska kuća odvojena 1903. i kako ima različita vladarska prava? --Željko Todorović (razgovor) 20:01, 11. oktobar 2017. (CEST) s. r.

@Željko Todorović: Mlađa grana porodice Karađorđević koja vodi poreklo od kneza Arsena ne polaže prava na kraljevski presto. Prema pravilniku kraljevskog doma iz 1909 i 1930 godine, članovi mlađe grane dinastije nose titulu Kraljevskog Visočanstva knez ili kneginja. Boki93 (razgovor) 02:04, 12. oktobar 2017. (CEST) s. r.

Knez Arsen i muško potomstvo su po svim ustavima, zakonima i porodičnim pravilnicima propisani kao članovi Kraljevskog doma. I u Srbiji i Jugoslaviji. Pogledaj članak Karađorđevići nakon 1945. (odjeljak Kraljevski dom) gdje su oni tek izbačeni od kralja Petra Drugog dok je bio u izbjeglištvu i to neustavno jer takvo nešto nikada nije potvrdio parlament. Danas to nije toliko bitno jer su oni daleko da bi naslijedili, ali očigledno je da su oni uvijek bili u poretku nasljeđivanja (i da su kobajagi lišeni samovoljom izbjeglog kralja). Dakle, tvrdnja da oni nemaju pravo naslijediti presto je samo stav „Kraljevske porodice Srbije” kako sam i naveo u članku. --Željko Todorović (razgovor) 02:23, 12. oktobar 2017. (CEST) s. r.

@Željko Todorović: ``Po stavu „Kraljevske porodice Srbije” muški pripadnici mlađe linije Karađorđevića (koja potiče od Karađorđa, a nastavlja se preko njegovog sina kneza Aleksandra i njegovog sina kneza Arsena i unuka kneza-namesnika Pavla, do praunuka kneza Aleksandra) kneževi Dimitrije, Mihailo, Sergije i Dušan nemaju nikakvih naslednih prava. Ženski pripadnici ove linije su: kneginja Barbara (udovica kneza Aleksandra), kneginja Jelena (kćerka kneza Aleksandra) i kneginja Jelisaveta (sestra kneza Aleksandra, kćerka kneza-namesnika Pavla).[6][7]``. Ovo je navedeno na stranici Karađorđevići nakon 1945., a i na zvaničnoj bev stranici Kraljevske porodice. Pošto su deo vladarske porodice, spadaju u rang visokog plemstva. Boki93 (razgovor) 00:58, 13. oktobar 2017. (CEST) s. r.

Srbija nema plemstvo niti visoko plemstvo. Imala je samo dinastiju i građane. Ispravno je navedeno da oni nemaju pravo na presto samo po stavu Kraljevske porodice Srbije, ali to nije i činjenično objektivno stanje. Mlađa linija Karađorđevića je po svim porodičnim pravilnicima i ustavima navedena kao član Kraljevskog doma, bez ikakve naznake da su isključeni iz poretka nasljeđivanja. Zašto se sadašnja kraljevska porodica tako ponaša prema njima je neki njihov problem, ali validan pravni akt o lišavanju prestola na koji se oni mogu pozvati ne postoji. --Željko Todorović (razgovor) 01:06, 13. oktobar 2017. (CEST) s. r.

A šta će nam toliko članaka o Karađorđevićima? Ni o Anžujcima ni o Habzburzima nemamo toliko članaka. -- Bojan  Razgovor  04:33, 12. oktobar 2017. (CEST)

Pa koji su to toliki članci? --Željko Todorović (razgovor) 15:32, 12. oktobar 2017. (CEST) s. r.

Ta dva. -- Bojan  Razgovor  05:09, 13. oktobar 2017. (CEST)

Sve potomstvo nekada vladajuće dinastije zaslužuje članak na Vikipediji. A posebno što su sada moderna vremena. Kao što crkve i vjerske zajednice postoje u sekularnoj državi sa svojim autonomnim pravima na isti način danas postoje i kraljevski domovi u republikama. --Željko Todorović (razgovor) 23:53, 14. oktobar 2017. (CEST) s. r.

Nisam video tvoj odgovor ranije. Možda i zaslužuje, ali to ne mora da znači da postoje dva članka o dinastiji. -- Bojan  Razgovor  05:30, 22. februar 2018. (CET)