Разговор:Карађорђевићи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дозвола сајта www.royalfamily.org[уреди]

Имамо дозволу за коришћење материјала са сајта краљевске породице Карађорђевић, уз навођење извора информација.

У наставку следи текст који то потврђује. Делове имејл адресе сам означио са * због опасности од нежељених мејлова.

Питање[уреди]

From: Djordje Stakic <*@gmail.com>
To: webmaster@royalfamily.org
Date: Sun, 5 Dec 2004 18:44:38 +0100
Subject: Dozvole za koriscenje teksta

Vebmasteru sajta www.royalfamily.org

Postovani,

Vec neko vreme postoji i razvija se slobodna internet enciklopedija na srpskom jeziku, Vikipedija. Za ovu enciklopediju moze da pise svako ko god zeli i tako se njen sadrzaj iz dana u dan povecava. Potrebno je da se na njoj nadju i biografije clanova dinastije Karadjordjevic, narocito onih koji su bili vladari, ali i njihovih naslednika i potomaka. Da li bismo za potrebe ove internet enciklopedije mogli da koristimo informacije sa vaseg sajta? Narocito, da li se mogu preneti biografije clanova kraljevske porodice, kao i njihove fotografije.

Za detalje preporucujem vam da pogledate kako izgleda ova enciklopedija i pod kojim uslovima se pisu tekstovi: sr.wikipedia.org/wiki/

U ime srpske internet enciklopedije

Djordje Stakic

Naravno, na svakoj strani koja koristi informacije sa vaseg sajta, bio bi postavljen link ka vasem sajtu.


Одговор[уреди]

From: Vladimir Jablanov <*@dvor.org.yu>
To: Djordje Stakic <*@gmail.com>
Date: Sun, 5 Dec 2004 19:05:02 +0100
Subject: Re: Dozvole za koriscenje teksta

Postovani,

Hvala na interesovanju. Sadrzaj internet prezentacije Porodice Karadjordjevic je slobodan Mozete koristiti njen sadrzaj uz malu napomenu da bi bilo dobro uvek navesti izvor prilikom koriscenja materijala. Da li ce to biti samo, kako vi navodite, postavljanjem linka ka nasem sajtu ili decidiranim navodjenjem izvora nije toliko bitno.

S postovanjem

Vladimir Jablanov
Webmaster

Принц Божидар[уреди]

Пошто ово лажно претендује да је о Карађорђевићима а не само о владарима и неким од невладајућих чланова који се боље продају медијима данас, скрећем пажњу да је од некаквих свакаквих (назови-) принчева чије титуле ретко ко признаје и у земљама где постоје монархије, много значајнији путописац, драгуљар, хомосексуалац-бонвиван, син најстаријег Карађорђевог сина Алексе, БОЖИДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ о којем српска википедиа нема никакав чланак, док енглеска има повелики en.wikipedia.org/wiki/Prince_Bojidar_Karageorgevitch

Принца Божидара треба ОДМАХ укључити на ову листу и у овај чланак као и превести чланак са енглеске Википедије за српску.

 — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.245.80.181 (разговордоприноси) 06:12, 7. фебруар 2011

Видети још http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%9B%D0%BE%D1%82%D0%B8

 — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.245.80.181 (разговордоприноси) 06:21, 7. фебруар 2011

Linkovi prema engleskoj Vikipediji[уреди]

Све горње спољашње везе (обележене бројевима у угластим заградама) воде ка чланцима на енглеској Википедији Po mom mišljenju bolje crveni linkovi nego ovako... --RockyMM (разговор) 14:24, 16. април 2013. (CEST)

Karađorđe i Nemanjići[уреди]

Ističu se veze Karađorđevića sa Nemanjićima, a vidi se da osnivač dinastije Karađorđe, unuk mu Petar i praunuk Aleksandar nemaju ama baš nikakve veze sa Nemanjićima i da one potiču tek od Petra II (koji i nikada zapravo nije bio kralj). -- Bojan  Razgovor  09:27, 25. мај 2013. (CEST)

A isto toliko koliko su oni naslednici Nemanjica, toliko su i potomci Arpadovaca, Kotromanića, Anžujaca, celjskih grofova, Luksmeburga, Jagelonaca, Habyburga, Hoencelorna, Saks-Koburga... -- Bojan  Razgovor  09:30, 25. мај 2013. (CEST)

Премештање[уреди]

Због чега је страница Кнежевска кућа Карађорђевич премештена на Карађорђевиће? Они јесу иста породица, али по владарским правима нису исти, одвојене су још 1903. године указом краља Петра. Како постоје два огранка кнежевски и царско-краљевски династије Хоенцолерн тако имамо и Карађорђевиће. Кнез Павле је уредио и хералдичку разлику између краљевске и кнежевске лозе.  — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Boki93 (разговордоприноси) 12:22, 11. октобар 2017

@Boki93: Предлог да се два чланака о Карађорђевићима споје је стојао отворен дуже време. Одсуство дискусије подразумева сагласност, те су чланци спојени. Ви можете да проширите чланак овој породици, и детаљно облазложите статус и историју појединих огранака. Није неопходно поново делити чланак. Све значајније изјаве у чланку би требало поткрепити поузадним референцама. --Dcirovic (разговор) 18:50, 11. октобар 2017. (CEST)

Како је то кнежевска кућа одвојена 1903. и како има различита владарска права? --Жељко Тодоровић (разговор) 20:01, 11. октобар 2017. (CEST) с. р.

@Жељко Тодоровић: Млађа грана породице Карађорђевић која води порекло од кнеза Арсена не полаже права на краљевски престо. Према правилнику краљевског дома из 1909 и 1930 године, чланови млађе гране династије носе титулу Краљевског Височанства кнез или кнегиња. Boki93 (разговор) 02:04, 12. октобар 2017. (CEST) с. р.
Кнез Арсен и мушко потомство су по свим уставима, законима и породичним правилницима прописани као чланови Краљевског дома. И у Србији и Југославији. Погледај чланак Карађорђевићи након 1945. (одјељак Краљевски дом) гдје су они тек избачени од краља Петра Другог док је био у избјеглиштву и то неуставно јер такво нешто никада није потврдио парламент. Данас то није толико битно јер су они далеко да би наслиједили, али очигледно је да су они увијек били у поретку насљеђивања (и да су кобајаги лишени самовољом избјеглог краља). Дакле, тврдња да они немају право наслиједити престо је само став „Краљевске породице Србије” како сам и навео у чланку. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:23, 12. октобар 2017. (CEST) с. р.
@Жељко Тодоровић: ``По ставу „Краљевске породице Србије” мушки припадници млађе линије Карађорђевића (која потиче од Карађорђа, а наставља се преко његовог сина кнеза Александра и његовог сина кнеза Арсена и унука кнеза-намесника Павла, до праунука кнеза Александра) кнежеви Димитрије, Михаило, Сергије и Душан немају никаквих наследних права. Женски припадници ове линије су: кнегиња Барбара (удовица кнеза Александра), кнегиња Јелена (кћерка кнеза Александра) и кнегиња Јелисавета (сестра кнеза Александра, кћерка кнеза-намесника Павла).[6][7]``. Oво је наведено на страници Карађорђевићи након 1945., а и на званичној бев страници Краљевске породице. Пошто су део владарске породице, спадају у ранг високог племства. Boki93 (разговор) 00:58, 13. октобар 2017. (CEST) с. р.
Србија нема племство нити високо племство. Имала је само династију и грађане. Исправно је наведено да они немају право на престо само по ставу Краљевске породице Србије, али то није и чињенично објективно стање. Млађа линија Карађорђевића је по свим породичним правилницима и уставима наведена као члан Краљевског дома, без икакве назнаке да су искључени из поретка насљеђивања. Зашто се садашња краљевска породица тако понаша према њима је неки њихов проблем, али валидан правни акт о лишавању престола на који се они могу позвати не постоји. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:06, 13. октобар 2017. (CEST) с. р.

А шта ће нам толико чланака о Карађорђевићима? Ни о Анжујцима ни о Хабзбурзима немамо толико чланака. -- Bojan  Razgovor  04:33, 12. октобар 2017. (CEST)

Па који су то толики чланци? --Жељко Тодоровић (разговор) 15:32, 12. октобар 2017. (CEST) с. р.
Ta dva. -- Bojan  Razgovor  05:09, 13. октобар 2017. (CEST)
Све потомство некада владајуће династије заслужује чланак на Википедији. А посебно што су сада модерна времена. Као што цркве и вјерске заједнице постоје у секуларној држави са својим аутономним правима на исти начин данас постоје и краљевски домови у републикама. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:53, 14. октобар 2017. (CEST) с. р.