Razgovor:Kolubarska bitka/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Odakle su ovi podaci o broju poginulih?--Vojvoda (razgovor) 10:31, 8. septembar 2007. (CEST)

Iz neke knjige,al` nemam blagog pojma koje pošto imam podatke prepisane na papiru.Što je l` su nerealni? Crni Bombarder!!! (†) 00:29, 10. septembar 2007. (CEST)

Broj izbačenih iz stroja mi se čini u redu ali mi je broj mrtvih premali u odnosu na broj izbačenih iz stroja (10:1). Možda su i tačni. Ne mogu ni ja sigurno da kažem da su pogrešni ili da dam druge podatke dok se ne raspitam. --Vojvoda (razgovor) 11:36, 10. septembar 2007. (CEST)

Brojevi NISU u redu. Austro-Ugarski predstavljaju njihove gubitke u celoj 1914. Savo Skoko u knjizi "Vojvoda Radomir Putnik" iz 1985. navodi 7.592 oficira i 266.212 podoficira i vojnika (mrtvi+ranjeni+nestali+zarobljeni) za celu godinu. Srpski gubici u 1914. su po njemu 2.110 oficira, 8.074 podoficira i 163.557 vojnika. Za Cersku bitku kaže: Austro-Ugari: 600 oficira i 23.000 vojnika (suviše okrugle cifre za zvanični podatak!) od kojih 4.500 zarobljeno, a Srbi: 259 oficira i 16.045 vojnika od kojih 2.107 poginulih. Na jednom mestu se za bitku na Drini lakonski navodi da su Austro-Ugari izgubili 130.000 ljudi. Za Kolubarku bitku kaže samo da broj zarobljenih Austro-Ugara iznosi 323 oficira i 42.215 vojnika. Ni brojno stanje vojski u članku nisu u redu - Austro-Ugari su započeli ofanzivu sa 285.000 vojnika (300.000 je ~ cifra sa sve posadama utvrđenih mesta koje nisu učestvovale u bici), a Srbi se branili sa ~200.000, ali, koliko ja znam, Austro-Ugari nisu dobili značajnija pojačanja, dok Srbi jesu (neposredno pred protivofanzivu je osim 1.300 kaplara prispeo i poveći broj regruta) Ali to je samo jedna (naša) verzija priče. Na stranici Serbian Campaign na Vikipediji na Engleskom jeziku se navode podaci iz nekog zapadnog izvora koji se generalno slažu sa podacima o srpskim gubicima, ali da su da su Austro-Ugari pretrpeli ukupno 215.000 gubitaka (eh, opet od prilike) u 1914.

Veljko Stevanović 7. 11. 2007. 20:55 CEST

Podatke ćemo ispraviti u dogledno vreme. Drugo, nije tačno da austrijanci nisu dobili pojačanja. Naime oni su pred poslednju fazu ofantive određen broj specijalnih planinskih trupa.--Vojvoda (razgovor) 21:04, 7. novembar 2007. (CET)

Ubačen je netačan podatak da je Poćoreka zamenio Mekenzen. Naime, između njih dvojice je bio nadvojvoda Eugen. To stoji u knjizi Sava Skoko, Vojvoda Radomir Putnik. A Skoko je koristio austrijski glavno (zvanično) delo o Prvom svetkom ratu tako da to nije jedna verzija priče. --Vojvoda (razgovor) 21:17, 7. novembar 2007. (CET)

Vidim da se pozivamo na istu knjigu, samo nigde u njoj nisam naleteo na priču da su Austrijanci dobili ikakva pojačanja tokom bitke. "Elitne brdske trupe" su u stvari korpusi 6. armije koji su učestvovali u bici od početka. Ali, na strani 194 se kaže da je, pošto je počela srpska ofanziva, Poćorek tražio pojačanja, ali da mu ona nisu odobrena zbog situacije na ruskom frontu.

Veljko Stevanović 7. 11. 2007. 21:35 CET

Ovaj podatak nije iz te knjige. Pronaći ću odakle je. Što se tiče srpske popune ona je izvršena tek nakon bitke što stoji u istoj knjizi (i to je bilo poslednje popunjavanje srpskih jedinica, parafraziram rečenicu iz knjige). Takođe u istoj knjizi stoji da je bojboda Putnik rokiranjem snaga uspeo da ojača deo fronta i time omogući pobedonosnu ofanzivu. Ova bitka se na kraju navodi i kao primer situacije kada situacija može da se reši rokiranjem. --Vojvoda (razgovor) 21:44, 7. novembar 2007. (CET)

Što se ne registruješ.--Vojvoda (razgovor) 21:44, 7. novembar 2007. (CET)

Prema Skoku to nije tačno. Srpska vojska (a naročito prva armija) je delimično bila popunjena regrutima (a između ostalih i skopskim đačkim četama tj. sa čuvenih 1300 kaplara) tokom onih par dana odmora odmora (po povlačenju na položaje ispred Gornjeg Milanovca). Što se rokiranja tiče ova bitka je pre svega primer kako se bitka može izgubiti (lošim) rokiranjem - tu mislim na Poćorekov loše isplaniran obuhvatni manevar petom armijom što je srpskoj vojsci dalo par dana značajne brojčane nadmoći nad šestom armijom tokom kojih je ona poražena Tek onda se može govoriti o rešavanju situacije rokiranjem - tj. upućivanjem timočke divizije 1. poziva ka Kosmaju, a zatim rokiranjem 2. i 3. armije ka 5. armiji tj. ka Beogradu. Naravno, sve ovo bi bilo mnogo teže za Srbe da nije blagovremeno stigla artiljerijska municija iz Grčke i Francuske...

Bio bi red da kažem zašto sam gore napisao da je Skoko samo naša verzija priče: iako su mnoge knjige (između ostalih i austrijska "Lezter Krieg" i nemačka "Der Weltkrieg") navedene u bibliografiji, Skoko je mogao selektivnim prikazivanjem podataka da manipuliše brojevima. Palo mi je u oči da se u svim knjigama o vojvodama, samo na jednom mestu javila situacija da su srpski i austrougarski gubici direktno upoređeni i da su srpski ispali veći - u borbama za Vrače Brdo i Čovku u odbrambenoj fazi Kolubarske bitke. Podaci o austrougarskim gubicima za 1914. mu se ne poklapaju sa onima na zapadu (mislim da je u pitanju Cyrill Falls izdata 20-ih- mada ni to nije baš savršena knjiga) Osim toga, neutralna knjiga ne bi nazivala austrjske trupe "neprijateljem", a osim toga pada mi u oči i vreme izlaska knjige (1985.) kada su sve republike SFRJ odjednom počele da štampaju nacionalističke knjige. Naravno, to ne znači odmah da su te njegove knjige bez istorijske vrednosti, ali ja ih gledam sa izvesnom, pristojnom dozom rezerve, tj. volim da nađem još neki izvor da proverim to što u njima piše (nažalost mnogo želje, malo vremena...)

Registracija? Retko editujem same stranice jer nemam mnogo vremena pa nemam razloga za registraciju.

Veljko Stevanović 13. 11. 2007. 03:35 CET

Mene zanima šta znači SVK(možda srpska vojska kraljevine)?Ja jedino znam da je SVK srpska vojska krajine,drugo značenje za ovu skraćenicu ne znam pa mi recite molim vas....--Vule91 (razgovor) 10:31, 15. mart 2008. (CET)

Vidi ovako Vule,ja kao nešto stariji sam ipak svestan da istorija Srba ne počinje sa Miloševićem,pa mi je samim tim poznato da SVK može označavati u članku konteksta Srpsku Vrhovnu Komandu,tako da eto,možeš da saznaš nešto novo. Crni Bombarder!!! (†) 15:13, 15. mart 2008. (CET)

Izvor Podataka

Izgleda da je tekst iz ovog clanka upotrebljen u Engleskoj verziji Wikipedije, gde su ga stavili kao POV i predlozili ga za brisanje, jer ne pokazuje poreklo podataka. Molim da pisac clanka kaze izvore podataka, da mozemo da ih predstavimo i odbranimo njegov sastav od napada. Na zalost, po politici Wikipedije oni ce imati pravo da izbrisu sve ono za sto nemozemo da pokazemo pouzdane izvore.189.61.196.134 (razgovor) 01:03, 30. maj 2008. (CEST)

OK, da li neko može da potvrdi u nekoj knjizi:

• broj austrijskih vojnika koji su učestvovali u bici
• Poćorekov cilj da zauzme prugu Obrenovac-Valjevo
• da li je Mišić odbrusio Putniku da neće menjati naređenja o polvačenju, jer ih je već prethodno rekao svojoj armiji
• Poćorekov plan da skupi vojsku u Beogradu i napadne 2. armiju?

-- Bojan  Razgovor  19:43, 16. jul 2008. (CEST)

Dodao sam u spoljašnjim vezama internet domen koji vodi do feljtona v. novosti o junacima ove bitke. U ovom članaku treba navesti reference.--Svift (razgovor) 13:42, 27. mart 2009. (CET)

Gde cveta limun žut

Ovo je direkno iz filma Gde cveta limun žut:

Kolubarska bitka ušla je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predviđen potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pređe u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odlučujući poraz. Taktika pregrupisavanja samo I armije i koncentrisanog udara na VI armiju (koja je bila razvučena na širokom frontu) koju je izveo Živojin Mišić danas se izučava na vojnim školama širom sveta. Kolubarska bitka je značajna i po tome što obe vojske u operacijama nisu imale strategijske rezerve, kojima bi mogle da ojačaju svoje linije tamo gde je to neophodno, već su to postizale prebacivanjem snaga sa jednog na drugi deo fronta.

--VuXman ^talk 20:42, 9. oktobar 2011. (CEST)

Svecke akademije i ugled generala Mišića

Ova izmena ne može opstati u članku zbog:

1. Prva rečenica je u prošlom vremenu.Ako je nekada izučavana,a više jok,onda treba pojasniti zbog radi zašto je tako.
2. Za samu tvrdnju treba ozbiljna referenca i daleko preciznija formulacija od na katedrama vojne istorije mnogih svetskih armija.U svetu ima država koliko ima i vojski koliko ih ima.Bilo bi dobro navesti koje su to svecke armije nekada izučavale ovu bitku,ovako deluje okruglo,pa na ćoše.
3. Izvor se ne navodi tako.Valjda knjiga ima autora ili autore i neki ISBN.Npr. u sveže izabranom sjajnom članku sigurno postoji primer kako se to radi pravilno.
4. Drugu rečenicu ne uspevam da skontam.Jer su se neke najveće svecke vojskovođe nekad okupile i dale izjavu da je Žuća stekao njihov ugled ili je on postao jedan od najvećih sveckih vojskovođa?
5. Šta god da se tvrdi u drugoj rečenici,za nju je potrebna debela i ozbiljna referenca.

Crni Bombarder!!! (†) 00:05, 23. novembar 2011. (CET)

U članku postoji greška vezana za komandovanje divizijama. Naime pukovnik Miloš Vasić nije komandovao Moravskom divizijom drugog poziva. Tom divizijom je komandovao pukovnik Ljubomir Milić. Pukovnik Miloš Vasić je komandovao Dunavskom divizijom drugog poziva. Za ovu tvrdnju dokaz imam u knjizi "Ratni Album 1914-1918". Mišić je pre bitke imao pod svojom komandom tri divizije: Moravsku drugog poziva - pukovnik Ljubomir Milić, Dunavsku drugog poziva - pukovnik Miloš Vasić, Dunavsku prvog poziva - Kajafa. Njemu je u toku izvođenja same bitke pridodata Drinska divizija prvog poziva - kojom je komandovao pukovnik Krsta Smiljanić, u članku piše da je tom divizijom komandovao pukovnik Nikola Stevanović - dakle i to je pogrešan podatak. Jer Mišić u završnoj fazi bitke naređuje Drinskoj prvog poziva da prodre prema određenim položajima, a zna se da je pod njegovom komandom bio Krsta Smiljanić, taj podatak takođe se može videti u gore pomenutom albumu kao i u predstavi "Kolubarska bitka" ili u knjizi "Vreme smrti", pisca Dobrice Ćosića. U članku je verovatno greška deo u završnoj fazi bitke, gde Mišić naređuje Moravskoj prvog poziva da prodre na određene položaje, a zna se da je ta divizija bila pod komandom Stepe Stepanovića, dok je Moravska drugog poziva bila pod Mišićevom komandom.--178.222.7.176 (razgovor) 21:15, 15. novembar 2012. (CET)

Vrlo cudni podaci

Srpska strana : 19000 zarobljenih (vise od jedne divizije (16000) Austrougari: 1800 zarobljenih; 73988 nestalih Ovi podaci su nemoguci. Nestalih ima za celu jednu armiju (4,5 divizija) Proverite molim vas ove podatke i unesite neke razumne. Ovi su vrlo sumnjivi i cak tuzno-smesni.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 95.91.202.232 (razgovor • doprinosi) 19:15, 15. oktobar 2016. (CEST)

Slika topa

Ova fotografija je u redu ali ne i njen potpis. Pošto je reč o poljskoj haubici M1915 to znači da je model koji je iz 1915. godine i kao takav nije se mogao nalaziti u upotrebi tokom Kolubarske bitke 1914. godine. Ova haubica u Vojnom muzeju je jedna od onih kojima je Srpska vojska naoružana na Solunskom frontu. Jesu slične onima koje su Srbi imali 1914. godine ali su one imale oznaku M1910 a topovi M1907 i M1907A — G-din Kuzmar (razgovor) 15:07, 30. oktobar 2023. (CET)